27-08-2010, 04:15 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Hrom se nalazi dakle, u ogranku b šeste grupe periodnog sistema elemenata. U ovom ogransku nalaze se još i molidben i volfram.
Za atome elemenata VI grupe karakteristične su dve različite strukture spoljnjeg sloja sa šest, ili s jednim odnosno dva elektrona. Strukturu prvog tipa imaju sumpor i elementi podgrupe selena a drugog tipa – elementi podgrupe hroma. Upravo zbog toga oni se odlikuju metalnim karakterom.
Oni mogu da grade jedinjenja različitih tipova, pri čijem stvaranju učestvuju pored elektrona spoljnjeg sloja i elektroni nepopunjenog unutrašnjeg d – podsloja sa kojima ukupno čine 6 elektrona; u tome su slični sa elementima ogranka a a naročito sa sumporom. Elementi ovog ogranka grade jedinjenja sa različitim oksidacionim stanjima od +2 do +6.
Molidben se u prirodi nalazi u obliku svojih ruda: molidbenita i vulfenita. Molidben se upotrebljava za dobijanja specijalnih vrsta čelika. Njegov čelik se odlikuje velikom tvrdinom i elastičnošću pa se u velikoj meri koristi za izradu puščanih i topovskih cevi.
Volfram se u prirodi nalazi isključivo u obliku ruda koje predstavljaju soli volframove kiseline. Volfram je našao primenu i izradi tankih niti koje se koriste za električne sijalice i peći.
Predmet ovog rada biće samo jedan od elemenata iz ove grupe odnosno ogranka periodnog sistema – hrom.
Cilj rada je da objasni i prikaže postupak dobijanja hroma, značaj hroma i njegovih jedinjenja.
U prvom poglavlju rada obrađene su teze:
- dobijanje hroma,
- osobine hroma,
- jedinjenja hroma i
- značaj hroma i njegovih jedinjenja.
Drugo poglavlje rada predstavlja kratak osvrt na upotrebu neorganskih jedinjenja u farmaciji i medicini.
Dobijanje, osobine, značaj hroma i njegovih jedinjenja
Dobijanje hroma
J. G. Legmann je 1762. godine, u pismu upućenom prirodnjaku G. L. L. de Buffon-u- opisao jedan novi mineral iz Sibira. Mi sada znamo da je ovaj mineral krokoit, ili olovohromat. Ni L. N. Vauquelin ni Macquart nisu uspeli da 1789. godine. u tom mineralu otkriju nov elemenat, i obojica su konstatovala olovo, gvožđe, aluminijumoksid i veliku količinu kiseonika.
Međutim, 1797. godine, L. N. Vauquelin je ponovo ispitao mineral i zaključio da olovo mora biti sjedinjeno s nekom neobičnom kiselinom, za koju je on smatrao da je oksid novog metala. On je taj metal nazvao hromom (chroma), boja - jer su sva njegova jedinjenja obojena.
L. N. Vauquelin je 1798. godine otkrio taj novi elemenat i spinelu i smaragditu, a 1799. gogine F. Tassaert je našao hrom u hromitu.
Hrom je zastupljen u zemljinoj kori u količini od oko 102 ppm, uglavnom u obliku minerala hromita.
Hrom (chromium - Сr = 51,9961) se u prirodi nalazi samo u vezanom stanju; njegove su najvažnije rude: hromit, FeO • СrО ) i krokoit, PbCrO . Hrom je najtvrđi od svih metala.
Po bogatstvu s hromom ističu se ove zemlje: Južna Afrika, SSSR, Turska, Rodezija, Finska, SFRJ, Nova Kaledonija, Kuba i Grčka.
U našoj zemlji hroma najviše ima u Skopskoj Cmoj gori i na Šar-planini, zatim na području između Orahovice, Uroševca i Prizrena, kao i području Zapadne Morave i Kopaonika. Najvažniji rudnici su Lojane i Raduša...
S A D R Ž A J
Uvod 3
1 Dobijanje, osobine, značaj hroma i njegovih jedinjenja 4
1.1 Dobijanje hroma 4
1.2 Osobine hroma 6
1.3 Jedinjenja hroma 9
1.4 Značaj hroma i njegovih jedinjenja 21
2 Upotreba neorganskih jedinjenja u farmaciji i medicini 23
ZAKLJUČAK 24
LITERATURA 26
Hrom se nalazi dakle, u ogranku b šeste grupe periodnog sistema elemenata. U ovom ogransku nalaze se još i molidben i volfram.
