07-07-2010, 08:54 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
PROPAGANDA U EKONOMSKE SVRHE
U knjizi „Reklamokratija“ od Pola i Sornlbuta istaknuto je sledeće: „Pet reči koje ti sastaviš dovoljno je da za samo nekoliko nedelja ili meseci potpuno izmeni način života pola miliona potrošača“. Propaganda u ekonomske svrhe predstavlja suštinu današnjeg marketinga. Pod uticajem sve veće fragmentisanosti svetskog tržišta i medija, pojačavanja konkurentske borbe na globalnoj osnovi, tehnološkog napretka u sferi telekomunikacija, saobraćaja, proizvodnje i načina obavljanja međunarodnih finansijskih i poslovnih operacija, došlo je do značajnog zaokreta u profilisanju komunikacionog aspekta marketinga i u repozicioniranju odnosa potrošača i preduzeća kao nosioca marketing aktivnosti na komunikacionom planu. Ono što je poslednjih godina postalo jasno u savremenim marketing aktivnostima je povećan značaj koncepta integrisanog marketing komuniciranja - „IMC - Integrated Marketing Communications“. Sa stanovišta komunikacionog profilisanja marketing aktivnosti odnosno politike i strategije marketing komuniciranja danas, može se sasvim sigurno govoriti o dve komunikacione paradigme:1)Linearnoj(tradicionalnoj) komunikacionoj paradigmi i 2) Integrisanoj (interaktivnoj) komunikacionoj paradigmi. Ubrzanom i jasnijem razdvajanju u velikom stepenu su doprinele mogućnosti koje na poslovnom i marketing planu upravo nudi internet.
Linearna ili tradicionalna komunikaciona paradigma stavlja akcenat na preduzeće kao inicijatora marketing komuniciranja. Nastala je na temeljima masovnog marketinga kada su svi proizvedeni proizvodi bili indentični, i kada se verovalo da su i potrošači takvi, pa je u tom kontekstu osnovni zadatak marketinga i promocije bio pronalaženje onih koji bi želeli ili mogli biti ubeđeni da kupuju takve proizvode. Izbaciti proizvod na tržište i obavestiti ljude da ga mogu naći i u kojoj prodavnici kupiti bio je moto tzv. „tržišnog komuniciranja“ koje je podržano razvojem sistema masovnog komuniciranja, dovelo do afirmisanja industrije ekonomske propagande pa čak i iskrivljenog ubeđenja da je to vrhunac ili suština marketinga. Sa pojavom snažnih marki proizvoda sve je bilo usmereno na propagandne aktivnosti u vezi marke što je u suštini dovelo do isticanja proizvoda u prvi plan, a zapostavljanje potrošača. Taj tradicionalni pristup koji je još uvek prisutan u mnogim sredinama pa i kod nas, fetišizirao je masovno komuniciranje i masovnu ekonomsku propagandu posebno u slučaju robe široke potrošnje ...
SADRŽAJ
1 PROPAGANDA 2
1.1 PROPAGANDA U EKONOMSKE SVRHE 2
2 MANIPULACIJA 6
2.1 MANIPULACIJA POJEDINCIMA 6
2.2 MANIPULACIJA MASAMA 7
2.3 MANIPULACIJA ČULIMA 7
ZAKLJUČAK 8
LITERATURA 9
PROPAGANDA U EKONOMSKE SVRHE
U knjizi „Reklamokratija“ od Pola i Sornlbuta istaknuto je sledeće: „Pet reči koje ti sastaviš dovoljno je da za samo nekoliko nedelja ili meseci potpuno izmeni način života pola miliona potrošača“. Propaganda u ekonomske svrhe predstavlja suštinu današnjeg marketinga. Pod uticajem sve veće fragmentisanosti svetskog tržišta i medija, pojačavanja konkurentske borbe na globalnoj osnovi, tehnološkog napretka u sferi telekomunikacija, saobraćaja, proizvodnje i načina obavljanja međunarodnih finansijskih i poslovnih operacija, došlo je do značajnog zaokreta u profilisanju komunikacionog aspekta marketinga i u repozicioniranju odnosa potrošača i preduzeća kao nosioca marketing aktivnosti na komunikacionom planu. Ono što je poslednjih godina postalo jasno u savremenim marketing aktivnostima je povećan značaj koncepta integrisanog marketing komuniciranja - „IMC - Integrated Marketing Communications“. Sa stanovišta komunikacionog profilisanja marketing aktivnosti odnosno politike i strategije marketing komuniciranja danas, može se sasvim sigurno govoriti o dve komunikacione paradigme:1)Linearnoj(tradicionalnoj) komunikacionoj paradigmi i 2) Integrisanoj (interaktivnoj) komunikacionoj paradigmi. Ubrzanom i jasnijem razdvajanju u velikom stepenu su doprinele mogućnosti koje na poslovnom i marketing planu upravo nudi internet.
Linearna ili tradicionalna komunikaciona paradigma stavlja akcenat na preduzeće kao inicijatora marketing komuniciranja. Nastala je na temeljima masovnog marketinga kada su svi proizvedeni proizvodi bili indentični, i kada se verovalo da su i potrošači takvi, pa je u tom kontekstu osnovni zadatak marketinga i promocije bio pronalaženje onih koji bi želeli ili mogli biti ubeđeni da kupuju takve proizvode. Izbaciti proizvod na tržište i obavestiti ljude da ga mogu naći i u kojoj prodavnici kupiti bio je moto tzv. „tržišnog komuniciranja“ koje je podržano razvojem sistema masovnog komuniciranja, dovelo do afirmisanja industrije ekonomske propagande pa čak i iskrivljenog ubeđenja da je to vrhunac ili suština marketinga. Sa pojavom snažnih marki proizvoda sve je bilo usmereno na propagandne aktivnosti u vezi marke što je u suštini dovelo do isticanja proizvoda u prvi plan, a zapostavljanje potrošača. Taj tradicionalni pristup koji je još uvek prisutan u mnogim sredinama pa i kod nas, fetišizirao je masovno komuniciranje i masovnu ekonomsku propagandu posebno u slučaju robe široke potrošnje ...
SADRŽAJ
1 PROPAGANDA 2
1.1 PROPAGANDA U EKONOMSKE SVRHE 2
2 MANIPULACIJA 6
2.1 MANIPULACIJA POJEDINCIMA 6
2.2 MANIPULACIJA MASAMA 7
2.3 MANIPULACIJA ČULIMA 7
ZAKLJUČAK 8
LITERATURA 9