Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Uloga predsednika Amerike u kreiranju spoljne politike
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Vlada i politika Sjedinjenih Država je zasnovana na Ustavu Sjedinjenih Američkih Država, napisanom 1787. godine. Ustav iz 1787. je do danas dopunjen sa nekoliko amandmana. Prvih 10 su prihvaćeni nedugo nakon nastanka samog ustava. Grupno se nazivaju „Zakon o pravima“ (engl. Bill of Rights), a odnose se na osnovna prava državljana Sjedinjenih Američkih Država, kao što su pravo na slobodu govora i veroispovesti. Vlada Sjedinjenih Američkih Država je jedna od najstarijih na svetu. Kao federalna demokratija sastoji se od izvršne, zakonodavne, i sudske vlasti. Izvršna vlast se sastoji od predsednika i njegovog kabineta, uz dodatak raznih državnih službi. Zakonodavni organ vlasti je Kongres Sjedinjenih Američkih Država, koji se sastoji od Predstavničkog doma (engl. House of Representatives) i Senata. Zastupnici i senatori su podeljeni po saveznim državama. U Predstavničkom domu svaka savezna država ima broj predstavnika srazmeran njenom broju stanovnika, dok u Senatu svaku državu zastupaju dva senatora. Broj predstavnika u Predstavničkom domu je 435. Senat trenutno broji 100 senatora. Sudska vlast se sastoji od svih sudova u Sjedinjenim Državama. Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država broji devet sudija, kojima mandat traje doživotno. Nakon smrti ili povlačenja sudije, predsednik SAD nominuje novog sudiju, a nominacija se šalje u Senat na glasanje. Svaka savezna država u Sjedinjenim Državama ima svoju vladu, čije su granice moći razdvojene od ovlašćenja federalne vlade. Koliko tačno vlasti svaka država može imati je tema mnogih rasprava u američkoj politici. Glavne političke stranke Sjedinjenih Država su Republikanska stranka i Demokratska stranka....

Ovlašćenja Predsednika SADa u kreiranju spoljne politike

Ustav SAD-a deli ovlašćenja koja se odnose na kreiranje spoljne politike između predsednika i Kongresa. Iskustvo je pokazalo da zajedničkim snagama, Predsednik i Kongres kreiraju spoljnu politiku, ali nikada do kraja nije razrešeno pitanje ko ima konačnu reč u tom procesu, i to iz više razloga. Ove dve grupacije dele ovaj proces i svaka ima svoju, pođednako značajnu ali i sasvim drugačiju ulogu.

Prvo, spoljna politika SADa se ne kreira kao striktan dokument i mrtvo slovo na papiru, već predstavlja živ i stalno promenljiv proces koji uključuje mnoge činioce i faktore i utiče na odnose sa drugim državama, regionima i funkcionalne probleme.

Drugo, kompleksnost procesa stvaranja spoljne politike ne dozvoljava da bude oslonjen samo na jednu od dve navedene grupacije. Pod ovim okolnostima, teško je pratiti ideju od samog njenog nastanka, ko je kome prosledio predlog i u kom obliku, na koji način koja i čija odluka utiče i na koji deo nacionalne spoljne politike.

Treće, uloge i relativni uticaj ove dve grupacije u procesu formiranja spoljne politike razlikuju se u zavisnosti od konkretne situacije i ljudskih uslova kao što su sama ličnost trenutnog predsednika i članova kongresa i stepen njihove saglasnosti sa predsednikom u vezi sa ukupnom politikom. Tokom ukupne američke istorije stalno se menja prevaga uticaja između kongresa i predsednika, gde je daleko češća kongresna dominacija. Jedna studija pokazuje da je u periodu od 1782. do 1829. preovladavala je predsednička inicijativa dok period od 1829. do 1898. pripada Kongresu. Sve do kraja Drugog svetskog rata nastavlja se supremacija predsednika. U periodu posle vijetnamskog rata Kongres ponovo preuzima ključnu ulogu u kreiranju i iniciranju aktivnosti u vezi sa spoljnom politikom ...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Ovlašćenja Predsednika SADa u kreiranju spoljne politike 4
1.2 Predsednik kao inicijator spoljne politike 4
1.2.1 Odgovor na događaje u inostranstvu 4
1.3 Predlaganje Zakona i izvršnih akata 5
1.3.1 Pregovaranje kod međunarodnih sporazuma 6
1.3.2 Princip zvaničnih izjava 6
1.3.3 Problem širine ovlašćenja Predsednika SAD 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 11
Referentni URL