01-09-2010, 07:06 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Mnogi ljudi danas koriste shvatanje "kulture" koje se razvilo u Evropi tokom 18. i ranog 19. veka. To shvatanje kulture odražavalo je nejednakost unutar evropskih društava i među evropskim silama i njihovim kolonijama širom sveta. Ono izjednačuje „kulturu“ s „civilizacijom“ i suprostavlja oboje „prirodi“. Prema tom mišljenju neke su zemlje civilizovanije od drugih kao što su i neki ljudi kulturniji od drugih. Stoga su neki kulturni teoretičari zapravo pokušali izbaciti popularnu ili masovnu kulturu iz definicije kulture.
Kultura se u praksi odnosi na elitna dobra i aktivnosti kao što su visoka moda ili muzejska umetnost i klasična muzika, te reč kulturan označava ljude koji znaju o tim aktivnostima i sudeluju u njima. Na primer, neko ko koristi 'kulturu' u smislu 'kultivacije' može uveravati da je klasična muzika najotmenija od muzike radne klase kao što su pank, turbo folk ili domorodačka muzička tradicija australijskih Aboridžina.
LJudi koji koriste "kulturu" na taj način paze da je ne koriste u množini. Oni veruju da ne postoje posebne kulture, svaka sa svojim vlastitim vrednostima i logikom, nego radije koriste samo jedan standard rafinacije kojim se sve grupe mogu objasniti. Stoga su oni ljudi koji imaju različite običaje shvaćeni kao "nekulturni" zbog "njihove različite kulture". LJudi s nedostatkom "kulture" često se čine "prirodnijima", pa posmatrači često kritikuju elemente visoke kulture zbog potiskivanja "ljudske prirode"...
Pojam kulture u savremenom društvu
Kulturom se može nazvati sve ono što je čovek stvorio i iskazao predmetima ili simbolima, ali i svet ideja i njihov uticaj na pojedinca. Ona se određuje i kao skup svih procesa, promena i tvorevina koje su nastale kao posledica materijalnog i duhovnog delovanja ljudskog društva. U određenju pojma kulture, izdiferencirala su se tri pristupa:
• sa tehnološkog stanovišta ona predstavlja određen nivo proizvodnje i reprodukcije društvenog života, koji zavisi od tehničko-ekonomskih pokazatelja razvitka društva; ovaj prilaz susrećemo u kulturološkim školama Zapada i u marksističkim određenjima kulture;
• po društvenoj koncepciji, kultura označava delatnost ljudi povezanu s upotrebom oruđa i znakova, normi i pravila ponašanja;
• aksiološki (vrednosni) pristup, nastaje pod uticajem nemačkih filozofa i kulturologa krajem 18. i početkom 19. veka, kada se pojam kulture odnosi, pre svega, na duhovnu kulturu .
Istorijski gledano, prvi pokušaji definisanja pojma kulture javljaju se još u helensko doba. Tačnije, pojam kulture začet je još u mišljenju sofista. Sofisti taj pojam razvijaju nasuprot ideji po kojoj se čovek ceni i razvija na osnovu svog socijalnog porekla i ukazuju da su, pored onoga što genetski nosimo rođenjem, znanje i dobro vaspitanje pretpostavke za povoljan razvoj čoveka. Dakle, kultura nije samo ono što se dobija nasleđem i poreklom, već i ono što se učini od nasleđenih dispozicija. U srednjem veku pojam kulture se upotrebljavao u okviru sintagme cultura mentis i odnosio se duhovnu kulturu i usavršavanje. Novovekovni pojam kulture potiče iz 18. veka, a mnogobrojni pokušaji njenog pojmovnog određenja od tada pa do danas imaju korene u Vikoovom shvatanju kulture kao posebnom čovekovom svetu, tj. čovekovoj kreaciji koja se suprotstavlja kreaciji prirode. Ukratko, sve ono što je čovek preobrazio svojom svesnom delatnošću spada u kulturu...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Pojam kulture u savremenom društvu 4
1.1.1 Brodelov model civilizacije 5
1.1.2 Hantingtonov model civilizacije 5
1.2 Kultura u savremenom društvu 5
1.2.1 Kulturna promena 6
1.2.2 Mediji i kultura savremenog društva 6
1.2.3 Promene u kulturi savremenog društva 7
ZAKLJUČAK 8
LITERATURA 9
Mnogi ljudi danas koriste shvatanje "kulture" koje se razvilo u Evropi tokom 18. i ranog 19. veka. To shvatanje kulture odražavalo je nejednakost unutar evropskih društava i među evropskim silama i njihovim kolonijama širom sveta. Ono izjednačuje „kulturu“ s „civilizacijom“ i suprostavlja oboje „prirodi“. Prema tom mišljenju neke su zemlje civilizovanije od drugih kao što su i neki ljudi kulturniji od drugih. Stoga su neki kulturni teoretičari zapravo pokušali izbaciti popularnu ili masovnu kulturu iz definicije kulture.
