ПРОУЧАВАЊЕ СТВАРНОСТИ

Проучавање стварности је специфичан и разноврстан сазнајни процес об-јашњења настанка, развоја и нестанка дате појаве (процеса) који има низ каракте-ристика у заависности од метода и резултата тог сазнахјног процеса. У сазнајном процесу срећемо се са :
а) стварношћу, која се карактерише комплексношћу и бесконачношћу по
дубини, ширини и временској димензији,
б) истраживачем (научником, пројектантом, корисником, посматрачем)
ограничених могућности и способности.
Само по себи је очигледно да су неограниченост и ограниченост непомирљива становишта, а сама та чињеница указује на тешкоћу па и одсуство успешног сазнајног процеса. Појава рачунара је улила наду да ће се човекова ограниченост у сазнајном процесу знатније ублажити у томе се је последњих деце-нија и успело а то је један од разлога везивања истраживачког процеса за рачунарство. Са друге стране успешност примене рачунарства захтева највећи број ситраживачких и пројектних активности управо у области рачунарства.
Све технике и методе које доприносе смањењу човековог незнања и његове ограничености су саме по себи позитивне. Ми ћемо неке од тих техника а посебно оне које се тичи личног и тимског рада презентирати. Надамо се да ће бити сту-дентима од користи у њиховом будућем раду.
Са друге стране све технике које је нужно спровести ради упрошћавања и смањења бесконачности стварности не доприносе исправном схватању стварности и у извођењу закључака на бази њих. Треба бити обазрив, посебно када се ради о једнодимензионалном приказу или приказу у једној цифри. Ми ћемо и ове за про-јектанта неопходне методе покушати презентирати.
Комплексност и бесконачност стварности и њена супротност у човековој ограничености и немоћи присиљава нас да се одрекнемо једног, општег, јединстве-ног и универзалног научног процеса и пређемо на већи број појединачних и пар-цијалних истраживачких процеса. У тим процесима се често осећа несклад који указује на њихову мањкавост., што захтева оцену ваљаности парцијалних сазнај-них процеса.
Стечено сазнање из проучавања стварности имају за основни циљ иред-виђање будућих догађаја и процеса. Предвиђање будућих догађаја и процеса је

циљ свеопштег сазнајног процеса (опште науке философије) и свих парцијалних научних дисциплина, па и историје..
Предвидљивост научне теорије огледа се у могућности предвиђања будућно-сти на бази њених ставова, као и могућношћу извођења већег броја вероватних хи-потеза. Кроз број и врсту квалитетних вероватних хипотеза огледа се и плодност научне теорије. Тако долазимо до закључка да је плодност директно повезана са предвидљивошћу. Јер, крајњи предмет проучавања и сврха свих теорија јесте пред-виђања будућности. Сваку научну дефиницију и став треба схватати као предпо-ставку док се не докаже њена ваљаност и предвиђању будућих истина, при чему и саму истину треба узимати са дозом релативности а не искључивости. Свака наука тежи да пронађе универзално средство извођења правилних закључака, то сред-ство треба да буде толико моћно да сваком омогући правилно извођење закључка. Да би се то лакше постигло кренуло се специјалистичким и парцијалним наукама, али крајњи циљ науке је да се дође до једне јединствене опште важеће теорије. Овај крајњи циљ науке - свеобухватност и јединственост - вероватно неби имао своје велике практичне користи али је вечита тежња човека да разуме све процесе око себе, а до разумевања до делања пуно је степеница. Циљ научних теорија је да презентирају једну јединствену теорију са међусобно сагласним ставовима о споз-натој стварности тј. коначности до које је наука у свом досадашњем настојању дошла.. Са презентацијом једне јединствене опоште научне теорије доста се тешко и споро напредује. Доказивост њених ставова доста отежана. Допринос парцијалне научне торије и њихове ставове је лакше практично доказати.
У том свом прилазу - полажење од спознатог, научни метод се разликује од других прилаза који своја сазнања вуку из бесконачног - непознатог. Такав прилаз имају религије, којих има такође више и које имају међусобно супротне ставове који воде до вечне непомирљивости разних религијских прилаза, који резултирају у вековним сугобима (па и ратним). Ипак заједничко им је приписивање или по-лажење од неке више силе која се брине о сваком човеку (искључују се остала жива бића и други делови стварности).
Ове две групе теорија се разликују и у свом прилазу стварности и по другом основу. Религије полазе од више силе која се брине о сваком човеку, а он сам је немоћан да било шта мења у својој судбини. Док научни метод полази од постојања законитости остављајући мало простора и слободи која нам нуди мо-гућност избора властите судбине.
Научни процес треба посматрати као сврсисходан корак ка откривању исти-не, а ти кораци су:

1 - посматрање
2 - описивање
3 - објашњавање