09-08-2010, 11:46 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Pojam državne potrošnje
U suvremenoj finanijskoj literaturi mogu se sresti brojne definicije koje pokušavaju na različite načine da definišu i objasne pojam i suštinu državne potrošnje. Međutim, sve su one uglavnom slične, s obzirom da govore o novčano pribavljenim javnim potrebama. Otuda, ne ulazeci u razlike i nijanse koje se mogu uočiti u definisanju pojma javnih rashoda, treba posebno naglasiti da javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih potreba pomoću novca, odnosno javni rashodi su oni izdatci koje država čini u javnom interesu zadovoljenja javnih potreba. U skladu sa navedenim, treba imati u vidu činjenicu da je za većinu definicija javnih rashoda karakteristično da polaze od dve osnovne teze: prvo, javni rashodi služe za podmirenje javnih potreba, i drugo, u suvremenim uvjetima, javni rashodi su po pravilu izražei u novcu. Ove navedene teze ujedno predstavljaju dve osnovne karakteristike javnih rashoda.
Prva bitna karakteristika javnih rashoda jeste da oni imaju za osnovni cilj zadovoljenje javnih potreba, što je ujedno i osnovni momenat na osnovu kojeg se može prići razgraničenju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Dok se rashodi privatnih lica vrše u cilju zadovoljenja ličnih potreba, odnosno potreba pojedinaca, javni rashodi predstavljaju trošenje radi zadovoljavanja opštih (javnih) potreba.
Druga bitna karakteristika javnih rashoda jeste činjenica da su u suvremenim uvjetima javni rashodi izraženi u novcu. Ovo predstavlja opštu karakteristiku javnih rashoda i u praksi je najčešći slučaj, što nikako ne znači da se u modernoj tržišno orijentisanoj privredi ne mogu naći i slučajevi da se podmirivanje javnih rashoda može vršiti i na različite druge načine (naturalno, činjenem, u obliku počasti i slično). Međutim, postoji opšte prihvaćen negativan stav o nenovčanim načinima realizovanja javnih rashoda. Naime, pored toga što predstavljaju potencijalnu opasnost od mogućnosti korupcije i privilegovanja nosilaca javnih funkcija, nenovčani načini podmirivanja javnih rashoda nose sa sobom i veliku mogućnost evazije (izbegavanja) javnih prihoda ...
Sadržina
Uvod 3
2 Pojam državne potrošnje 3
3 Kretanje državne potrošnje u Europskoj Uniji 4
3.1 Indikatori državne potrošnje 5
Zaključak 12
Literatura 13
Pojam državne potrošnje
U suvremenoj finanijskoj literaturi mogu se sresti brojne definicije koje pokušavaju na različite načine da definišu i objasne pojam i suštinu državne potrošnje. Međutim, sve su one uglavnom slične, s obzirom da govore o novčano pribavljenim javnim potrebama. Otuda, ne ulazeci u razlike i nijanse koje se mogu uočiti u definisanju pojma javnih rashoda, treba posebno naglasiti da javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih potreba pomoću novca, odnosno javni rashodi su oni izdatci koje država čini u javnom interesu zadovoljenja javnih potreba. U skladu sa navedenim, treba imati u vidu činjenicu da je za većinu definicija javnih rashoda karakteristično da polaze od dve osnovne teze: prvo, javni rashodi služe za podmirenje javnih potreba, i drugo, u suvremenim uvjetima, javni rashodi su po pravilu izražei u novcu. Ove navedene teze ujedno predstavljaju dve osnovne karakteristike javnih rashoda.
Prva bitna karakteristika javnih rashoda jeste da oni imaju za osnovni cilj zadovoljenje javnih potreba, što je ujedno i osnovni momenat na osnovu kojeg se može prići razgraničenju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Dok se rashodi privatnih lica vrše u cilju zadovoljenja ličnih potreba, odnosno potreba pojedinaca, javni rashodi predstavljaju trošenje radi zadovoljavanja opštih (javnih) potreba.
Druga bitna karakteristika javnih rashoda jeste činjenica da su u suvremenim uvjetima javni rashodi izraženi u novcu. Ovo predstavlja opštu karakteristiku javnih rashoda i u praksi je najčešći slučaj, što nikako ne znači da se u modernoj tržišno orijentisanoj privredi ne mogu naći i slučajevi da se podmirivanje javnih rashoda može vršiti i na različite druge načine (naturalno, činjenem, u obliku počasti i slično). Međutim, postoji opšte prihvaćen negativan stav o nenovčanim načinima realizovanja javnih rashoda. Naime, pored toga što predstavljaju potencijalnu opasnost od mogućnosti korupcije i privilegovanja nosilaca javnih funkcija, nenovčani načini podmirivanja javnih rashoda nose sa sobom i veliku mogućnost evazije (izbegavanja) javnih prihoda ...
Sadržina
Uvod 3
2 Pojam državne potrošnje 3
3 Kretanje državne potrošnje u Europskoj Uniji 4
3.1 Indikatori državne potrošnje 5
Zaključak 12
Literatura 13