Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

1 Uvod

Cilj ovog rada je da na što jednostavniji način objasni pojam carina i delovanje deviznog finansijskog tržišta, razloge njegovog postojanja, da ukaže na neke pojave koje to tržište prouzrokuje u društvu,pojasniće pojam deviznog i dinarskog kursa i posebno pojasniti funkcionisanje deviznog tržišta u našoj zemlji a sve to uz pomoć dostupne stručne literature i nekih ličnih zapažanja i razmišljanja. Odabrana tema i izrada ovog rada mi je omogućila da dam odgovore na mnoga tada postavljanja pitanja.

2 Devalvacija (Depresijacija)

(engl. devaluation, nem. Devalvation, Abwertung) je službena promena pariteta neke nacionalne valute utvrdivanjem njene niže vrednosti u odnosu na neku stabilnu valutu ili u odnosu na neko drugo merilo. Devalvacija je cin izravnavanja unutrašnje (niže) vrednosti novca izražene u njegovoj kupovnoj moci na domacem tržištu i njegove neopravdano više vanjske vrednosti izražene u deviznom kursu. Unutrašnja i vanjska vrednost novca prethodno se u nekom razdoblju smanjuju bez odluke monetarnih vlasti. Ovo smanjivanje intervalutarne vrednosti novca koje nastaje na tržištu bez odluke monetarnih vlasti naziva se deprecijacijom. Deprecijacija je proces koji prethodi cinu devalvacije. U uslovima formiranja promjenjivih kurseva na tržištu, pojam devalvacije nema više ono znacenje koje je imao u uslovima fiksnih kurseva. promene kurseva su pod uticajem tržišnih faktora cesti i imaju svoje dnevne vrednosti. Stoga se tek ponekad znatniji pad deviznog kursa kolokvijalno naziva devalvacijom, a takva promena izazvana odlukom monetarnih vlasti – korekcijom kurseva.

2.1 Devize

(engl. foreign currency, foreign exchange, nem. Devisen) su sredstvo medunarodnih placanja. Potraživanja od druge zemlje koja glase na stranu valutu, stecena po bilo kojoj osnovi i bez obzira na nacin raspolaganja. Mogu biti u formi prenosivih potraživanja kod inostranih banaka i finansijskih organizacija, prenosivih inostranih vrednosnih papira koji glase na stranu valutu (menice, cekovi, obveznice i sl.), obracunskih jedinica, specijalnih prava vucenja (SPV), inostranog gotova novca, a odskora i u obliku elektronickih izvješca o medunarodnim dugovanjima i potraživanjima.

2.2 Devizna štednja

(engl. savings in foreign exchange) je štednja stanovništva deponirana u bankama u stranoj valuti. Posebno popularna u državama s visokom inflacijom, jer stanovništvu pruža zaštitu od inflacije. Vrlo je nepogodan oblik štednje s gledišta narodnog gospodarstva, buduci da se ušteda stanovništva koristi kao kreditni potencijal inostranih banaka. U hrvatskim bankama devizna štednja predstavlja znatan izvor kreditnog potencijala.

2.3 Devizna kontrola

(engl. foreign exchange control, nem. Devisenbewirtschaftung) osigurava ostvarivanje usvojene devizne politike. Najcešce je obavljaju središnje banke i druge ovlaštene banke ili posebne specijalizovane ustanove. obuhvata provjeru dokumenata na osnovi kojih se obavlja medunarodna trgovina i medunarodna placanja. Osnovni princip devizne kontrole je dokumentarnost, te opseg devizne kontrole ovisi o brojnosti dokumenata koji su propisani deviznim režimima. Kontrola se osniva na sistemnom evidentiranju svih potrebnih podataka i ostvarenih prava, kao i primljenih obaveza zajedno s finansijskim podacima na osnovi kojih se obavlja platni promet s inostranstvom. Da bi devizna kontrola bila efikasan instrument



Sadržaj:


1 Uvod 2
2 Devalvacija (Depresijacija) 2
2.1 Devize 3
2.2 Devizna štednja 3
2.3 Devizna kontrola 3
2.4 Devizna kvota 3
2.5 Devizna ograničenja 3
2.6 Devizna pozicija 4
2.7 Devizna prava 4
2.8 Devizne opcije 4
3 O devalvaciji 4
4 Devalvacija i devizni kurs 7
4.1 Direktni efekti 10
4.2 Indirektni efekti 10
5 Zaključak 11
6 LITERATURA 12