21-08-2010, 12:30 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
U poslednje dve decenije prošlog veka svet je pretrpeo značajne promene. Posle raspada blokovske podele i propasti ideologija, njihovo mesto počela je da preuzima globalizacija. Ekonomija, tehnologija i masovni mediji predstavljaju pozitivne aspekte globalizacije a rezultati globalnog povezivanja institucija u ovim oblastima su dragoceni. Ipak, globalizacija ima svoje negativne aspekte. Postavlja se pitanje da li je moguće ustanoviti univerzalne vrednosti oko kojih bi se okupile raznovrsne kulture čovečanstva? Primer ovih univerzalnih vrednosti mogu se naći u polju ekologije. Podjednako je važno zaustaviti stvaranje efekta staklene bašte i čoveku koji živi u Americi, Sibiru ili pripadniku plemena u istočnoj Africi, iako oni možda nemaju zajedničku svest o postojanju tog problema i potrebi njegovog rešavanja. Ipak, takav problem postoji, i samo ujedinjenjem na jednom nadnacionalnom nivou ovaj i slični problemi mogu biti prevazidjeni.
Globalna ekologija i zaštita prirode
Ubrzani napredak nauke i tehnologije doveo je do stvaranja novih rizičnih situacija. Čovečanstvo je suočeno sa rizicima kakvih je u ranijoj ljudskoj istoriji bilo malo. Oštre rasprave se vode o samom pitanju postojanja ili nepostojanja rizika. I opet je globalno zagrevanje odličan primer. Iako većina eksperata koji proučavaju klimatske promene tvrde da globalno zagrevanje postoji i da je čovek taj koji ga uzrokuje, postoje naučnici koji dovode u sumnju takve tvrdnje. Jedan od glavnih problema vezanih za nove rizične situacije jeste – pitanje odgovornosti.
Vlade svetskih država ne smeju biti izostavljene izvan procesa procene rizika, iako se one svojski trude da breme odgovornosti i odluke prepuste naučnicima i ekspertima. Eksperti teško da mogu da usaglase koji ekološki rizici zaista prete a koji ne. Iz tog razloga vlasti moraju na sebe preuzeti odgovornost da odluče, ne samo o tome kako se ponašati u slučaju rizičnih situacija, već i kada i kako proglasiti da one postoje, kao i koje preventivne mere treba preuzeti da bi se rizične situacije sprečile. Vlada treba da se konsultuje sa ekspertima i da dobro proceni kada treba proglasiti opasnost od rizične situacije. Ako vlast prerano proglasi postojanje nekog rizika, a ispostavi se da rizika nema ili da je manji nego što je u prvi mah izgledalo, za vladu će se reći da širi paniku. Drugi ekstrem se javlja ako vlasti predugo čekaju sa objavljivanjem postojanja rizika, biće optužene za prikrivanje. Odabir trenutka kada će javnost biti upozorena na rizik je veoma bitan, kao i činjenica da upozorenje bude dovoljno jasno da svi shvate ozbiljnost situacije. Vlasti moraju paziti da ne dodje do „informativnog premora“ javnosti. Primer za ovu situaciju je, opet, globalno zagrevanje. Rizici koji su u vezi sa ovim fenomenom, toliko su široko propagirani da ljudi lako mogu postati siti priča o njima, i iz tog razloga neosetljivi prema stvarnim opasnostima koje ono nosi...
U poslednje dve decenije prošlog veka svet je pretrpeo značajne promene. Posle raspada blokovske podele i propasti ideologija, njihovo mesto počela je da preuzima globalizacija. Ekonomija, tehnologija i masovni mediji predstavljaju pozitivne aspekte globalizacije a rezultati globalnog povezivanja institucija u ovim oblastima su dragoceni. Ipak, globalizacija ima svoje negativne aspekte. Postavlja se pitanje da li je moguće ustanoviti univerzalne vrednosti oko kojih bi se okupile raznovrsne kulture čovečanstva? Primer ovih univerzalnih vrednosti mogu se naći u polju ekologije. Podjednako je važno zaustaviti stvaranje efekta staklene bašte i čoveku koji živi u Americi, Sibiru ili pripadniku plemena u istočnoj Africi, iako oni možda nemaju zajedničku svest o postojanju tog problema i potrebi njegovog rešavanja. Ipak, takav problem postoji, i samo ujedinjenjem na jednom nadnacionalnom nivou ovaj i slični problemi mogu biti prevazidjeni.
Globalna ekologija i zaštita prirode
Ubrzani napredak nauke i tehnologije doveo je do stvaranja novih rizičnih situacija. Čovečanstvo je suočeno sa rizicima kakvih je u ranijoj ljudskoj istoriji bilo malo. Oštre rasprave se vode o samom pitanju postojanja ili nepostojanja rizika. I opet je globalno zagrevanje odličan primer. Iako većina eksperata koji proučavaju klimatske promene tvrde da globalno zagrevanje postoji i da je čovek taj koji ga uzrokuje, postoje naučnici koji dovode u sumnju takve tvrdnje. Jedan od glavnih problema vezanih za nove rizične situacije jeste – pitanje odgovornosti.
Vlade svetskih država ne smeju biti izostavljene izvan procesa procene rizika, iako se one svojski trude da breme odgovornosti i odluke prepuste naučnicima i ekspertima. Eksperti teško da mogu da usaglase koji ekološki rizici zaista prete a koji ne. Iz tog razloga vlasti moraju na sebe preuzeti odgovornost da odluče, ne samo o tome kako se ponašati u slučaju rizičnih situacija, već i kada i kako proglasiti da one postoje, kao i koje preventivne mere treba preuzeti da bi se rizične situacije sprečile. Vlada treba da se konsultuje sa ekspertima i da dobro proceni kada treba proglasiti opasnost od rizične situacije. Ako vlast prerano proglasi postojanje nekog rizika, a ispostavi se da rizika nema ili da je manji nego što je u prvi mah izgledalo, za vladu će se reći da širi paniku. Drugi ekstrem se javlja ako vlasti predugo čekaju sa objavljivanjem postojanja rizika, biće optužene za prikrivanje. Odabir trenutka kada će javnost biti upozorena na rizik je veoma bitan, kao i činjenica da upozorenje bude dovoljno jasno da svi shvate ozbiljnost situacije. Vlasti moraju paziti da ne dodje do „informativnog premora“ javnosti. Primer za ovu situaciju je, opet, globalno zagrevanje. Rizici koji su u vezi sa ovim fenomenom, toliko su široko propagirani da ljudi lako mogu postati siti priča o njima, i iz tog razloga neosetljivi prema stvarnim opasnostima koje ono nosi...