11-08-2010, 10:32 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Početkom od XVIII veka, kada je Žan Žak Ruso napisao Emila i uveo ideju o prirodnom razvoju deteta, razvojna psihologija- kaka je mi danas nazivamo- pretrpela je brojne metamorfoze. To nisu metamorfoze koje se ispoljavaju samo kroz uticaj na empirijska istraživanja i eksperimentalni rad, već istovremeno znače i krupne promene u konceptualnom okviru unutar koga se proučava ontogenetski razvoj deteta. Džonas Langer, na temelju analize savremene severnoameričke scene i istorijskog pogleda unazad, sve teorije razvoja klasifikuje u tri skupine: psihoanalitičke teorije (Eriksonov pristup bi se mogao uzeti kao njihov prototip); teorije mehaničkog odraza koje, uopšte uzevši, primenjuju teoriju učenja na proučavanje razvojnih promena i tako poništavaju granicu učenja i razvoja (Bižu i Baer, Bandura i Volters); i organizmičke teorije, izrazito opterećene biološkim pojmovima (Pijaže, Hajnc Verner).
Mada sve ove teorije sadrže izvesne pedagoške implikacije i mada su one, nema sumnje, plodotvorne i značajne za svakog psihologa koji u njima i u empirijskim nalazima iz istrazivača vođenim pod njihovim okriljem treba da traga za pedagoškim implikacijama, nijedna od njih ne postavlja fenomen vaspitanja kao središnji problem kod razumevanja razvoja deteta...
Prirodni razvoj
Biološki referentni okvir takođe se može prepoznati u pojmu prirodnog razvoja koji uvek treži potporu u biologiji i fiziologiji, premda vraćajući se unazad do XVIII veka on, u stvari, predhodi teoriji evoluacije i biologiji kakve mi danas poznajemo u modernom obliku.
Ruso, vatreni kritičar svog društva i vremena - druge polovine XVIII veka – video je mogućnost za reformisanje društva (kako to čine i mnogi kritičari našeg savremenog društva) u vaspitanju. U svom Emilu on predpostavlja jedan prirodni razvoj koji bi bio zaštićen od uticaja društva, tako da dete raste onako kako to Priroda od njega traži. Rusoov Emil živi izvan izopačenog, pokvarenog i ’’nepristojnog’’ društva XVIII veka, u jednom selu na jugu Francuske, gde su ljudi mnogo bliži rirodi. On je pod kontrolom svog tutora, čiji zadatak nije da podučava Emila, već da pomogne Prirodi a to učenje izvrši. Ovim se predpostavlja jedan prirodni razvoj na koji se uvek možemo osloniti i koji se neminovno odvija, ostavljajući nam
samo da dete obuzdavamo od ’’neprirodnog’’ uticaja društva...
Sadržaj:
Uvod 3
1 Prirodni razvoj 4
2 Vaspitanje 7
3 Razvoj i vaspitanje – V. H. O. Šmit 10
Zaključak 12
Literatura 13
Početkom od XVIII veka, kada je Žan Žak Ruso napisao Emila i uveo ideju o prirodnom razvoju deteta, razvojna psihologija- kaka je mi danas nazivamo- pretrpela je brojne metamorfoze. To nisu metamorfoze koje se ispoljavaju samo kroz uticaj na empirijska istraživanja i eksperimentalni rad, već istovremeno znače i krupne promene u konceptualnom okviru unutar koga se proučava ontogenetski razvoj deteta. Džonas Langer, na temelju analize savremene severnoameričke scene i istorijskog pogleda unazad, sve teorije razvoja klasifikuje u tri skupine: psihoanalitičke teorije (Eriksonov pristup bi se mogao uzeti kao njihov prototip); teorije mehaničkog odraza koje, uopšte uzevši, primenjuju teoriju učenja na proučavanje razvojnih promena i tako poništavaju granicu učenja i razvoja (Bižu i Baer, Bandura i Volters); i organizmičke teorije, izrazito opterećene biološkim pojmovima (Pijaže, Hajnc Verner).
Mada sve ove teorije sadrže izvesne pedagoške implikacije i mada su one, nema sumnje, plodotvorne i značajne za svakog psihologa koji u njima i u empirijskim nalazima iz istrazivača vođenim pod njihovim okriljem treba da traga za pedagoškim implikacijama, nijedna od njih ne postavlja fenomen vaspitanja kao središnji problem kod razumevanja razvoja deteta...
Prirodni razvoj
Biološki referentni okvir takođe se može prepoznati u pojmu prirodnog razvoja koji uvek treži potporu u biologiji i fiziologiji, premda vraćajući se unazad do XVIII veka on, u stvari, predhodi teoriji evoluacije i biologiji kakve mi danas poznajemo u modernom obliku.
Ruso, vatreni kritičar svog društva i vremena - druge polovine XVIII veka – video je mogućnost za reformisanje društva (kako to čine i mnogi kritičari našeg savremenog društva) u vaspitanju. U svom Emilu on predpostavlja jedan prirodni razvoj koji bi bio zaštićen od uticaja društva, tako da dete raste onako kako to Priroda od njega traži. Rusoov Emil živi izvan izopačenog, pokvarenog i ’’nepristojnog’’ društva XVIII veka, u jednom selu na jugu Francuske, gde su ljudi mnogo bliži rirodi. On je pod kontrolom svog tutora, čiji zadatak nije da podučava Emila, već da pomogne Prirodi a to učenje izvrši. Ovim se predpostavlja jedan prirodni razvoj na koji se uvek možemo osloniti i koji se neminovno odvija, ostavljajući nam
samo da dete obuzdavamo od ’’neprirodnog’’ uticaja društva...
Sadržaj:
Uvod 3
1 Prirodni razvoj 4
2 Vaspitanje 7
3 Razvoj i vaspitanje – V. H. O. Šmit 10
Zaključak 12
Literatura 13