01-09-2010, 05:56 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Sa ulogom moći se susrećemo svakodnevno. Vrlo je mali broj dogadjaja i pojava u grupama, organizacijama ili društvu, koje se mogu objasniti bez poziva na moć. Ipak, moć je dosta kasno i dosta malo počela da se proučava u oblasti organizacionog ponašanja. Glavni razlog za to je specifičnost nacionalnih kultura zapadnih zemalja u kojima su menadžment i organizaciono ponašanje najrazvijeniji i u kojima ima najviše istraživanja u toj oblasti.
Delegiranje je dodjeljivanje poslova pojedincima ili timovima. Efikasno delegiranje daje poslove ljudima koji su najbolje obučeni da ih urade i daje im odgovarajući nivo slobode da završe posao na najefikasniji i najproduktivniji način. . .
AUTORITET
Kategorija autoriteta – ispunjava svaki društveni odnos koji počiva na neodredjenosti i podredjenosti. Tako je autoritet jedna od središnjih kategorija svakog političkog i pravnog poretka.
Izraz ’’autoritet’’ je latinskog porekla. Ima raznovrsna značenja: savest, nagovaranje, preporuka, privolevanje, izvor, jemstvo, potvrda, verodostojnost, važnost, ugled, dostojanstvo, znamenitost, mnjenje, uzor, ali znači i: volju, odluku, nalog, vlast, zapovest.
Bertran de Žuvanel (Bertrand de Jouvanel) definiše autoritet u smislu autoratitativnosti: ’’Autoritetom nazivam sposobnost da se izazove saglasnost drugoga...granica autoriteta je tamo gde prestaje voljni pristanak. Ako bi se ljudi oglušili o svaki autoritet, onda medju njima ne bi bilo ni saradnje, ni sigurnosti, niti društva...’’.
Ovo podsticanje misli o pojmu autoriteta navode na razmišljanje o složenom a često i zagonetnom pojmu dobrovoljnosti u podčinjavanju. Postoji ideja da je autoritet svojstvo, koje pojedinci imaju od samog rodjenja. Naime, pretpostavlja se neka vrsta prirodne moći koja nagoni druge, manje moćne ili slabije, na podčinjavanje i pokornost. Takvo shvatanje zamišlja da je autoritet duboko ukorenjen u biološkoj, vitalnoj sferi čoveka.
Pošto ponašanje objekta autoriteta znači podredjivanje tudjoj volji, vlasti, nalogu, odluci i zapovesti, valja se zapitati da li je to podredjivanje uvek i u svakoj prilici iznudjeno, ili lica koja se povinjavaju autoritativnom imperativu, to mogu činiti u svom stvarnom interesu, dakle dobrovoljno. . .
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 AUTORITET 4
1.1 Autoritaran model 5
2 DELEGIRANJE 5
2.1 Zašto je efikasno delegiranje bitno 6
2.2 Neki problemi delegiranja 7
3 ZAKLJUČAK 8
4 LITERATURA 9
Sa ulogom moći se susrećemo svakodnevno. Vrlo je mali broj dogadjaja i pojava u grupama, organizacijama ili društvu, koje se mogu objasniti bez poziva na moć. Ipak, moć je dosta kasno i dosta malo počela da se proučava u oblasti organizacionog ponašanja. Glavni razlog za to je specifičnost nacionalnih kultura zapadnih zemalja u kojima su menadžment i organizaciono ponašanje najrazvijeniji i u kojima ima najviše istraživanja u toj oblasti.
Delegiranje je dodjeljivanje poslova pojedincima ili timovima. Efikasno delegiranje daje poslove ljudima koji su najbolje obučeni da ih urade i daje im odgovarajući nivo slobode da završe posao na najefikasniji i najproduktivniji način. . .
AUTORITET
Kategorija autoriteta – ispunjava svaki društveni odnos koji počiva na neodredjenosti i podredjenosti. Tako je autoritet jedna od središnjih kategorija svakog političkog i pravnog poretka.
Izraz ’’autoritet’’ je latinskog porekla. Ima raznovrsna značenja: savest, nagovaranje, preporuka, privolevanje, izvor, jemstvo, potvrda, verodostojnost, važnost, ugled, dostojanstvo, znamenitost, mnjenje, uzor, ali znači i: volju, odluku, nalog, vlast, zapovest.
Bertran de Žuvanel (Bertrand de Jouvanel) definiše autoritet u smislu autoratitativnosti: ’’Autoritetom nazivam sposobnost da se izazove saglasnost drugoga...granica autoriteta je tamo gde prestaje voljni pristanak. Ako bi se ljudi oglušili o svaki autoritet, onda medju njima ne bi bilo ni saradnje, ni sigurnosti, niti društva...’’.
Ovo podsticanje misli o pojmu autoriteta navode na razmišljanje o složenom a često i zagonetnom pojmu dobrovoljnosti u podčinjavanju. Postoji ideja da je autoritet svojstvo, koje pojedinci imaju od samog rodjenja. Naime, pretpostavlja se neka vrsta prirodne moći koja nagoni druge, manje moćne ili slabije, na podčinjavanje i pokornost. Takvo shvatanje zamišlja da je autoritet duboko ukorenjen u biološkoj, vitalnoj sferi čoveka.
Pošto ponašanje objekta autoriteta znači podredjivanje tudjoj volji, vlasti, nalogu, odluci i zapovesti, valja se zapitati da li je to podredjivanje uvek i u svakoj prilici iznudjeno, ili lica koja se povinjavaju autoritativnom imperativu, to mogu činiti u svom stvarnom interesu, dakle dobrovoljno. . .
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 AUTORITET 4
1.1 Autoritaran model 5
2 DELEGIRANJE 5
2.1 Zašto je efikasno delegiranje bitno 6
2.2 Neki problemi delegiranja 7
3 ZAKLJUČAK 8
4 LITERATURA 9