01-09-2010, 06:30 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci (autori) književnih, naučnih i umetničkih dela (autorska dela), a koje im daje isključivo pravo korišćenja ili odobravanja drugima korišćenja svog dela, a uključuje i sistem zaštite tih prava. U objektivnom smislu, ono je sistem pravnih pravila i načela koje regulišu prava koje zakon daje autoru dela.
Autoru pripada autorsko pravo na njegovu autorskom delu činom samog ostvarenja dela i, za razliku od većine drugih oblika intelektualnog vlasništva, ne podleže nikakvom administrativnom ili registracionom postupku. NJime se ne štiti ideja nego delo koje je izražaj ideje ljudskog uma, bez obzira na vrstu ili kvalitet izražaja.
Autorskom pravu srodna prava odnose se na prava i obim pravne zaštite umetničkog izražaja, te zaštite organizacionih, poslovnih i finansijskih ulaganja u izvođenje, proizvodnju, distribuciju i radiodifuziju autorskih dela, a obuhvataju:
• prava umetnika izvođača na njihovim izvedbama;
• prava proizvođača fonograma na njihovim fonogramima;
• prava filmskih producenata (proizvođača videograma) na njihovim videogramima;
• prava organizacija za radiodifuziju na njihovim emitovanjima;
• prava izdavača na njihovim izdanjima;
• prava proizvođača baza podataka na njihovim bazama podataka.
Područje srodnih prava ubrzano se razvilo u proteklih 50 godina. Srodna prava razvila su se uz autorsko pravo i najčešće su vezana uz omogućavanje saopštavanje autorskog dela javnosti...
Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela (BK)
Prvi univerzalni višeestrani međunarodni pravni akt u oblasti zaštite autorskog prava jeste Konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela, zaključena u Bernu 1886. godine. Bernska konvencija je revidirana do sada 7 puta od 9.9.1886. godine, dopunjena u Parizu 4.5.1896. godine, izmenjena u Berlinu 13.11.1903 godine, dopunjena u Bernu 20.3.1914. godine, izmenjena u Rimu 2.6.1928. godine, u Briselu 26.6.1948. godine, u Stokholmu 14.7.1967. godine i u Parizu 24.7.1971. godine.
Danas Bernska Unija broji 162 država od kojih je i Bosna i Hercegovina članica od 1992 godine. Ideja o potrebi zaključenja takve konvencije zvanično je potekla od međunarodne nevladine organizacije „Međunarodno književno udruženje“ sa njenog kongresa održanog 1882 godine u Rimu. Uz saradnju vlade Švajcarske koja je bila domaćin kongresa „Međunarodnog književnog udruženja“ 1883 godine upućen je poziv civilizovanim državama sveta da se pridruže naporima za zaključenje jedne konvencije koja će dovesti s jedne strane do univerzalnog priznanja prava autora bez obzira na njihovu nacionalnost i s druge strane do poželjne ujednačenosti principa na kojima je ta zaštita uređena. Većina vlada je prihvatila poziv sa oduševljenjem, međutim jedna od najvećih „demokratskih“ država SAD nije prihvatila poziv. Održane su tri diplomatske konvencije od kojih je treća održana u Bernu 1886 godine. Na toj konferenciji koja je bila održana u Bernu došlo se do usvajanja „Konvencije o zaštiti književnih i umjetničkih dela“. Svesni da Bernska konvencija ne iscrpljuje i ne može iscrpeti sve mogućnosti međunarodne saradnje u zaštiti autorskih prava tvorci Bernske konvencije su u članu 20 pokušali da reše sve moguće nedoumice....
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela (BK) 4
1.1.1 Zaštićena lica 4
1.1.2 Zemlja porekla dela 5
1.1.3 Nacionalni tretman 6
1.1.4 Minimalna prava 7
1.2 Univerzalna (Svetska ) konvencija o autorskom pravu 7
1.2.1 Zaštićena lica 8
1.2.2 Zemlja porekla dela 9
1.2.3 Nacionalni tretman 9
1.2.4 Minimalna prava 9
1.3 Odnosi zmeđu Univerzalne konvencije i Bernske konvencije 10
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12
Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci (autori) književnih, naučnih i umetničkih dela (autorska dela), a koje im daje isključivo pravo korišćenja ili odobravanja drugima korišćenja svog dela, a uključuje i sistem zaštite tih prava. U objektivnom smislu, ono je sistem pravnih pravila i načela koje regulišu prava koje zakon daje autoru dela.
