07-07-2010, 08:53 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Разлога, наравно, има много, али два су основна повода за истраживање приватног сектора безбедности у Србији. Први и најважнији недостатак законске регулативе који би на свеобухватан начин регулисала ову специфичну делатност. Србија је једина држава у региону Југоситочне Европе која није правно уредила пословање фирми за физичко-техничко обезбеђење које у њој послују. У оквиру домаћег законодавства које регулише систем безбедности, ово је један од ретких системских закона који недостаје. Специфичност ових фирми захтева посебан закон који би регулисао њихово пословање. Приватне фирме које пружају услуге безбедности употребом средстава принуде могу да угрозе људска права грађана или да потецијално дискриминишу оне који себи не могу да приуште њихове услуге. Овакво осетљиво поље деловања захтева посебно законско решење које би овим фирмама омогућило да слободно учествују у тржишном такмичењу, а да истовремено поштују минимум стандарда и гаранција људских права, као и да у оквиру закона доприносе буџету државе.
Други повод су учестале спекулације у медијима о броју фирми и људи активних у сектору безбедности. С обзиром на то да не постоји јединствени регистар приватних безбедносних фирми, јер се оне услед недостатка посебног закона још увек региструју као и сва друга предузећа у опшитинама у којима им је средиште, процене у медијима су веома варирале. Медији и малобројна истраживања наводила су на то да приватни безбедносни сектор тренутно запошљава од 20.000 до 60.000 радника, да она у свом поседу имају и до 47.000 комада оружја и да постоји могућност да „обрћу" профит мерен у милионима евра, од којег држава опорезује само део прихода. Имајући у виду и то да МУП званично запошљава 45-46.000 особа од којих 35.000 чине полицајци, док Војска Србије обезбеђује посао за 28.000 људи, привидна предност приватног сектора безбедности довела је до тога да поставимо питање у којој мери је монопол силе у Србије у поседу државе. ...
Садржај :
УВОД 3
1.1 Појам и окружење 4
1.2 Порекло, обим и профил приватног сектора безбедности у Србији 5
1.2.1 Контрола и надзор приватног сектора безбедности 7
1.3 Приватна безбедност у Србији 7
1.4 Приватне ФТО компаније у Србији 10
ЗАКЉУЧАК 12
ЛИТЕРАТУРА 13
Разлога, наравно, има много, али два су основна повода за истраживање приватног сектора безбедности у Србији. Први и најважнији недостатак законске регулативе који би на свеобухватан начин регулисала ову специфичну делатност. Србија је једина држава у региону Југоситочне Европе која није правно уредила пословање фирми за физичко-техничко обезбеђење које у њој послују. У оквиру домаћег законодавства које регулише систем безбедности, ово је један од ретких системских закона који недостаје. Специфичност ових фирми захтева посебан закон који би регулисао њихово пословање. Приватне фирме које пружају услуге безбедности употребом средстава принуде могу да угрозе људска права грађана или да потецијално дискриминишу оне који себи не могу да приуште њихове услуге. Овакво осетљиво поље деловања захтева посебно законско решење које би овим фирмама омогућило да слободно учествују у тржишном такмичењу, а да истовремено поштују минимум стандарда и гаранција људских права, као и да у оквиру закона доприносе буџету државе.
Други повод су учестале спекулације у медијима о броју фирми и људи активних у сектору безбедности. С обзиром на то да не постоји јединствени регистар приватних безбедносних фирми, јер се оне услед недостатка посебног закона још увек региструју као и сва друга предузећа у опшитинама у којима им је средиште, процене у медијима су веома варирале. Медији и малобројна истраживања наводила су на то да приватни безбедносни сектор тренутно запошљава од 20.000 до 60.000 радника, да она у свом поседу имају и до 47.000 комада оружја и да постоји могућност да „обрћу" профит мерен у милионима евра, од којег држава опорезује само део прихода. Имајући у виду и то да МУП званично запошљава 45-46.000 особа од којих 35.000 чине полицајци, док Војска Србије обезбеђује посао за 28.000 људи, привидна предност приватног сектора безбедности довела је до тога да поставимо питање у којој мери је монопол силе у Србије у поседу државе. ...
Садржај :
УВОД 3
1.1 Појам и окружење 4
1.2 Порекло, обим и профил приватног сектора безбедности у Србији 5
1.2.1 Контрола и надзор приватног сектора безбедности 7
1.3 Приватна безбедност у Србији 7
1.4 Приватне ФТО компаније у Србији 10
ЗАКЉУЧАК 12
ЛИТЕРАТУРА 13