25-08-2010, 02:41 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Речи једне старе песме кажу да је „најбоље у животу оно што је бесплатно“. Ако се за тренутак замислимо, открићемо читав низ добара на које се ове речи могу односити. Нека добијамо од природе- реке, планине, плаже, језера и мора. Од државе добијамо нека друга добра, рецимо, игралишта, паркове и приредбе. У оба случаја, људи не морају да плате кад одлуче да користе та добра.
Бесплатна добра су посебни изазов за економску анализу. Већина добара у економији се алоцирају на тржиштима, где купци плаћају оно што добију, а продавцима се плаћа за оно што обезбеђују. За таква добра, цене представљају сигнале који управљају одлукама купаца и продаваца. Међутим, када су добра бесплатно доступна, тржишне силе које иначе алоцирају ресурсе у нашој економији- нису присутне.
ЈАВНА ДОБРА: ШТА НАМ ДРЖАВА ПРУЖА, А ШТА ЖЕЛИМО?
Држава и тржиште су комплементи и међусобно се требају надопуњавати, јер тржиште није савршено у свом деловању већ «производи» одређене екстерналије односно низ несавршености, па се управо држава јавила као она која његове несавршености исправља и коригује. Један од темељних недостатака деловања тржишта назире се у понуди јавних добара. Када се ради о приватним добрима сваки грађанин изражава своје преференције кроз количину добара које жели купити, као и расположивим новцем којим купује приватна добра.
Држава као «милосрдан диктатор» нагађа жеље потрошача- грађана за јавним добрима, јер грађани не исказују директно своје преференције за јавним добрима. Како натерати заједницу да открије своје преференције за јавним добрима? За разлику од «приватних» преференција, када се ради о јавним добрима одлука се доноси политичким процесом одлучивања. Одлуке у јавном сектору доносе се у процесу јавног избора.
Држава заправо треба открити склоности потрошача за јавним добрима, односно начин на који држава одлучује о својој господарској политици. Јавни избор полази од претпоставке да се политичари понашају тако да повећају своје изгледе за свој реизбор, па ће у складу с тиме вероватно бити одређена и структура јавних добара...
Садржај
УВОД 3
1. ЈАВНА ДОБРА: ШТА НАМ ДРЖАВА ПРУЖА, А ШТА ЖЕЛИМО? 4
2. РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ ДОБАРА 6
3. ЈАВНА ДОБРА 7
3.1. Проблем "Бесплатне вожње" 7
3.2. Нека важна јавна добра 8
4. ЗАЈЕДНИЧКИ РЕСУРСИ 10
4.1. Трагедија заједничког поседа 11
4.2. Неки важни заједнички ресурси 13
ЗАКЉУЧАК 15
ЛИТЕРАТУРА 16
Речи једне старе песме кажу да је „најбоље у животу оно што је бесплатно“. Ако се за тренутак замислимо, открићемо читав низ добара на које се ове речи могу односити. Нека добијамо од природе- реке, планине, плаже, језера и мора. Од државе добијамо нека друга добра, рецимо, игралишта, паркове и приредбе. У оба случаја, људи не морају да плате кад одлуче да користе та добра.
Бесплатна добра су посебни изазов за економску анализу. Већина добара у економији се алоцирају на тржиштима, где купци плаћају оно што добију, а продавцима се плаћа за оно што обезбеђују. За таква добра, цене представљају сигнале који управљају одлукама купаца и продаваца. Међутим, када су добра бесплатно доступна, тржишне силе које иначе алоцирају ресурсе у нашој економији- нису присутне.
ЈАВНА ДОБРА: ШТА НАМ ДРЖАВА ПРУЖА, А ШТА ЖЕЛИМО?
Држава и тржиште су комплементи и међусобно се требају надопуњавати, јер тржиште није савршено у свом деловању већ «производи» одређене екстерналије односно низ несавршености, па се управо држава јавила као она која његове несавршености исправља и коригује. Један од темељних недостатака деловања тржишта назире се у понуди јавних добара. Када се ради о приватним добрима сваки грађанин изражава своје преференције кроз количину добара које жели купити, као и расположивим новцем којим купује приватна добра.
Држава као «милосрдан диктатор» нагађа жеље потрошача- грађана за јавним добрима, јер грађани не исказују директно своје преференције за јавним добрима. Како натерати заједницу да открије своје преференције за јавним добрима? За разлику од «приватних» преференција, када се ради о јавним добрима одлука се доноси политичким процесом одлучивања. Одлуке у јавном сектору доносе се у процесу јавног избора.
Држава заправо треба открити склоности потрошача за јавним добрима, односно начин на који држава одлучује о својој господарској политици. Јавни избор полази од претпоставке да се политичари понашају тако да повећају своје изгледе за свој реизбор, па ће у складу с тиме вероватно бити одређена и структура јавних добара...
Садржај
УВОД 3
1. ЈАВНА ДОБРА: ШТА НАМ ДРЖАВА ПРУЖА, А ШТА ЖЕЛИМО? 4
2. РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ ДОБАРА 6
3. ЈАВНА ДОБРА 7
3.1. Проблем "Бесплатне вожње" 7
3.2. Нека важна јавна добра 8
4. ЗАЈЕДНИЧКИ РЕСУРСИ 10
4.1. Трагедија заједничког поседа 11
4.2. Неки важни заједнички ресурси 13
ЗАКЉУЧАК 15
ЛИТЕРАТУРА 16