Za atome elemenata VI grupe karakteristične su dve različite strukture spoljnjeg sloja sa šest, ili s jednim odnosno dva elektrona. Strukturu prvog tipa imaju sumpor i elementi podgrupe selena a drugog tipa – elementi podgrupe hroma. Upravo zbog toga oni se odlikuju metalnim karakterom.
Oni mogu da grade jedinjenja različitih tipova, pri čijem stvaranju učestvuju pored elektrona spoljnjeg sloja i elektroni nepopunjenog unutrašnjeg d – podsloja sa kojima ukupno čine 6 elektrona; u tome su slični sa elementima ogranka a a naročito sa sumporom. Elementi ovog ogranka grade jedinjenja sa različitim oksidacionim stanjima od +2 do +6.
Molidben se u prirodi nalazi u obliku svojih ruda: molidbenita i vulfenita. Molidben se upotrebljava za dobijanja specijalnih vrsta čelika. Njegov čelik se odlikuje velikom tvrdinom i elastičnošću pa se u velikoj meri koristi za izradu puščanih i topovskih cevi.
Volfram se u prirodi nalazi isključivo u obliku ruda koje predstavljaju soli volframove kiseline. Volfram je našao primenu i izradi tankih niti koje se koriste za električne sijalice i peći.
Predmet ovog rada biće samo jedan od elemenata iz ove grupe odnosno ogranka periodnog sistema – hrom.
Cilj rada je da objasni i prikaže postupak dobijanja hroma, značaj hroma i njegovih jedinjenja.
U prvom poglavlju rada obrađene su teze:
- dobijanje hroma,
- osobine hroma,
- jedinjenja hroma i
- značaj hroma i njegovih jedinjenja.
Drugo poglavlje rada predstavlja kratak osvrt na upotrebu neorganskih jedinjenja u farmaciji i medicini.
Dobijanje, osobine, značaj hroma i njegovih jedinjenja
Dobijanje hroma
J. G. Legmann je 1762. godine, u pismu upućenom prirodnjaku G. L. L. de Buffon-u- opisao jedan novi mineral iz Sibira. Mi sada znamo da je ovaj mineral krokoit, ili olovohromat. Ni L. N. Vauquelin ni Macquart nisu uspeli da 1789. godine. u tom mineralu otkriju nov elemenat, i obojica su konstatovala olovo, gvožđe, aluminijumoksid i veliku količinu kiseonika.
Međutim, 1797. godine, L. N. Vauquelin je ponovo ispitao mineral i zaključio da olovo mora biti sjedinjeno s nekom neobičnom kiselinom, za koju je on smatrao da je oksid novog metala. On je taj metal nazvao hromom (chroma), boja - jer su sva njegova jedinjenja obojena.
L. N. Vauquelin je 1798. godine otkrio taj novi elemenat i spinelu i smaragditu, a 1799. gogine F. Tassaert je našao hrom u hromitu.
Hrom je zastupljen u zemljinoj kori u količini od oko 102 ppm, uglavnom u obliku minerala hromita.
Hrom (chromium - Сr = 51,9961) se u prirodi nalazi samo u vezanom stanju; njegove su najvažnije rude: hromit, FeO • СrО ) i krokoit, PbCrO . Hrom je najtvrđi od svih metala.
Po bogatstvu s hromom ističu se ove zemlje: Južna Afrika, SSSR, Turska, Rodezija, Finska, SFRJ, Nova Kaledonija, Kuba i Grčka.
U našoj zemlji hroma najviše ima u Skopskoj Cmoj gori i na Šar-planini, zatim na području između Orahovice, Uroševca i Prizrena, kao i području Zapadne Morave i Kopaonika. Najvažniji rudnici su Lojane i Raduša...
S A D R Ž A J
Uvod 3
1 Dobijanje, osobine, značaj hroma i njegovih jedinjenja 4
1.1 Dobijanje hroma 4
1.2 Osobine hroma 6
1.3 Jedinjenja hroma 9
1.4 Značaj hroma i njegovih jedinjenja 21
2 Upotreba neorganskih jedinjenja u farmaciji i medicini 23
ZAKLJUČAK 24
LITERATURA 26