07-07-2010, 09:17 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Cilj svake teorije je da što bolje aproksimira realnost. Istorijski posmatrano ne postoji teorija koja je apsolutno tačna i nepromenljiva. Sigurno je da će se u bližoj ili daljoj budućnosti pojaviti nova teorija koja je bolja od prethodne. Ovaj tok nesumnjivo obezbeđuje kontinuiran i dinamičan razvoj nauke. U tom smislu, ekonomija kao društvena nauka ne bi trebalo da predstavlja izuzetak. Ipak, već približno vek i po se neoklasična teorija izbora potrošača bazira na pretpostavci daizbor potrošača ne zavisi od izbora drugih članova društva. Po ceni drastične simplifikacije realnosti, ova pogodna pretpostavka, kao i pretpostavka da društvo nije ništa više od proste sume pojedinaca, obezbeđuje neoklasičarima relativno jednostavan postupak izvođenja individualne, i na bazi nje, agregatne funkcije tražnje.
Realnost je da bi tačnije bilo naglasiti da je slučaj izbora potrošača u kojem ne deluje efekat međuzavisne tražnje ne generalno pravilo, već samo poseban slučaj. Nažalost, i pored nekoliko pokušaja da se neoklasični koncept teorije izbora potrošača unapredi, konvencionalna metoda proučavanja ove problematike i dalje dominira u udžbenicima i mikroekonomskoj naučnoj literaturi. Konsekventno, cilj ovog rada je da se istaknu naširoko zanemarivani sociološki faktori koji značajno utiču na motivaciju i ponašanje potrošača. Uključivanje ovih faktora u modern mikroekonomsku teoriju je conditio sine qua non dolaženja do teorijskog modela koji ima za ambiciju da što realnije aproksimira realnost u kojoj živimo.
U prvom delu rada ćemo ukratko predstaviti osnovne pretpostavke neoklasičnog modela racionalnog izbora, kao i teorijske implikacije koje su izvedene na bazi ovih pretpostavki. Potom ćemo istaći razloge zbog kojih su ove pretpostavke uvedene i dati naše razloge zbog kojih mislimo da su ove pretpostavke ne samo rigorozne, već i nerealne. Na kraju ćemo izložiti kratak pregled socioloških faktora čije je uključivanje u teorijske modele racionalnog izbora potrošača od esencijalnog značaja za dalji razvoj ekonomske nauke...
SADRŽAJ
UVOD 3
1 TEORIJA PONAŠANJA POTROŠAČA 4
2 NEOKLASIČNA TEORIJA IZBORA POTROŠAČA I TRAŽNJE 4
3 OTVORENI PROBLEMI NEOKLASIČNE TEORIJE IZBORA POTROŠAČA 8
4 URUŠAVANJE NEOKLASIČNOG KONCEPTA FUNKCIJE TRAŽNJE 11
5 TEORIJA KORISNOSTI I MARGINALNA KORISNOST 12
6 ANALIZA INDIFERENTNOSTI 12
7 BUDŽETSKO OGRANIČENJE 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17
Cilj svake teorije je da što bolje aproksimira realnost. Istorijski posmatrano ne postoji teorija koja je apsolutno tačna i nepromenljiva. Sigurno je da će se u bližoj ili daljoj budućnosti pojaviti nova teorija koja je bolja od prethodne. Ovaj tok nesumnjivo obezbeđuje kontinuiran i dinamičan razvoj nauke. U tom smislu, ekonomija kao društvena nauka ne bi trebalo da predstavlja izuzetak. Ipak, već približno vek i po se neoklasična teorija izbora potrošača bazira na pretpostavci daizbor potrošača ne zavisi od izbora drugih članova društva. Po ceni drastične simplifikacije realnosti, ova pogodna pretpostavka, kao i pretpostavka da društvo nije ništa više od proste sume pojedinaca, obezbeđuje neoklasičarima relativno jednostavan postupak izvođenja individualne, i na bazi nje, agregatne funkcije tražnje.
Realnost je da bi tačnije bilo naglasiti da je slučaj izbora potrošača u kojem ne deluje efekat međuzavisne tražnje ne generalno pravilo, već samo poseban slučaj. Nažalost, i pored nekoliko pokušaja da se neoklasični koncept teorije izbora potrošača unapredi, konvencionalna metoda proučavanja ove problematike i dalje dominira u udžbenicima i mikroekonomskoj naučnoj literaturi. Konsekventno, cilj ovog rada je da se istaknu naširoko zanemarivani sociološki faktori koji značajno utiču na motivaciju i ponašanje potrošača. Uključivanje ovih faktora u modern mikroekonomsku teoriju je conditio sine qua non dolaženja do teorijskog modela koji ima za ambiciju da što realnije aproksimira realnost u kojoj živimo.
U prvom delu rada ćemo ukratko predstaviti osnovne pretpostavke neoklasičnog modela racionalnog izbora, kao i teorijske implikacije koje su izvedene na bazi ovih pretpostavki. Potom ćemo istaći razloge zbog kojih su ove pretpostavke uvedene i dati naše razloge zbog kojih mislimo da su ove pretpostavke ne samo rigorozne, već i nerealne. Na kraju ćemo izložiti kratak pregled socioloških faktora čije je uključivanje u teorijske modele racionalnog izbora potrošača od esencijalnog značaja za dalji razvoj ekonomske nauke...
SADRŽAJ
UVOD 3
1 TEORIJA PONAŠANJA POTROŠAČA 4
2 NEOKLASIČNA TEORIJA IZBORA POTROŠAČA I TRAŽNJE 4
3 OTVORENI PROBLEMI NEOKLASIČNE TEORIJE IZBORA POTROŠAČA 8
4 URUŠAVANJE NEOKLASIČNOG KONCEPTA FUNKCIJE TRAŽNJE 11
5 TEORIJA KORISNOSTI I MARGINALNA KORISNOST 12
6 ANALIZA INDIFERENTNOSTI 12
7 BUDŽETSKO OGRANIČENJE 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17