21-08-2010, 01:22 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Pravo razumevanje ekološke kulture zahteva razumevanje vrednosnih sistema i orijentacija. Ekološka kultura obuhvata ne samo pozitivne već neminovno i negativne pojave. Ona nema pozitivno-normativni naboj kao što je slučaj kod elitnog pojma kulture, već pretpostavlja i zahteva kritiku svakodnevnog života. Pažnja se usmerava prema pojavama iz prirode, prema odnosima u životnoj sredini, radnim navikama, vaspitanju dece itd. Ekološka svest je duhovna dimenzija ekološke kulture i obuhvata stečena znanja i navike usvojene vrednosti, stavove i uverenja, prihvatanje normi o tome šta je u prirodnoj i društvenoj sredini zdravo i kvalitetno, a šta nije, kako se zdravlje čuva, a šta ga ugrožava, na koji način se u postojećim uslovima može poboljšati svest i kvalitet života ljudi.
Opšti tehničko-tehnološki napredak ostvaren tokom XX veka ima kao oblik konkretizacije i istovrsni napredak u oblasti razvoja naoružanja. Stvarana su sve ubojitija i sve razornija oružja, čija je primena dovodila do potpune destrukcije velikih nastanjenih područja. Iako se danas obično pod političkim nasiljem misli na terorizam, na sreću do sada teroristički napadi nisu uspeli da izazovu globalne ekološke posledice, iako se naravno one u savremenosti zamislive, tim pre što podaci upozoravaju na više slučajeva kada su sprečeni teroristički napadi na nuklearna postrojenja. Ipak i pored pretnje terorizma, ratovi su ostali onaj vid političkog nasilja koji izaziva najozbiljnije ekološke posledice. Najdrastičnija takva situacija je sa upotrebom atomskih bombi prilikom bombardovanja Hirošime i Nagasakija avgusta 1945. godine. Pravo na zdravu životnu sredinu našlo je svoje mesto u ustavima jednog broja država, uključujući i Republiku Srbiju. Iako je izvesno da je u savremenom svetu preovladalo shvatanje o ekološkim kao globalnim problemima, što se može zaključiti i iz činjenice da je njima posvećen sedmi Milenijumski cilj OUN, kada je o međunarodno-pravnim dokumentima reč, pravo na zdravu životnu sredinu se proklamuje u više njih, ali kao deklarativna norma....
Definicija pojma ekologije
Ekologija je prirodna nauka. Ekologija proučava odnose među živim organizmima, kao i njihov uticaj na okolinu u kojoj žive, te uticaj te okoline na njih. Iako se razvila kao grana biologije, ekologija se, osim onih iz biologije, koristi i saznanjima iz hemije, fizike, matematike, i brojnih drugih prirodnih nauka. Ovaj se pojam često nepravilno koristi pri opisivanju aktivnosti vezanih uz zaštitu prirode. Ekologija je nauka koja proučava međusobne odnose živih bića i životne sredine, ili tačnije - to je nauka koja izučava odnose živih bića prema sredini u kojoj žive, odnos sredine prema živim bićima i međusobni odnos živih bića u određenoj sredini. Ova nauka je utemeljena tek u 20. veku.
Pojam ekologija prvi put je upotrebio nemački zoolog Ernst Haeckel koji je pod pojmom ekologije smatrao "odnos živih organizama u dva pravca: prema njihovoj organskoj i neorganskoj okolini". Sama reč dolazi iz grčkog oikos koji znači: okućnica, dom, mesto za život. Ekologija je široko područje koje obuhvata mnogo poddisciplina. Uobičajena, široka klasifikacija, koja kreće od najnižeg do najvišeg nivoa složenosti, gde je složenost definisana kao broj članova (entiteta) i procesa unutar sistema koji se proučava, je sledeća:
• Bihevioralna ekologija proučava uloge ponašanja u prilagođavanju životinje da se prilagodi na svoju okolinu.
• Populacijska ekologija proučava dinamiku populacija određene vrste.
• Biocenologija (ili sinekologija) proučava interakcije između vrsta unutar neke biocenoze (životne zajednice).
• Ekologija ekosistema proučava tokove materije i energije kroz biotičke i abiotičke komponente ekosistema.
• Sistemska ekologija je interdisciplinarno polje koje proučava razvoj i organizaciju ekoloških sistema iz holističke perspektive.
• Evoluciona ekologija proučava ekologiju na način koji se eksplicitno fokusira na evolucionu istoriju vrsta i njihovih interakcija....
