Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Svetska trgovinska organizacija
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Nastanak Svetske trgovnske organizacije

Opšti sporazum o carinama i trgovini - GATT


U okviru opštih napora za uređenjem posleratnih političkih i ekonomskih odnosa posle drugog svetskog rata se, između ostalog javila i potreba uspostavljanja opštih pravila u oblasti međunarodne trgovine i uspostavljanje njima primerenih institucionalnih mehanizama i organizacija.
Međuzavisnost svetske privrede, te neophodnost uklanjanja barijera u prometu roba, usluga i kapitala, iziskivala je potrebu da se i na nadnacionalnom, međunarodnom planu, saradnjom država stvori međunarodni okvir za spoljnotrgovinsko poslovanje i tako pruži daljni podstrek njenom razvoju. Logično, globalno tržište zahteva jednoobrazan režim ili bar osnove tog režima za međunarodnu trgovinu. Međutim, kako interesi zemalja nisu jednoznačni ni proces razvoja nadnacionalnog sistema regulisanja u ovoj oblasti ne teče glatko. U tom pogledu raskorak interesa iskazuje se putem dve međusobno suprotstavljene tendencije s jedne strane se pokazuje želja da se koriste prednosti slobode trgovine dok je, s druge strane, vidljiva uzdržanost. Ipak, navedene prednosti su navele velik broj država da aktivno učestvuju u procesu unifikacije i rezultati nisu izostali.
Navedeni procesi se pravno formalizuju pravnim instrumentima različitog karaktera i oblika. Oni su samo normativni izraz multilateralnog i regionalnog organizovanja u međunarodnoj trgovini.
U moderno doba osnovni pravni oblici ujednačavanja trgovinske politike su međunarodni i višestrani ugovori kojima se osnivaju pojedine međunarodne organizacije ali i ugovori i sporazumi u okviru njih. Krajnji cilj je ostvarenje slobode trgovine, otvorenih nacionalnih tržišta, i stalnost uslova privređivanja, a time i maksimiranje ekonomske efikasnosti međunarodne trgovine. Ona su komplementarni nacionalnim izvorima, jer se domaćim zakonodavstvom stvara opšti pravni okvir za pravno uređenje i regulisanje međunarodnih ekonomskih odnosa, pa time i za korišćenje međunarodnih izvora.
Kao prvobitni ugovorni oblik multilateralizacije svetske trgovine se formalno afirmiše Opšti sporazum o carinama i trgovini – GATT - General Ageement on Tariffs and Trade iz 1947 godine. . .
Referentni URL