Kultura se u praksi odnosi na elitna dobra i aktivnosti kao što su visoka moda ili muzejska umetnost i klasična muzika, te reč kulturan označava ljude koji znaju o tim aktivnostima i sudeluju u njima. Na primer, neko ko koristi 'kulturu' u smislu 'kultivacije' može uveravati da je klasična muzika najotmenija od muzike radne klase kao što su pank, turbo folk ili domorodačka muzička tradicija australijskih Aboridžina.
LJudi koji koriste "kulturu" na taj način paze da je ne koriste u množini. Oni veruju da ne postoje posebne kulture, svaka sa svojim vlastitim vrednostima i logikom, nego radije koriste samo jedan standard rafinacije kojim se sve grupe mogu objasniti. Stoga su oni ljudi koji imaju različite običaje shvaćeni kao "nekulturni" zbog "njihove različite kulture". LJudi s nedostatkom "kulture" često se čine "prirodnijima", pa posmatrači često kritikuju elemente visoke kulture zbog potiskivanja "ljudske prirode"...
Pojam kulture u savremenom društvu
Kulturom se može nazvati sve ono što je čovek stvorio i iskazao predmetima ili simbolima, ali i svet ideja i njihov uticaj na pojedinca. Ona se određuje i kao skup svih procesa, promena i tvorevina koje su nastale kao posledica materijalnog i duhovnog delovanja ljudskog društva. U određenju pojma kulture, izdiferencirala su se tri pristupa:
• sa tehnološkog stanovišta ona predstavlja određen nivo proizvodnje i reprodukcije društvenog života, koji zavisi od tehničko-ekonomskih pokazatelja razvitka društva; ovaj prilaz susrećemo u kulturološkim školama Zapada i u marksističkim određenjima kulture;
• po društvenoj koncepciji, kultura označava delatnost ljudi povezanu s upotrebom oruđa i znakova, normi i pravila ponašanja;
• aksiološki (vrednosni) pristup, nastaje pod uticajem nemačkih filozofa i kulturologa krajem 18. i početkom 19. veka, kada se pojam kulture odnosi, pre svega, na duhovnu kulturu .
Istorijski gledano, prvi pokušaji definisanja pojma kulture javljaju se još u helensko doba. Tačnije, pojam kulture začet je još u mišljenju sofista. Sofisti taj pojam razvijaju nasuprot ideji po kojoj se čovek ceni i razvija na osnovu svog socijalnog porekla i ukazuju da su, pored onoga što genetski nosimo rođenjem, znanje i dobro vaspitanje pretpostavke za povoljan razvoj čoveka. Dakle, kultura nije samo ono što se dobija nasleđem i poreklom, već i ono što se učini od nasleđenih dispozicija. U srednjem veku pojam kulture se upotrebljavao u okviru sintagme cultura mentis i odnosio se duhovnu kulturu i usavršavanje. Novovekovni pojam kulture potiče iz 18. veka, a mnogobrojni pokušaji njenog pojmovnog određenja od tada pa do danas imaju korene u Vikoovom shvatanju kulture kao posebnom čovekovom svetu, tj. čovekovoj kreaciji koja se suprotstavlja kreaciji prirode. Ukratko, sve ono što je čovek preobrazio svojom svesnom delatnošću spada u kulturu...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Pojam kulture u savremenom društvu 4
1.1.1 Brodelov model civilizacije 5
1.1.2 Hantingtonov model civilizacije 5
1.2 Kultura u savremenom društvu 5
1.2.1 Kulturna promena 6
1.2.2 Mediji i kultura savremenog društva 6
1.2.3 Promene u kulturi savremenog društva 7
ZAKLJUČAK 8
LITERATURA 9