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Definicija pojma ekologije 4
1.2 Potreba za uvođenjem ekoloških aktivnosti u predškolskom uzrastu 5
1.3 Ciljevi ekoloških aktivnosti 9
1.4 Zadaci vaspitača u razvoju ekološke svesti kod deteta 12
1.5 Globalni pristup razvoju ekološke svesti - globalno obrazovanje 19
Pravo razumevanje ekološke kulture zahteva razumevanje vrednosnih sistema i orijentacija. Ekološka kultura obuhvata ne samo pozitivne već neminovno i negativne pojave. Ona nema pozitivno-normativni naboj kao što je slučaj kod elitnog pojma kulture, već pretpostavlja i zahteva kritiku svakodnevnog života. Pažnja se usmerava prema pojavama iz prirode, prema odnosima u životnoj sredini, radnim navikama, vaspitanju dece itd. Ekološka svest je duhovna dimenzija ekološke kulture i obuhvata stečena znanja i navike usvojene vrednosti, stavove i uverenja, prihvatanje normi o tome šta je u prirodnoj i društvenoj sredini zdravo i kvalitetno, a šta nije, kako se zdravlje čuva, a šta ga ugrožava, na koji način se u postojećim uslovima može poboljšati svest i kvalitet života ljudi.
Opšti tehničko-tehnološki napredak ostvaren tokom XX veka ima kao oblik konkretizacije i istovrsni napredak u oblasti razvoja naoružanja. Stvarana su sve ubojitija i sve razornija oružja, čija je primena dovodila do potpune destrukcije velikih nastanjenih područja. Iako se danas obično pod političkim nasiljem misli na terorizam, na sreću do sada teroristički napadi nisu uspeli da izazovu globalne ekološke posledice, iako se naravno one u savremenosti zamislive, tim pre što podaci upozoravaju na više slučajeva kada su sprečeni teroristički napadi na nuklearna postrojenja. Ipak i pored pretnje terorizma, ratovi su ostali onaj vid političkog nasilja koji izaziva najozbiljnije ekološke posledice. Najdrastičnija takva situacija je sa upotrebom atomskih bombi prilikom bombardovanja Hirošime i Nagasakija avgusta 1945. godine. Pravo na zdravu životnu sredinu našlo je svoje mesto u ustavima jednog broja država, uključujući i Republiku Srbiju. Iako je izvesno da je u savremenom svetu preovladalo shvatanje o ekološkim kao globalnim problemima, što se može zaključiti i iz činjenice da je njima posvećen sedmi Milenijumski cilj OUN, kada je o međunarodno-pravnim dokumentima reč, pravo na zdravu životnu sredinu se proklamuje u više njih, ali kao deklarativna norma....
Definicija pojma ekologije
Ekologija je prirodna nauka. Ekologija proučava odnose među živim organizmima, kao i njihov uticaj na okolinu u kojoj žive, te uticaj te okoline na njih. Iako se razvila kao grana biologije, ekologija se, osim onih iz biologije, koristi i saznanjima iz hemije, fizike, matematike, i brojnih drugih prirodnih nauka. Ovaj se pojam često nepravilno koristi pri opisivanju aktivnosti vezanih uz zaštitu prirode. Ekologija je nauka koja proučava međusobne odnose živih bića i životne sredine, ili tačnije - to je nauka koja izučava odnose živih bića prema sredini u kojoj žive, odnos sredine prema živim bićima i međusobni odnos živih bića u određenoj sredini. Ova nauka je utemeljena tek u 20. veku.
Pojam ekologija prvi put je upotrebio nemački zoolog Ernst Haeckel koji je pod pojmom ekologije smatrao "odnos živih organizama u dva pravca: prema njihovoj organskoj i neorganskoj okolini". Sama reč dolazi iz grčkog oikos koji znači: okućnica, dom, mesto za život. Ekologija je široko područje koje obuhvata mnogo poddisciplina. Uobičajena, široka klasifikacija, koja kreće od najnižeg do najvišeg nivoa složenosti, gde je složenost definisana kao broj članova (entiteta) i procesa unutar sistema koji se proučava, je sledeća:
• Bihevioralna ekologija proučava uloge ponašanja u prilagođavanju životinje da se prilagodi na svoju okolinu.
• Populacijska ekologija proučava dinamiku populacija određene vrste.
• Biocenologija (ili sinekologija) proučava interakcije između vrsta unutar neke biocenoze (životne zajednice).
• Ekologija ekosistema proučava tokove materije i energije kroz biotičke i abiotičke komponente ekosistema.
• Sistemska ekologija je interdisciplinarno polje koje proučava razvoj i organizaciju ekoloških sistema iz holističke perspektive.
• Evoluciona ekologija proučava ekologiju na način koji se eksplicitno fokusira na evolucionu istoriju vrsta i njihovih interakcija....
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Definicija pojma ekologije 4
1.2 Potreba za uvođenjem ekoloških aktivnosti u predškolskom uzrastu 5
1.3 Ciljevi ekoloških aktivnosti 9
1.4 Zadaci vaspitača u razvoju ekološke svesti kod deteta 12
1.5 Globalni pristup razvoju ekološke svesti - globalno obrazovanje 19