25-08-2010, 02:45 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Svetski intelektualni krugovi ne prestaju da se utrkuju u tome ko će žešće oplesti norveški Nobelov komitet. Posle „mirotvorca“ Baraka Obame, na udaru su se našli dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, Amerikanci Elinor Ostrom i Oliver Vilijamson. Ne samo da je reč o nedovoljno uticajnom dvojcu u ekonomiji već su pomenuti profesori sa univerziteta Indijana i Berkli nagrađeni iz oblasti koja nikako nije trebalo da obeleži 2009.
Ovo je godina najveće ekonomske krize posle tridesetih. Ako je dodeljivanje Nobelove nagrade trebalo da obeleži dešavanja koja smo prošli, onda je laureat trebalo da bude neki od ekonomista koji se godinama bore za takozvano efikasno tržište. Veoma je cenjen rad Vilijamsona, koji je godinama predavao na Univerzitetu u Pensilvaniji. Naročito njegova teorija o razvoju velikih korporacija. No, to ne znači da treba smetnuti s uma da je mnogo ekonomista držeći se njegovih nagađanja ostalo bez posla. Iako sličan efekat ima praktična primena ideja skoro svih nobelovaca. Ostromova je tako ušla u istoriju kao prva žena sa Nobelovom nagradom za ekonomiju...
Neoinstitucijalizam vs. institucionalizacija
Praksa latino-američkih, azijskih i većine postsocijalističkih država pokazala je svu iluzornost uvezenih neoliberalnih makroekonomskih recepata u uslovima neodgovarajuće i pseudo-institucionalizovane mikroekonomske stvarnosti. Savremena globalna finansijska i ekonomska kriza je dodatno i ubjedljivo dokazala njihovo pogubno dejstvo, čak i u zemlji njihovog teorijskog porijekla. Urušena je mistična vera u čarobnu samoregulišuću moć tržišta, u taj prozirno-monistički i interesno orijentisani entuzijazam nekonzistentnih neoliberalnih modela ekonomske politike. Ideja i mit nekontrolisanog i svemogućeg tržišta (neoliberalni perpetum mobile) vratila se kao bolni i otrežnjujući bumerang, najzad, i kreatorima navedenog modela, koji već tri decenije preporučuju svetu ono što sami ne primenjuju - sve privatno je dobro, a sve državno loše.
Vulgarizovani model neoliberalne ekonomske politike koji je forsiran u tranzicijskim državama ni po čemu ne odgovara teorijskom modelu “punokrvnog” integralnog tržišta. Utopijska vizija slobodnog tržišta i navodne „čiste“ konkurencije propovedala je da takvo okruženje tobože „prirodno“ odgovara individualnoj slobodi. Zaboravilo se na činjenicu da kada sloboda nema moralna, zakonska, ekološka i druga društvena ograničenja, pohlepa postaje pokretački nagon pojedinaca za bogaćenjem po svaku cenu. Tako izopačeni individualizam je od strane pojedinih „veštih i sposobnih preduzetnika“ (tzv. „efikasnih vlasnika“) nametnut kao društvena i civilizacijska norma. Jasno je da je takav redukovani individualizam privilegovanih postao temelj formalnog institucionalnog monizma kao teorijske i ideološke podloge ekonomskog neoliberalizma....
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Neoinstitucijalizam vs. institucionalizacija 4
1.2 Neoliberalizam, neoinstitucijalizam i globalizacija 6
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 12
Svetski intelektualni krugovi ne prestaju da se utrkuju u tome ko će žešće oplesti norveški Nobelov komitet. Posle „mirotvorca“ Baraka Obame, na udaru su se našli dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, Amerikanci Elinor Ostrom i Oliver Vilijamson. Ne samo da je reč o nedovoljno uticajnom dvojcu u ekonomiji već su pomenuti profesori sa univerziteta Indijana i Berkli nagrađeni iz oblasti koja nikako nije trebalo da obeleži 2009.
Ovo je godina najveće ekonomske krize posle tridesetih. Ako je dodeljivanje Nobelove nagrade trebalo da obeleži dešavanja koja smo prošli, onda je laureat trebalo da bude neki od ekonomista koji se godinama bore za takozvano efikasno tržište. Veoma je cenjen rad Vilijamsona, koji je godinama predavao na Univerzitetu u Pensilvaniji. Naročito njegova teorija o razvoju velikih korporacija. No, to ne znači da treba smetnuti s uma da je mnogo ekonomista držeći se njegovih nagađanja ostalo bez posla. Iako sličan efekat ima praktična primena ideja skoro svih nobelovaca. Ostromova je tako ušla u istoriju kao prva žena sa Nobelovom nagradom za ekonomiju...
Neoinstitucijalizam vs. institucionalizacija
Praksa latino-američkih, azijskih i većine postsocijalističkih država pokazala je svu iluzornost uvezenih neoliberalnih makroekonomskih recepata u uslovima neodgovarajuće i pseudo-institucionalizovane mikroekonomske stvarnosti. Savremena globalna finansijska i ekonomska kriza je dodatno i ubjedljivo dokazala njihovo pogubno dejstvo, čak i u zemlji njihovog teorijskog porijekla. Urušena je mistična vera u čarobnu samoregulišuću moć tržišta, u taj prozirno-monistički i interesno orijentisani entuzijazam nekonzistentnih neoliberalnih modela ekonomske politike. Ideja i mit nekontrolisanog i svemogućeg tržišta (neoliberalni perpetum mobile) vratila se kao bolni i otrežnjujući bumerang, najzad, i kreatorima navedenog modela, koji već tri decenije preporučuju svetu ono što sami ne primenjuju - sve privatno je dobro, a sve državno loše.
Vulgarizovani model neoliberalne ekonomske politike koji je forsiran u tranzicijskim državama ni po čemu ne odgovara teorijskom modelu “punokrvnog” integralnog tržišta. Utopijska vizija slobodnog tržišta i navodne „čiste“ konkurencije propovedala je da takvo okruženje tobože „prirodno“ odgovara individualnoj slobodi. Zaboravilo se na činjenicu da kada sloboda nema moralna, zakonska, ekološka i druga društvena ograničenja, pohlepa postaje pokretački nagon pojedinaca za bogaćenjem po svaku cenu. Tako izopačeni individualizam je od strane pojedinih „veštih i sposobnih preduzetnika“ (tzv. „efikasnih vlasnika“) nametnut kao društvena i civilizacijska norma. Jasno je da je takav redukovani individualizam privilegovanih postao temelj formalnog institucionalnog monizma kao teorijske i ideološke podloge ekonomskog neoliberalizma....
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Neoinstitucijalizam vs. institucionalizacija 4
1.2 Neoliberalizam, neoinstitucijalizam i globalizacija 6
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 12