01-09-2010, 07:19 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Svako određenje sociologije kao opšte teorijske i osnovne nauke o društvu kao celini svih društvenih pojava trebalo bi da počne razmatranjem pojma nauke i drugih oblika duhovnog stvaralaštva ljudi, zato što ne postoji jedinstveno shvatanje nauke uopšte i svake pojedine nauke, već se o tome vode velike rasprave. Kada je određivanje pojma sociologije u pitanju, dolazi do izražaja jedna poteškoća. Naime, razvijen i sadržajan pojam sociologije nije moguć na samom početku njenog izlaganja. Mogućno je, međutim, dati jednu početnu, najopštiju odredbu pojma sociologije koja bi usmerila dalja razmatranja socioloških problema.
U tom smislu sociologiju možemo definisati kao teorijsku nauku o ljudskom društvu kao celini društvenih delovanja i društvenih odnosa i raznolikim tvorevinama u kojima se ispoljava društveni život ljudi u određenim prirodnim i kulturno-istorijskim uslovima.
Dakle, društvo kao konkretno-istorijska celina, kao konkretno-istorijski sistem, njegova struktura, organizacija i uzroci promena, osnovni je predmet sociološkog proučavanja. Pri tome, sociološki ugao gleadanja na društvo kao celinu i sociološko proučavanje posebnih društvenih pojava, karakterište globalni sociološki pristup...
Mesto pojedinca u grupi
Ko smo i šta radimo u velikoj meri određuju osobe s kojima se nalazimo u interakciji - osobe s kojima radimo, igramo, živimo, bogu se molimo. Ali grupe - bilo radne, rekreacione, porodične ili religijske - različito utiču na članove koji ih sačinjavaju.
S jedne strane, raznim članovima svaka grupa postavlja različite zahteve. S druge strane, neke osobe su otpornije na pritiske i zahteve grupe (čvrsto jezgro nezavisnih i devijantnih) nego druge (laki konformisti). Idealan odnos između pojedinca i grupe još nije u potpunosti formulisan ni od socijalnih naučnika, ni od mnogih kultura i ideologija koje su pokušale da reše taj zadatak.
U dobru ili zlu, pojodinac je uvek i zasvagda član grupa. Po svemu izgleda da bez obzira koliko je „autonomna" ili ,,snažna" njegova ličnost, zajedničke norme, verovanja prakse njegovih grupa i savijaju, i uobličuju i modeliraju pojedinca. I zato fraza „u dobru ili zlu" nije obično tradicioinalno literarno ulepšavanje.
Ukoliko smo u mogućnosti da izdvojimo odvojene uticaje pojedinčeve ličnosti i snage grupe, nalazimo da ponekad grupno članstvo sputava čoveka, skučava njegovo stvaralaštvo i sprečava samoafirmaciju. Ali mi takođe nalazimo da je pojedinac ponekad u mogućnosti da najbolje izrazi svoju individualnost i da najpotpunije razvije svoju originalnost u bezbednosit koju mu osigurava njegova „vlastita" grupa. Možda bi trebalo da napišemo: u dobru i u zlu...
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Mesto pojedinca u grupi 4
1.1 Individualne determinante ponašanja u ulozi 6
1.2 Raspon individualnih varijacija u izvođenju uloge 8
1.3 Uloge i mnogostruko grupno članstvo 9
1.4 Sukob uloga 9
1.5 Uticaj izvođenja uloge na pojedinca 11
1.6 Uticaji uloga vezanih za zanimanje 12
2 Značenje i priroda konformizma 13
2.1 Situacioni faktori koji utiču na konformizam 14
2.2 Psihološki procesi povezani sa konformističkim ponašanjem 16
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19
Svako određenje sociologije kao opšte teorijske i osnovne nauke o društvu kao celini svih društvenih pojava trebalo bi da počne razmatranjem pojma nauke i drugih oblika duhovnog stvaralaštva ljudi, zato što ne postoji jedinstveno shvatanje nauke uopšte i svake pojedine nauke, već se o tome vode velike rasprave. Kada je određivanje pojma sociologije u pitanju, dolazi do izražaja jedna poteškoća. Naime, razvijen i sadržajan pojam sociologije nije moguć na samom početku njenog izlaganja. Mogućno je, međutim, dati jednu početnu, najopštiju odredbu pojma sociologije koja bi usmerila dalja razmatranja socioloških problema.
U tom smislu sociologiju možemo definisati kao teorijsku nauku o ljudskom društvu kao celini društvenih delovanja i društvenih odnosa i raznolikim tvorevinama u kojima se ispoljava društveni život ljudi u određenim prirodnim i kulturno-istorijskim uslovima.
Dakle, društvo kao konkretno-istorijska celina, kao konkretno-istorijski sistem, njegova struktura, organizacija i uzroci promena, osnovni je predmet sociološkog proučavanja. Pri tome, sociološki ugao gleadanja na društvo kao celinu i sociološko proučavanje posebnih društvenih pojava, karakterište globalni sociološki pristup...
Mesto pojedinca u grupi
Ko smo i šta radimo u velikoj meri određuju osobe s kojima se nalazimo u interakciji - osobe s kojima radimo, igramo, živimo, bogu se molimo. Ali grupe - bilo radne, rekreacione, porodične ili religijske - različito utiču na članove koji ih sačinjavaju.
S jedne strane, raznim članovima svaka grupa postavlja različite zahteve. S druge strane, neke osobe su otpornije na pritiske i zahteve grupe (čvrsto jezgro nezavisnih i devijantnih) nego druge (laki konformisti). Idealan odnos između pojedinca i grupe još nije u potpunosti formulisan ni od socijalnih naučnika, ni od mnogih kultura i ideologija koje su pokušale da reše taj zadatak.
U dobru ili zlu, pojodinac je uvek i zasvagda član grupa. Po svemu izgleda da bez obzira koliko je „autonomna" ili ,,snažna" njegova ličnost, zajedničke norme, verovanja prakse njegovih grupa i savijaju, i uobličuju i modeliraju pojedinca. I zato fraza „u dobru ili zlu" nije obično tradicioinalno literarno ulepšavanje.
Ukoliko smo u mogućnosti da izdvojimo odvojene uticaje pojedinčeve ličnosti i snage grupe, nalazimo da ponekad grupno članstvo sputava čoveka, skučava njegovo stvaralaštvo i sprečava samoafirmaciju. Ali mi takođe nalazimo da je pojedinac ponekad u mogućnosti da najbolje izrazi svoju individualnost i da najpotpunije razvije svoju originalnost u bezbednosit koju mu osigurava njegova „vlastita" grupa. Možda bi trebalo da napišemo: u dobru i u zlu...
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Mesto pojedinca u grupi 4
1.1 Individualne determinante ponašanja u ulozi 6
1.2 Raspon individualnih varijacija u izvođenju uloge 8
1.3 Uloge i mnogostruko grupno članstvo 9
1.4 Sukob uloga 9
1.5 Uticaj izvođenja uloge na pojedinca 11
1.6 Uticaji uloga vezanih za zanimanje 12
2 Značenje i priroda konformizma 13
2.1 Situacioni faktori koji utiču na konformizam 14
2.2 Psihološki procesi povezani sa konformističkim ponašanjem 16
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19