30-08-2010, 11:14 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Međunarodne ekonomske integracije imaju dugu istoriju. Mada proces evropskih integracija grabi krupnim koracima napred i to svakodnevno, sama ideja o ovakvom obliku integracije nije nova. Potreba za zajedničkim sistemom odbrane, zajedničkom valutom, slobodnom trgovinom, i dr. postoji odavno. Motivi evropske integracije koji su došli do izražaja nakon završetka Drugog svetskog rata i smanjenja značaja evropskih sila, mogu se prikazati kroz sledeće karakteristike:
• Potreba za novim zajednštvom Evropa je trebalo da pruži novu mogućnost sticanja osećanja zajedništva kroz demokratski uređen sistem, kao alternativu odbačenoj nacionalističkoj vladavini.,
• Potreba za mirom :kako pojedinačne države nisu imale snage da spreče početak II Sv. rata, postojala je želja da Ujedinjena Evropa u tom pgledu ima više uspeha i da pruži zaštitu od ekspanzije komunizma.
• Potreba za mobilnošću kao posledica nemogućnosti kretanja ljudi, robe i kapitala.
• Potreba za privrednim blagostanjem Ujedinjena Evropa bi trebalo da stanovnike uvede u period ekonomske stabilnosti i prosperiteta.
• Potreba za zajedničkom moćizapadnoevropske države su se nadale da će političkim ujedinjenjem povratiti veliki deo moći koje su gubile u toku dva svetska rata.
Politika konkurencije EU je jedna od najsloženijih i najkontroverznijih politika EU, koja u svom usmerenju prema de facto jedinstvenom tržištu EU prevazilazi interese i politike firmi, interesnih grupa i zemalja članica. Takođe, politika konkurencije EU predstavlja ključni element koherentne i integrativne politike jačanja konkurentnosti evropske industrije i ostvarivanja ciljeva Lisabonske agende. Iako je predmet sve brojnijih ekonomskih razmatranja, njene osnove se nalaze u komunitarnom pravu zbog čega se moraju uvažavati ograničenja koje nameće njen legislative okvir. Danas, politika konkurencije EU je u procesu racionalizacija i modernizacije koji podrazumeva značajno ograničenje javnog intervencionizma i pomeranje njenog primarnog fokusa prema ekonomskoj logici i primeni na nacionalnom nivou.
Politika konkurencije
Politika konkurencije, kao jedna od politika EU, jasan je pokazatelj složenosti procesa u Uniji. Od velikog je značaja za istinsko funkcionisanje zajedničkog tržišta EU i ostvarivanje četiri slobode (protoka ljudi, robe, kapitala i usluga). Njen cilj jeste da dopirnese pospešivanju tržišne razmene i daljem izgrađivanju samog tržišta.
U pitanju je jedna od najrazvijenijih politika Zajednice – njeni pravni postulati, kao i njihova primena i razrada od strane pojedinih organa Unije, u osnovi sadrže ideju o izgradnji zajedničkog tržišta. Uz to, osnivački ugovori postavljaju i dodatne ciljeve, poput blagostanja stanovništva država članica, čime se mogu pravdati brojni izuzeci, odstupanja i široko raširena državna pomoć kroz razne vidove subvencija. Sprovođenje ove politike nalazi se prevashodno u nadležnosti Evropske Zajednice – konkretno Evropske Komisije, ali i u jurisdikciji anti-monopolskih tela država članica. Svi oni zajedno čine Evropsku mrežu za konkurenciju....
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Politika konkurencije 4
1.2 Nepotpuna (nesavršena) i monopolska konkurencija 5
1.3 Politika konkurencije i zajedničkog tržišta 10
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14
Međunarodne ekonomske integracije imaju dugu istoriju. Mada proces evropskih integracija grabi krupnim koracima napred i to svakodnevno, sama ideja o ovakvom obliku integracije nije nova. Potreba za zajedničkim sistemom odbrane, zajedničkom valutom, slobodnom trgovinom, i dr. postoji odavno. Motivi evropske integracije koji su došli do izražaja nakon završetka Drugog svetskog rata i smanjenja značaja evropskih sila, mogu se prikazati kroz sledeće karakteristike:
• Potreba za novim zajednštvom Evropa je trebalo da pruži novu mogućnost sticanja osećanja zajedništva kroz demokratski uređen sistem, kao alternativu odbačenoj nacionalističkoj vladavini.,
• Potreba za mirom :kako pojedinačne države nisu imale snage da spreče početak II Sv. rata, postojala je želja da Ujedinjena Evropa u tom pgledu ima više uspeha i da pruži zaštitu od ekspanzije komunizma.
• Potreba za mobilnošću kao posledica nemogućnosti kretanja ljudi, robe i kapitala.
• Potreba za privrednim blagostanjem Ujedinjena Evropa bi trebalo da stanovnike uvede u period ekonomske stabilnosti i prosperiteta.
• Potreba za zajedničkom moćizapadnoevropske države su se nadale da će političkim ujedinjenjem povratiti veliki deo moći koje su gubile u toku dva svetska rata.
Politika konkurencije EU je jedna od najsloženijih i najkontroverznijih politika EU, koja u svom usmerenju prema de facto jedinstvenom tržištu EU prevazilazi interese i politike firmi, interesnih grupa i zemalja članica. Takođe, politika konkurencije EU predstavlja ključni element koherentne i integrativne politike jačanja konkurentnosti evropske industrije i ostvarivanja ciljeva Lisabonske agende. Iako je predmet sve brojnijih ekonomskih razmatranja, njene osnove se nalaze u komunitarnom pravu zbog čega se moraju uvažavati ograničenja koje nameće njen legislative okvir. Danas, politika konkurencije EU je u procesu racionalizacija i modernizacije koji podrazumeva značajno ograničenje javnog intervencionizma i pomeranje njenog primarnog fokusa prema ekonomskoj logici i primeni na nacionalnom nivou.
Politika konkurencije
Politika konkurencije, kao jedna od politika EU, jasan je pokazatelj složenosti procesa u Uniji. Od velikog je značaja za istinsko funkcionisanje zajedničkog tržišta EU i ostvarivanje četiri slobode (protoka ljudi, robe, kapitala i usluga). Njen cilj jeste da dopirnese pospešivanju tržišne razmene i daljem izgrađivanju samog tržišta.
U pitanju je jedna od najrazvijenijih politika Zajednice – njeni pravni postulati, kao i njihova primena i razrada od strane pojedinih organa Unije, u osnovi sadrže ideju o izgradnji zajedničkog tržišta. Uz to, osnivački ugovori postavljaju i dodatne ciljeve, poput blagostanja stanovništva država članica, čime se mogu pravdati brojni izuzeci, odstupanja i široko raširena državna pomoć kroz razne vidove subvencija. Sprovođenje ove politike nalazi se prevashodno u nadležnosti Evropske Zajednice – konkretno Evropske Komisije, ali i u jurisdikciji anti-monopolskih tela država članica. Svi oni zajedno čine Evropsku mrežu za konkurenciju....
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Politika konkurencije 4
1.2 Nepotpuna (nesavršena) i monopolska konkurencija 5
1.3 Politika konkurencije i zajedničkog tržišta 10
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14