+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Diplomski radovi (/Forum-diplomski-radovi)
+--- Tema: Informacioni sistem osnovne škole – strukturna sistem analiza (/Thread-informacioni-sistem-osnovne-%C5%A1kole-%E2%80%93-strukturna-sistem-analiza)
Informacioni sistem osnovne škole – strukturna sistem analiza - derrick - 09-09-2010 04:17 PM
R e z i m e
NAUČNA OBLAST: Informacioni sistemi
PRETPOSTAVKE ISTRAŽIVANJA:
Istraživanje se zasniva na saradnji sa direktorom, sekretarom, pedagogom osnovne škole. Na taj način za svaki podsistem intervjuisane su kompetentne osobe.
Tako je program u fazi rešenja osmišljen da bude fleksibilan po pitanju opreme i načina korišćenja, jednostavan za korišćenje, lak za održavanje, efikasan i ekonomičan.
CILJEVI ISTRAŽIVANJA
Cilj izrade informacionog sistema je prikupljanje, praćenje, obrada i čuvanje podataka o radu osnovne škole i na osnovu tih podataka odlučivanje o merama i postupcima za upravljanje i donošenje ispravnih odluka od strane organa škole.
METODE ISTRAŽIVANJA
Pristup razvoju informacionog sistema: evolucijski, »top-down«.
Model životnog ciklusa programa: Hartsonov zvezdasti model.
Metode:
• specifikacija zahteva: metoda intervjua, metoda prototipa
• logičko projektovanje procesa: strukturna sistema analiza
• logičko projektovanje podataka: Model Objekti-Veze, apstrakcija, generalizacija, specijalizacija, analiza, sinteza
• fizičko projektovanje baze podataka: Paradox 7
• programiranje: Borland Delphi 4 (videti informacioni sistem osnovne škole – Programska aplikacija)
NALAZI ISTRAŽIVANJA
Rezultat istraživanja predstavlja model informacionog sistema osnovne škole, kao i osnovu prototipa informacionog sistema koja se sastoji od fizičke šeme baze podataka (Paradox 7) i računarskog programa (Borland Delphi 4 aplikacija) koji koristi tu bazu podataka i pokriva sve aktivnosti predviđene modelom procesa.
Sistem je povezanost elemenata u celinu i njihovo skladno i uzajamno povezano funkcionisanje radi ostvarivanja postavljenog cilja. Skladnim i uzajamno povezanim funkcionisanjem elemenata, čija je sloboda ponašanja ograničena, obezbeđuje se celovitost i stabilnost sistema. Pod strukturom sistema se podrazumeva skup elemenata koji deluju po odrđenoj zakonitosti koja je svojstvena za posmatrani sistem.
Postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju sistema. Prema načinu postanka, razlikujemo prirodni i veštački sistem. Prema obliku postojanja, sistemi se dele na realne i apstraktne. Prema aktivnostima, razlikuju se pasivni i aktivni sistemi. Prema ponašanju, razlikujemo stohastičke i determinisane sisteme.
Informacija je obavest o verbalnom, numeričkom ili slikovitom vidu kojom se smanjuje neizvesnost o stanju u sistemu. Informacija nam donosi nešto novo što ranije nismo znali, a vrednuje se sa stanovišta povećanja našeg znanja. Informacijom se sistem uređuje i dovodi u stanje većeg reda.
Claude Chanon postavio je osnovni model prenošenja informacija koji se sastoji iz šest osnovnih elemenata:
• Izvor informacija: čovek ili neki drugi izvor koji pomoću nekog znaka emituje inforamcije;
• Koder: obavlja kodiranje signala iz nekog izvora u vidu određenih znakova koji se prenose informacionim kanalom;
• Informacioni kanal. Njime se prnosti informacija i povezuje izvor i prijemnik informacija;
• Dekoder je uređaj kojim se dekodira signal iz informacionog kanala;
• Prijemnik je sličan izvoru. To može biti čovek koji prima informaciju;
• Buka je svaka smetnja koja ometa prenos informacija: Kanal nije savršen te dolazi do iskrivljivanja informacija.
