09-08-2010, 11:45 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa sadašnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000. godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere.U periodu od VII do V veka pre nove ere, U Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom danačnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se « tezauri»( današnji pojam tezaurisanje podrazumeva povlačenje i stokiranje novca ili drugih vrednosti iz predmeta ).
Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita ili druge vrste robe na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na određeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postajale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune i plaćanja.
U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojam kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre nove ere, koje je iozdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednoga grada, tj.države za novac druge, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili klupi. Kako se sto na grčkom jeziku naziva « trapeza «, tako su oni dobili naziv» trapeziti «, a u današnjem smislu trapeza označava banku.
U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu naziva se « angentarijus «. Njihovi poslovi se se u veliko meri odražavali na razvoj privrednog života, sve više na vlast i državne poslove.
U ranom feudalizmu paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, tj.banaka.U ovom periodu razvoja ljudske istorije ulogu su imali samo menjački i emisioni poslovi.U istom periodu kreditni poslovi se javljaju najvećim delom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve više razvijaokao poseban novčani kreditni posao koji prati trgovačke transakcije. U okviru ovim poslova u trgovačkom prometuširu primenu dobija menica, ( Italija XII vek ), na osnovu koje se kao instrument plaćanja uspešno razvija međunarodni trgovački i novčani promet. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima « kvarenja novca «, što se činilo odstupanjem u težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a ispoljio se u određenoj stopi inflacije, koja je zasigurno siromašila široki krug vlasnika novčane imovine...
Sadržaj :
UVOD 4
1.1 Pojam banke 6
1.2 Međunarodni monetarni fond 7
1.2.1 Pozajmice Fonda 9
1.3 Kreditiranje od strane MMF 9
1.3.1 Stand by aranžmani 10
1.3.2 Međunarodne neformalne finansijske organizacije - Pariski klub 11
1.3.3 Londonski klub 12
1.4 Pravni okvir za strana ulaganja 12
1.4.1 Međunarodni multilateralni sporazumi 13
1.4.2 Regionalni međunarodni sporazumi 13
1.4.3 Bilateralni sporazumi o podsticanju i zaštiti ulaganja 13
1.4.4 Rezolucije organa i međunarodnih organizacija 13
1.5 Pokušaji stvaranja jedinstvene međunarodne regulative u oblasti stranih ulaganja 14
1.6 Bilateralni sporazumi kao osnov za strana ulaganja 14
1.7 Kapitalni poslovi sa inostranstvom 16
1.8 Vrste kreditnih poslova sa inostranstvom 16
1.9 Definicija i pravna regulativa kreditnih poslova sa inostranstvom 18
1.9.1 Granica između redovnog izvoza/uvoza na kredit 19
1.9.2 Kupovina potraživanja rezidenata 20
1.9.3 Finansijski krediti 20
1.9.4 Kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici 20
1.9.5 Kreditiranje u dinarima između rezidenata i nerezidenata u Republici 21
1.10 Poslovanje banaka sa inostranstvom 22
1.11 Kreditni poslovi sa inostranstvom 23
1.11.1 Izvozni krediti i vrste izvoznih kredita 23
1.11.2 Elementi izvoznog kreditranja 24
1.11.3 Praksa izvoznog kreditiranja u svetu 26
1.12 Osiguranje izvoznih kredita 27
1.12.1 Olakšanje za izvoznike 28
1.12.2 Prevencija za osiguranje kreditnih poslova 29
1.12.3 Zaključivanje kreditnog ugovora 30
1.12.4 Ponuda za osiguranje 30
1.12.5 Izostanak naplate u ugovorenom roku 31
1.12.6 Sindicirani krediti 31
1.12.7 Međunarodni komercijalni bankarski krediti 33
1.12.8 Sistem klirinškog plaćanja 35
1.13 Zajmovni kapital kao način kreditiranja 36
1.14 Direktne investicije 39
1.15 Međunarodna zajednička ulaganja 41
1.16 Definisanje country-riska 45
1.17 Portfolio investicije 47
1.17.1 Ostali oblici međunarodnog finansiranja 47
1.17.2 Lizing 47
1.17.3 BOT model kreditiranja 48
1.18 Kreditni rejting Srbije prema proceni S&P 49
ZAKLJUČAK 51
LITERATURA 53
Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa sadašnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000. godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere.U periodu od VII do V veka pre nove ere, U Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom danačnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se « tezauri»( današnji pojam tezaurisanje podrazumeva povlačenje i stokiranje novca ili drugih vrednosti iz predmeta ).
Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita ili druge vrste robe na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na određeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postajale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune i plaćanja.
U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojam kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre nove ere, koje je iozdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednoga grada, tj.države za novac druge, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili klupi. Kako se sto na grčkom jeziku naziva « trapeza «, tako su oni dobili naziv» trapeziti «, a u današnjem smislu trapeza označava banku.
U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu naziva se « angentarijus «. Njihovi poslovi se se u veliko meri odražavali na razvoj privrednog života, sve više na vlast i državne poslove.
U ranom feudalizmu paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, tj.banaka.U ovom periodu razvoja ljudske istorije ulogu su imali samo menjački i emisioni poslovi.U istom periodu kreditni poslovi se javljaju najvećim delom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve više razvijaokao poseban novčani kreditni posao koji prati trgovačke transakcije. U okviru ovim poslova u trgovačkom prometuširu primenu dobija menica, ( Italija XII vek ), na osnovu koje se kao instrument plaćanja uspešno razvija međunarodni trgovački i novčani promet. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima « kvarenja novca «, što se činilo odstupanjem u težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a ispoljio se u određenoj stopi inflacije, koja je zasigurno siromašila široki krug vlasnika novčane imovine...
Sadržaj :
UVOD 4
1.1 Pojam banke 6
1.2 Međunarodni monetarni fond 7
1.2.1 Pozajmice Fonda 9
1.3 Kreditiranje od strane MMF 9
1.3.1 Stand by aranžmani 10
1.3.2 Međunarodne neformalne finansijske organizacije - Pariski klub 11
1.3.3 Londonski klub 12
1.4 Pravni okvir za strana ulaganja 12
1.4.1 Međunarodni multilateralni sporazumi 13
1.4.2 Regionalni međunarodni sporazumi 13
1.4.3 Bilateralni sporazumi o podsticanju i zaštiti ulaganja 13
1.4.4 Rezolucije organa i međunarodnih organizacija 13
1.5 Pokušaji stvaranja jedinstvene međunarodne regulative u oblasti stranih ulaganja 14
1.6 Bilateralni sporazumi kao osnov za strana ulaganja 14
1.7 Kapitalni poslovi sa inostranstvom 16
1.8 Vrste kreditnih poslova sa inostranstvom 16
1.9 Definicija i pravna regulativa kreditnih poslova sa inostranstvom 18
1.9.1 Granica između redovnog izvoza/uvoza na kredit 19
1.9.2 Kupovina potraživanja rezidenata 20
1.9.3 Finansijski krediti 20
1.9.4 Kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici 20
1.9.5 Kreditiranje u dinarima između rezidenata i nerezidenata u Republici 21
1.10 Poslovanje banaka sa inostranstvom 22
1.11 Kreditni poslovi sa inostranstvom 23
1.11.1 Izvozni krediti i vrste izvoznih kredita 23
1.11.2 Elementi izvoznog kreditranja 24
1.11.3 Praksa izvoznog kreditiranja u svetu 26
1.12 Osiguranje izvoznih kredita 27
1.12.1 Olakšanje za izvoznike 28
1.12.2 Prevencija za osiguranje kreditnih poslova 29
1.12.3 Zaključivanje kreditnog ugovora 30
1.12.4 Ponuda za osiguranje 30
1.12.5 Izostanak naplate u ugovorenom roku 31
1.12.6 Sindicirani krediti 31
1.12.7 Međunarodni komercijalni bankarski krediti 33
1.12.8 Sistem klirinškog plaćanja 35
1.13 Zajmovni kapital kao način kreditiranja 36
1.14 Direktne investicije 39
1.15 Međunarodna zajednička ulaganja 41
1.16 Definisanje country-riska 45
1.17 Portfolio investicije 47
1.17.1 Ostali oblici međunarodnog finansiranja 47
1.17.2 Lizing 47
1.17.3 BOT model kreditiranja 48
1.18 Kreditni rejting Srbije prema proceni S&P 49
ZAKLJUČAK 51
LITERATURA 53