01-09-2010, 07:35 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Moć
U sociološkoj teoriji moć se određuje kao sposobnost nametanja svoje volje drugima uprkos otporu. Sociolozi često razlikuju dva oblika moći:
• VLAST – onaj oblik moći koji je prihvaćen kao legitiman (tj. ispravan i pravedan) i kojem se po toj osnovi pokorava
• PRISILA – onaj oblik moći koju njoj pokorni ne smatraju legitimnom
Međutim, razlika između vlasti i prisile nije tako jasno izražena, jer se smatra da se oba oblika moći u krajnjoj konzekvenci temelje na fizičkoj sili, bez obzira smatra li se njihova moć legitimnom ili ne. Weber kaže da je moć – izgledi jednog čoveka ili određenog broja ljudi, da sprovedu svoju volju u okviru zajedničkog delovanja, čak i uprkos otporu ostalih koji u tom delovanju učestvuju. Iako je difuzna, moć podsvesno uvek vodi vlasti
Vlast je koncentrisana, centralizovana i običajima ili propisima formalizovana moć zapovedanja, što podrazumeva poslušnost većeg broja ljudi. To uključuje i podvlačenje masama kako bi vlast dobila legitiman oblik, tj. dobrovoljan pristanak podređenih. Weber smatra da je često, posebno u modernom kapitalističkom svetu, ekonomska moć dominantan oblik moći. Weber pokazuje kako temelj izvođenja moći varira s obzirom na društveni kontekst, te podsvesne i strukturalne okolnosti. On opisuje istoriju u smislu konstantne borbe za moć; po njemu su sve bitne istorijske promene rezultat borbe za moć. Po Weberu moć je igra s nultim rezultatom, što znači da sticanje moći jedne osobe znači gubitak iste količine moći kod druge osobe. Temeljna dimenzija borbe za moć je država i njena moć
Weber naglašava da država poseduje monopol nad legitimnom upotrebom fizičke sile. Država ima prinudnu dimenziju i zakoni države služe učvršćivanju njene moći. Vlast je po Weberu jedan od najvažnijih elemenata delovanja zajednice. Vlast i način njenog vršenja čine od amorfnog delovanja zajednice racionalno udruživanje ili pak struktura vlasti i njen razvoj formiraju delovanje zajednice prema određenom cilju. Vlast je poseban oblik moći – kod kojeg primarni cilj nije čisto ekonomski interes. Međutim, ekonomska moć je često posledica vlasti, te ujedno i jedno od njenih najvažnijih sredstava. Pored toga, način primene ekonomskih sredstava u cilju očuvanja vlasti, presudno utiče na vrstu strukture vlasti. Vlast Weber direktno povezuje sa upravom; svaka vlast se izražava i funkcionira kao uprava. Svakoj upravi je potrebna vlast, jer za vođenje uprave uvek treba nekome dati u ruke bilo kakvu moć zapovedanja. Weber govori o demokratskoj upravi kao onoj gde moć zapovedanja može biti vrlo neupadljiva. Po Weberu, tipovi vlasti su: ...
S A D R Ž A J
1 Moć 3
1.1 Politika, vlast i moć 5
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14
Moć
U sociološkoj teoriji moć se određuje kao sposobnost nametanja svoje volje drugima uprkos otporu. Sociolozi često razlikuju dva oblika moći:
• VLAST – onaj oblik moći koji je prihvaćen kao legitiman (tj. ispravan i pravedan) i kojem se po toj osnovi pokorava
• PRISILA – onaj oblik moći koju njoj pokorni ne smatraju legitimnom
Međutim, razlika između vlasti i prisile nije tako jasno izražena, jer se smatra da se oba oblika moći u krajnjoj konzekvenci temelje na fizičkoj sili, bez obzira smatra li se njihova moć legitimnom ili ne. Weber kaže da je moć – izgledi jednog čoveka ili određenog broja ljudi, da sprovedu svoju volju u okviru zajedničkog delovanja, čak i uprkos otporu ostalih koji u tom delovanju učestvuju. Iako je difuzna, moć podsvesno uvek vodi vlasti
Vlast je koncentrisana, centralizovana i običajima ili propisima formalizovana moć zapovedanja, što podrazumeva poslušnost većeg broja ljudi. To uključuje i podvlačenje masama kako bi vlast dobila legitiman oblik, tj. dobrovoljan pristanak podređenih. Weber smatra da je često, posebno u modernom kapitalističkom svetu, ekonomska moć dominantan oblik moći. Weber pokazuje kako temelj izvođenja moći varira s obzirom na društveni kontekst, te podsvesne i strukturalne okolnosti. On opisuje istoriju u smislu konstantne borbe za moć; po njemu su sve bitne istorijske promene rezultat borbe za moć. Po Weberu moć je igra s nultim rezultatom, što znači da sticanje moći jedne osobe znači gubitak iste količine moći kod druge osobe. Temeljna dimenzija borbe za moć je država i njena moć
Weber naglašava da država poseduje monopol nad legitimnom upotrebom fizičke sile. Država ima prinudnu dimenziju i zakoni države služe učvršćivanju njene moći. Vlast je po Weberu jedan od najvažnijih elemenata delovanja zajednice. Vlast i način njenog vršenja čine od amorfnog delovanja zajednice racionalno udruživanje ili pak struktura vlasti i njen razvoj formiraju delovanje zajednice prema određenom cilju. Vlast je poseban oblik moći – kod kojeg primarni cilj nije čisto ekonomski interes. Međutim, ekonomska moć je često posledica vlasti, te ujedno i jedno od njenih najvažnijih sredstava. Pored toga, način primene ekonomskih sredstava u cilju očuvanja vlasti, presudno utiče na vrstu strukture vlasti. Vlast Weber direktno povezuje sa upravom; svaka vlast se izražava i funkcionira kao uprava. Svakoj upravi je potrebna vlast, jer za vođenje uprave uvek treba nekome dati u ruke bilo kakvu moć zapovedanja. Weber govori o demokratskoj upravi kao onoj gde moć zapovedanja može biti vrlo neupadljiva. Po Weberu, tipovi vlasti su: ...
S A D R Ž A J
1 Moć 3
1.1 Politika, vlast i moć 5
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14