Informacija je jedan od ključnih proizvodnih resursa bez kojih j nemoguć savremeni ekonomski i društveni razoj.
Informacioni sistem možemo definisati kao sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave. Informacioni sistem je, u stvari model realnog sistema. On opisuje stanje i menjanje realnog sistema. Ulazi u realni sistem menjaju njegovo stanje, a ove promene se prenose i odražavaju na izlaz. Ovo se u informacionom sistemu opisuje podacima. Ulaznim podacima ažurira se baza podataka i na taj način menja njeno stanje, a iz nje se, kao izlazi, dobijaju željeni izveštaji.
INFORMACIONI SISTEM OBRAZOVANJA
Pedagoška delatnost u školama pripada stohastičkim sistemima. U determinisanim sistemima se, u svakom vremenu, u svim fazama procesa rada, može identifikovati stanje. Može se upravljačkim odlukama uticati da se sistem prevede iz jednog u drugo, novo stanje, mogu se sa velikom preciznošću utvrđivati rezultati na izlazu sistema, odnosno planirati odgovarajući efekti.
U stohastičke sisteme spadaju oni koje, zbog složenosti i nedovoljno utvrđenih veza među elementima, nije moguće do kraja opisati i definisati. Stohastički sistemi, u koje ubrajamo i vaspitno-obrazovni rad, u školi se odvijaju na nivou verovatnosti, a ne na osnovama stroge determinisanosti.
Povratnom informacijom se borimo protiv tzv. entropije, prirodne težnje da se sve što je uređeno, organizovano vrati na ranije, manje uređeno, odnosno manje organizovano stanje, da se vrati u stanje neuređenosti ili haosa.
Povratna informacija, o radu škole po pravilu stiže kasno. Škole rade u uslovima stalno pokidanih veza. Treba da prođe tri meseca da se sumiraju rezultati i da se izvedu zaključci. Povratna informacija predstavlja i osnovu za ispravku nekog postupka, procesa, osnovu za definisanje, algoritam upravljačke odluke.
Podlogu za efikasno upravljanje u obrazovanju čini informacioni sistem obrazovanja. Informacioni sistem je krvotok organizaciono-pedagoškog sistema škole. Kao i svi informacioni sistemi, tako i informacioni sistem osnovne škole trebao bi da obezbedi prikupljanje, prenos, obradu i skladištenje podataka, kao i dostavljanje informacija korisnicima. Na taj način obezbeđuje se unapređivanje, razvoj i modernizacija obrazovno-vaspitnog procesa, a takođe omogućeno je i kvalitetnije upravljanje sistemom obrazovanja.
Izgradnjom informacionog sistema obrazovanja mogu se poboljšati informacione podloge za upravljanje i razvoj obrazovnog sistema. Informacioni sistem u svakoj radnoj organizaciji, a i školi takođe, postaje uslov praćenja i širenja tehnoloških promena koje zadiru u sve sfere čovekovog rada. Savremena, efikasna organizacija i upravljanje pedagoškim procesima nezamislivi su bez informacionog sistema kao upravljačkog jezgra za donošenje celishodnih upravljačkih odluka.
Opšti model škole poslužiće kao metodološki pristup prikaza informacionog sistema škole.
S a d r ž a j
Rezime 2
U v o d 3
Informacioni sistem obrazovanja 4
Projektovanje informacionog sistema 6
Metodologija projektovanja informacionog sistema 6
Model procesa 6
Informacioni podsistem sekretara 8
Informacioni podsistem bibilioteke 10
Informacioni podsistem direktora 14
Informacioni podsistem pedagoške službe 16
Informacioni podsistem psihološke službe 18
Informacioni podsistem nastavničkog veća 19
Informacioni podsistem stručnih aktiva 19
Informacioni podsistem dnevnika rada 20
Informacioni podsistem školskog odbora 25
Informacioni podsistem saveta roditelja 26
Informacioni podsistem medijateke 27
Model podataka 60
Zaključak 161
Literatura 162