Autoru pripada autorsko pravo na njegovu autorskom delu činom samog ostvarenja dela i, za razliku od većine drugih oblika intelektualnog vlasništva, ne podleže nikakvom administrativnom ili registracionom postupku. NJime se ne štiti ideja nego delo koje je izražaj ideje ljudskog uma, bez obzira na vrstu ili kvalitet izražaja.
Autorskom pravu srodna prava odnose se na prava i obim pravne zaštite umetničkog izražaja, te zaštite organizacionih, poslovnih i finansijskih ulaganja u izvođenje, proizvodnju, distribuciju i radiodifuziju autorskih dela, a obuhvataju:
• prava umetnika izvođača na njihovim izvedbama;
• prava proizvođača fonograma na njihovim fonogramima;
• prava filmskih producenata (proizvođača videograma) na njihovim videogramima;
• prava organizacija za radiodifuziju na njihovim emitovanjima;
• prava izdavača na njihovim izdanjima;
• prava proizvođača baza podataka na njihovim bazama podataka.
Područje srodnih prava ubrzano se razvilo u proteklih 50 godina. Srodna prava razvila su se uz autorsko pravo i najčešće su vezana uz omogućavanje saopštavanje autorskog dela javnosti...
Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela (BK)
Prvi univerzalni višeestrani međunarodni pravni akt u oblasti zaštite autorskog prava jeste Konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela, zaključena u Bernu 1886. godine. Bernska konvencija je revidirana do sada 7 puta od 9.9.1886. godine, dopunjena u Parizu 4.5.1896. godine, izmenjena u Berlinu 13.11.1903 godine, dopunjena u Bernu 20.3.1914. godine, izmenjena u Rimu 2.6.1928. godine, u Briselu 26.6.1948. godine, u Stokholmu 14.7.1967. godine i u Parizu 24.7.1971. godine.
Danas Bernska Unija broji 162 država od kojih je i Bosna i Hercegovina članica od 1992 godine. Ideja o potrebi zaključenja takve konvencije zvanično je potekla od međunarodne nevladine organizacije „Međunarodno književno udruženje“ sa njenog kongresa održanog 1882 godine u Rimu. Uz saradnju vlade Švajcarske koja je bila domaćin kongresa „Međunarodnog književnog udruženja“ 1883 godine upućen je poziv civilizovanim državama sveta da se pridruže naporima za zaključenje jedne konvencije koja će dovesti s jedne strane do univerzalnog priznanja prava autora bez obzira na njihovu nacionalnost i s druge strane do poželjne ujednačenosti principa na kojima je ta zaštita uređena. Većina vlada je prihvatila poziv sa oduševljenjem, međutim jedna od najvećih „demokratskih“ država SAD nije prihvatila poziv. Održane su tri diplomatske konvencije od kojih je treća održana u Bernu 1886 godine. Na toj konferenciji koja je bila održana u Bernu došlo se do usvajanja „Konvencije o zaštiti književnih i umjetničkih dela“. Svesni da Bernska konvencija ne iscrpljuje i ne može iscrpeti sve mogućnosti međunarodne saradnje u zaštiti autorskih prava tvorci Bernske konvencije su u članu 20 pokušali da reše sve moguće nedoumice....
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela (BK) 4
1.1.1 Zaštićena lica 4
1.1.2 Zemlja porekla dela 5
1.1.3 Nacionalni tretman 6
1.1.4 Minimalna prava 7
1.2 Univerzalna (Svetska ) konvencija o autorskom pravu 7
1.2.1 Zaštićena lica 8
1.2.2 Zemlja porekla dela 9
1.2.3 Nacionalni tretman 9
1.2.4 Minimalna prava 9
1.3 Odnosi zmeđu Univerzalne konvencije i Bernske konvencije 10
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12