Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pojam muzike kroz istoriju su pokušali definisati brojni teoretičari, filozofi, leksikografi, kompozitori i sami muzičari, nastojeći pronaći univerzalan i odgovarajući opis pojma muzike.
Muzika je pojam, koji označava vrstu umetnosti koja kao medij koristi zvuk organizovan u vremenu po određenom planu ili bez njega.
Muzika je obiležje svakoga naroda u istoriji, odnosno nađena je u svakoga naroda.
Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu. Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u XIX veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike:
- čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol,
- čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice,
- čovek pokušava da oponaša zvukove iz prirode i
- tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti.
Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza. Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti). Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda. Ljudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode).
Muzika je uobličeno vreme (za razliku od slikarstva koje uobličava prostor). Muzika se može doživeti samo u toku vremena. Iz tog razloga muzika po definiciji mora da ima ritmičko uređenje svog sirovog materijala (tonova). Sem pomoću ritma, muzika može biti uređena pomoću melodije (redosled različitih visina tonova) i harmonije (istovremenost određenih visina tonova).
Tačna definicija šta muzika jeste a šta nije, nije moguća. Nije obavezujuće da muziku pravi čovek, pogotovo ako hoćemo da uzmemo u obzir pev ptica i slične zvukove iz prirode. Bezbrižno zviždanje, zvuci kretanja lokomotive kao i štimovanje instrumenata su drugi granični slučajevi kod kojih je svaki pokušaj postavljanja oštre granice između muzike i "ne-muzike" nemoguć...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Isidor Bajić 4
1.1 Život i delo Isidora Bajića 4
1.2 Isidor Bajić u muzičkom životu Novog Sada 7
1.3 Bajićeva prepiska 10
1.4 Isidorov rad na putovanjima 11
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18