30-08-2010, 12:26 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Među ljudima koji se razumeju u uređenje, imidž i delovanje tajnih obaveštajnih organizacija, svakako da sinonim za takvu agenciju predstavlja sistem bezbednosti i obaveštavanja koji su bili ili jesu u Rusiji, odnosno bivšem SSSR-u. Ono što je stvoreno još u davnoj prošlosti postao je model po kojem su mnoge države sveta pravile i gradile svoje organizacije. Način rada, metode, delovanje i ostale sfere organizovanja gotovo su školski primer, iako su ove službe u SSSr-u i Rusiji bile u nekoliko navrata u prošlosti bili veoma zloupotrebljeni. Ipak, sve što se radilo u istoriji ima svoje razloge počevši od velike površine zemlje, različitosti naroda i vera, delovanja različitih organizacija, ali i zbog spoljnih neprijatelja, jer potencijal Rusije kao zemlje je ogroman, a time se i zaštita svega mora dići na viši nivo.
U ovom radu ćemo dati uvid o tome kako je u prošlosti to izgledalo u Rusiji, a kako je današnje rusko rukovodstvo organizovalo ove službe, kojih ima više zbog veličine zemlje, ali i naroda....
ISTORIJSKI RAZVOJ OBAVEŠTAJNO-BEZBEDONOSNOG SISTEMA RUSIJE
Rusija je zemlja sa izuzetno dugom i bogatom tradicijom obaveštajnih i službi bezbednosti. To je činjenica koja i ne iznenađuje previše, jer su navedeni elementi državnog aparata bili, a i sada su od životne važnosti za zaštitu ogromne teritorije neverovatno bogatih i obilnih prirodnih resursa i izuzetno brojnog stanovništva, kao i za efikasno uspostavljanje i funkcionisanje sistema državne vlasti u, po pravilu, prilično složenim političko-bezbednosnim uslovima.
Prvu službu bezbednosti, "Опричину", formirao je car Ivan Grozni 1565. godine. Ona je brojala oko 6.000 ljudi, struktura je vojnog karaktera, a imala je policijsko-sudsku vlast. Ukinuta je 1570. godine, nakon što je obavila svoj osnovni zadatak zaštite cara i monarhije, a njenu ulogu je preuzela vojska.Car Aleksej 1650. godine formira "Tajni biro", koji se bavio i praćenjem političkih protivnika i bezbednošću carevih poslanika na stranim dvorovima. Prva tajna politička policija formira se u vreme vladavine Petra Velikog (1697-1726) pod nazivom "Preobraženski biro", i sa osnovnim zadatkom sprečavanja bilo kakve političke subverzije protiv cara. Godine 1731. formira se "Kancelarija za tajna obaveštavanja", koju 1762. godine nasleđuje "Tajni biro". Od 1811. do 1819. godine postojalo je Ministarstvo policije, a od 1821. godine vojna policija bezbednosti.Na razvoj službe bezbednosti u pravom smislu te reči presudno je uticao Ustanak decembrista (14. decembar 1825.) za vreme vladavine cara Nikole I, jer je nakon tog događaja formirana "Treća sekcija", koja je pod vođstvom generala Bekendorfa udarila temelje savremene obaveštajne organizacije u Rusiji....
SADRŽAJ
1. UVOD 3
2. ISTORIJSKI RAZVOJ OBAVEŠTAJNO-BEZBEDONOSNOG SISTEMA RUSIJE 4
3 STRUKTURA OBAVEŠTAJNO-BEZBEDONOSNOG SISTEMA RUSKE FEDERACIJE 7
3.1 Tela za koordinaciju obaveštajno-bezbednosnog rada 9
3.2 Spoljna obaveštajna služba (SVR) 11
3.3 Federalna služba bezbednosti (FSB) 13
4. ZAKLJUČAK 15
5 LITERATURA 16
5.1 Web literatura 16
Među ljudima koji se razumeju u uređenje, imidž i delovanje tajnih obaveštajnih organizacija, svakako da sinonim za takvu agenciju predstavlja sistem bezbednosti i obaveštavanja koji su bili ili jesu u Rusiji, odnosno bivšem SSSR-u. Ono što je stvoreno još u davnoj prošlosti postao je model po kojem su mnoge države sveta pravile i gradile svoje organizacije. Način rada, metode, delovanje i ostale sfere organizovanja gotovo su školski primer, iako su ove službe u SSSr-u i Rusiji bile u nekoliko navrata u prošlosti bili veoma zloupotrebljeni. Ipak, sve što se radilo u istoriji ima svoje razloge počevši od velike površine zemlje, različitosti naroda i vera, delovanja različitih organizacija, ali i zbog spoljnih neprijatelja, jer potencijal Rusije kao zemlje je ogroman, a time se i zaštita svega mora dići na viši nivo.
U ovom radu ćemo dati uvid o tome kako je u prošlosti to izgledalo u Rusiji, a kako je današnje rusko rukovodstvo organizovalo ove službe, kojih ima više zbog veličine zemlje, ali i naroda....
ISTORIJSKI RAZVOJ OBAVEŠTAJNO-BEZBEDONOSNOG SISTEMA RUSIJE
Rusija je zemlja sa izuzetno dugom i bogatom tradicijom obaveštajnih i službi bezbednosti. To je činjenica koja i ne iznenađuje previše, jer su navedeni elementi državnog aparata bili, a i sada su od životne važnosti za zaštitu ogromne teritorije neverovatno bogatih i obilnih prirodnih resursa i izuzetno brojnog stanovništva, kao i za efikasno uspostavljanje i funkcionisanje sistema državne vlasti u, po pravilu, prilično složenim političko-bezbednosnim uslovima.
Prvu službu bezbednosti, "Опричину", formirao je car Ivan Grozni 1565. godine. Ona je brojala oko 6.000 ljudi, struktura je vojnog karaktera, a imala je policijsko-sudsku vlast. Ukinuta je 1570. godine, nakon što je obavila svoj osnovni zadatak zaštite cara i monarhije, a njenu ulogu je preuzela vojska.Car Aleksej 1650. godine formira "Tajni biro", koji se bavio i praćenjem političkih protivnika i bezbednošću carevih poslanika na stranim dvorovima. Prva tajna politička policija formira se u vreme vladavine Petra Velikog (1697-1726) pod nazivom "Preobraženski biro", i sa osnovnim zadatkom sprečavanja bilo kakve političke subverzije protiv cara. Godine 1731. formira se "Kancelarija za tajna obaveštavanja", koju 1762. godine nasleđuje "Tajni biro". Od 1811. do 1819. godine postojalo je Ministarstvo policije, a od 1821. godine vojna policija bezbednosti.Na razvoj službe bezbednosti u pravom smislu te reči presudno je uticao Ustanak decembrista (14. decembar 1825.) za vreme vladavine cara Nikole I, jer je nakon tog događaja formirana "Treća sekcija", koja je pod vođstvom generala Bekendorfa udarila temelje savremene obaveštajne organizacije u Rusiji....
SADRŽAJ
1. UVOD 3
2. ISTORIJSKI RAZVOJ OBAVEŠTAJNO-BEZBEDONOSNOG SISTEMA RUSIJE 4
3 STRUKTURA OBAVEŠTAJNO-BEZBEDONOSNOG SISTEMA RUSKE FEDERACIJE 7
3.1 Tela za koordinaciju obaveštajno-bezbednosnog rada 9
3.2 Spoljna obaveštajna služba (SVR) 11
3.3 Federalna služba bezbednosti (FSB) 13
4. ZAKLJUČAK 15
5 LITERATURA 16
5.1 Web literatura 16