01-09-2010, 05:54 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Mlade i obrazovane žene često veruju da ih diskriminacija ne pogađa ni na jedan način. Zapošljavaju se i primećuju da ima podjednako žena šefova koliko i muškaraca. Međutim, ako pogledamo dalje, što se više krećemo ka vrhu, sve je manje žena na vodećim položajima. Ovogodišnja analiza koju je obavio Catalyst govori da je među ljudima koji ostvaruju najveća svetska primanja svega 3.3% žena i 96.7% muškaraca. I ne samo to, muškarac i žena na početku karijere sa istim uslovima dobijaju istu početnu platu, ali 10 godina kasnije žena će zarađivati manje u odnosu na muškarca za potpuno isti posao.
Žene kažu da su glavne i najvažnije barijere stereotipi, izuzetost žena iz nekih "poslovnih tradicija" (kakav je golf na primer) i poteškoća da žena dopre do tzv. "linijskog posla". Linijski poslovi su oni koji radom vode direktno ka vrhu a ni žene ni šefovi ne mogu da objasne zašto žene ne dobijaju ove poslove, ali sigurno je da podizanje dece ima veliku ulogu. Obojene žene navode nepostojanje mentora kao još jednu bitnu barijeru ka uspehu.
Suočimo se sa činjenicama: žene češće uzimaju slobodne dane ili smanjuju radne sate. Prema istraživanju, 36% žena menadžera radi parttime tokom svoje karijere, a istu stvari radi 11% muškaraca. Verovatno većina žena to čini da bi odgajala decu i, sve češće, da bi se brinula o starijim članovima porodice. Zato bi poslovi trebalo da budu fleksibilniji. Barem ako se nastoji da i žene budu u njima...
Diskriminacija žena
Oblici diskriminacije kreću se od otpuštanja sa posla, neisplaćivanja zarada i drugih primanja, neuplaćivanja doprinosa, pa sve do fizičkog i seksualnog nasilja nad zaposlenim ženama. Ne manje važan je oblik diskriminacije koji se odnosi na diskriminaciju vezanu za materinstvo, invaliditet i zdravlje zaposlenih žena. Tu spadaju:
• diskriminacija vezana za materinstvo
• diskriminacija bolesnih i invalidnih žena
• maltretiranje na poslu koje dovodi do psihičkih poremećaja i/ili sloma.
Važno je istaći da u prva dva slučaja materinstvo. odnosno invaliditet i fizička bolest predstavljaju povod za diskriminaciju, dok u trećem slučaju maltretiranje na poslu ima narušavanje psihičkog zdravlja žene kao posledicu diskriminacije. Ova oblast se odnosi na nešto najdragocenije, a to je zdravlje zaposlenih žena i stvaranje potomstva.
Da bismo videle na koji način se možemo boriti protiv diskriminacije žena, dobro je poznavati i na jednom mestu izneti neke opšte međunarodne propise i konvencije, kao i delove našeg Zakon o radu.
Pođimo od onoga što se odnosi na zaštitu od diskriminacije uopšte. Tu je Opšta deklaracija o pravima čoveka Ujedinjenih Nacija iz 1948. godine. Njen član 1. kaže "Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima", dok se u čianu 2. navodi da "svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji, bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja, ili drugih okolnosti". U našem kontekstu je naročito važan član 23. u kojem se, između ostalog kaže: "Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, i na zaštitu od nezaposlenosti". Između ostalog, ovi opšti stavovi štite pravo na rad invalida, a posebno invalidnih i bolesnih žena. pod adekvatnim uslovima...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Diskriminacija žena 4
1.2 Iskustva iz prakse 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10
Mlade i obrazovane žene često veruju da ih diskriminacija ne pogađa ni na jedan način. Zapošljavaju se i primećuju da ima podjednako žena šefova koliko i muškaraca. Međutim, ako pogledamo dalje, što se više krećemo ka vrhu, sve je manje žena na vodećim položajima. Ovogodišnja analiza koju je obavio Catalyst govori da je među ljudima koji ostvaruju najveća svetska primanja svega 3.3% žena i 96.7% muškaraca. I ne samo to, muškarac i žena na početku karijere sa istim uslovima dobijaju istu početnu platu, ali 10 godina kasnije žena će zarađivati manje u odnosu na muškarca za potpuno isti posao.
Žene kažu da su glavne i najvažnije barijere stereotipi, izuzetost žena iz nekih "poslovnih tradicija" (kakav je golf na primer) i poteškoća da žena dopre do tzv. "linijskog posla". Linijski poslovi su oni koji radom vode direktno ka vrhu a ni žene ni šefovi ne mogu da objasne zašto žene ne dobijaju ove poslove, ali sigurno je da podizanje dece ima veliku ulogu. Obojene žene navode nepostojanje mentora kao još jednu bitnu barijeru ka uspehu.
Suočimo se sa činjenicama: žene češće uzimaju slobodne dane ili smanjuju radne sate. Prema istraživanju, 36% žena menadžera radi parttime tokom svoje karijere, a istu stvari radi 11% muškaraca. Verovatno većina žena to čini da bi odgajala decu i, sve češće, da bi se brinula o starijim članovima porodice. Zato bi poslovi trebalo da budu fleksibilniji. Barem ako se nastoji da i žene budu u njima...
Diskriminacija žena
Oblici diskriminacije kreću se od otpuštanja sa posla, neisplaćivanja zarada i drugih primanja, neuplaćivanja doprinosa, pa sve do fizičkog i seksualnog nasilja nad zaposlenim ženama. Ne manje važan je oblik diskriminacije koji se odnosi na diskriminaciju vezanu za materinstvo, invaliditet i zdravlje zaposlenih žena. Tu spadaju:
• diskriminacija vezana za materinstvo
• diskriminacija bolesnih i invalidnih žena
• maltretiranje na poslu koje dovodi do psihičkih poremećaja i/ili sloma.
Važno je istaći da u prva dva slučaja materinstvo. odnosno invaliditet i fizička bolest predstavljaju povod za diskriminaciju, dok u trećem slučaju maltretiranje na poslu ima narušavanje psihičkog zdravlja žene kao posledicu diskriminacije. Ova oblast se odnosi na nešto najdragocenije, a to je zdravlje zaposlenih žena i stvaranje potomstva.
Da bismo videle na koji način se možemo boriti protiv diskriminacije žena, dobro je poznavati i na jednom mestu izneti neke opšte međunarodne propise i konvencije, kao i delove našeg Zakon o radu.
Pođimo od onoga što se odnosi na zaštitu od diskriminacije uopšte. Tu je Opšta deklaracija o pravima čoveka Ujedinjenih Nacija iz 1948. godine. Njen član 1. kaže "Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima", dok se u čianu 2. navodi da "svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji, bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja, ili drugih okolnosti". U našem kontekstu je naročito važan član 23. u kojem se, između ostalog kaže: "Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, i na zaštitu od nezaposlenosti". Između ostalog, ovi opšti stavovi štite pravo na rad invalida, a posebno invalidnih i bolesnih žena. pod adekvatnim uslovima...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Diskriminacija žena 4
1.2 Iskustva iz prakse 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10