05-07-2010, 10:09 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz berzanskog poslovanja.
Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. U užem smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu (spoljna) trgovina predstavlja "organizovanu razmenu dobara između pojedinih članova svetske privrede po načelima celishodnosti i ekonomičnosti". Ukratko trgovina se definiše kao organizovani i razvijeni vid robne razmene.
Podela trgovine na unutrašnju i spoljnu je više stvar konvencije, s obzirom da su funkcije trgovine veoma slične, ali postoje i razlike između nje i spoljne trgovine.
Sa ekonomske tačke gledišta unutrašnja i spoljna trgovina čine jedinstvenu trgovinsku delatnost koja u ciklusu proizvodnje obavlja prometnu funkciju kojom se završava celokupni proces proizvodnje i pretvaranje robe u novac.
Suštinske ekonomske razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultiraju iz mobilnosti i efikasnosti faktora proizvodnje i specifičnih uslova privređivanja u pojedinim zemljama. Razlike potenciraju i mere državne intervencije u spoljnotrgovinskim odnosima sa inostranstvom koje spoljnoj trgovini nameću drugačije ponašanje u realizaciji spoljnotrgovinskih transakcija od onih u unutrašnjoj trgovini. Razlike između unutrašnje i spoljne trgovine su i rezultat privredne individualnosti i podvojenosti između zemalja učesnica u spoljnoj trgovini. Ukratko razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultat su sledećih uticaja:
1. Razlika s obzirom na područje delovanja
Dok unutrašnja trgovina obuhvata delatnost prometa u okviru jedinstvenog ekonomskog i pravnog područja na kojem važe jedinstveni uslovi poslovanja spoljna trgovina obavlja promet između dvaju pravnih i fizičkih lica čije se sedište nalazi u raznim državama, odnosno carinskim područjima na kojima važe različiti ekonomski i pravni uslovi.
Kod spoljnotrgovinskog prometa koji se obavlja između dva carinska područja nije bitno ni neophodno da roba menja vlasnika već da je prešla državnu odnosno carinsku granicu. Prelaz robe preko carinske granice bitan je element za klasifikaciju prometa između država.
U savremenoj spoljnoj trgovini prelaz robe preko državne granice ne predstavlja uvek spoljnu trgovinu, s obzirom da se u integracionim grupacijama (Evropska zajednica - EC, Evropsko udruženje slobodne trgovine - EFTA, i dr.) ukidaju carinske i necarinske barijere, fiskalne i druge razlike, tako da nema razlike u trgovini između zemalja u odnosu na onu unutar pojedinih zemalja.
Obavljajući robni promet s rezidentima stranih zemalja nosilac spoljnotrgovinskog prometa susreće se u svakom poslu s različitom okolinom i postupcima poslovanja, koji se razlikuju od onih u unutrašnjoj trgovini. Sve to zahteva od nosilaca spoljnotrgovinskog posla da brižljivo ispituju i upoznaju faktore koji sačinjavaju trgovačke uslove i poslovnu psihologiju njegovih poslovnih partnera u svakoj stranoj zemlji s kojom ostvaruju spoljnotrgovinsku razmenu.
2. Klimatske razlike
Uticaj klime na realizaciju spoljnotrgovinskih poslova dolazi posebno do izražaja prilikom ispitivanja tržišta, transporta robe i pakovanja robe. Dobro poznavanje klimatskih uslova i uticaja klime na kvalitetnu realizaciju spoljnotrgovinske transakcije može sprečiti nastajanje raznovrsnih šteta i osigurati rentabilnost spoljnotrgovinskog posla.
Zaslugom spoljne trgovine potrošači u oblastima u kojima je sezona tih proizvoda prošla dolaze do njih relativno brzo i jeftino i time u celosti podmiruju svoje potrebe tokom cele godine. Zapostavljanje klimatskih uticaja prilikom ugovaranja i izvršavanja spoljnotrgovinskog posla može prouzrokovati raznovrsne štete i gubitke koji nastaju zbog klimatskih uticaja na kvalitet robe i dostavu robe koja za određena klimatska područja ne odgovara.
3. Demografske razlike
Kvantitet i kvalitet potreba potrošača zavisi od strukture stanovništva, stepena ekonomske moći, kulturnog nivoa, navika u potrošnji i sl. Intenzitet uticaja ovih faktora je različit između zemalja s obzirom na različitost istorijskih i drugih uslova razvoja pojedinih zemalja. Postojeće demografske razlike između pojedinih zemalja ispoljavaju se u:
1. Razlikama u kupovnoj moći,
2. Razlikama u navikama i običajima,
3. Razlikama u društvenim i poslovnim običajima,
4. Razlikama u obrazovnom (kulturnom) nivou i kulturnim institucijama,
5. Razlikama u jeziku i sl.
4. Razlike u pravnim normama
Svaka država reguliše oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom vodeći računa o nacionalnim interesima. Odnosi između njenih rezidenata i rezidenata drugih zemalja regulišu se zaključivanjem međunarodnih multilateralnih i bilateralnih ugovora i usvajanjem međunarodnih konvencija koje se odnose na širu oblast međunarodnih ekonomskih transakcija. Na tome posebno radi Međunarodna trgovinska komora u Parizu, institucije Ujedinjenih nacija, kao što su Komisija Ujedinjenih nacija za pravo međunarodne trgovine (United Nations Commission on International Trade Law) ili Opšti sporazum o carinama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade) i dr.
5. Razlike u pogledu udaljenosti partnera
Fizička udaljenost spoljnotrgovinskog partnera nameće nosiocu spoljnotrgovinske razmene da dobro i detaljno upozna inostranog partnera , posebno njegovu kreditnu sposobnost, solidnost i likvidnost u poslovanju, kao i sve specifičnosti tržišta na kome deluje daleki spoljnotrgovinski partner. Udaljenost partnera obavezno prati i vremenska razlika o kojoj treba voditi računa posebno kada je reč o transportu i pslovnim kontaktima.
SADRŽAJ
1. Pojam spoljne trgovine ........................................................................................ 3
1.1 Razlike s obzirom na područje delovanja ....................................................... 3
1.2 Klimatske razlike ............................................................................................ 4
1.3 Demografske razlike ....................................................................................... 4
1.4 Razlike u pravnim normama .......................................................................... 4
1.5 Razlike u pogledu udaljenosti partnera ........................................................... 4
1.6 Razlike koje rezultiraju iz intenziteta intervencionizma pojedinih zemalja ... 5
2. Svetsko tržište ...................................................................................................... 5
3. Svetska cena ......................................................................................................... 7
3.1 Oblici svetske cene .......................................................................................... 8
4. Berze i berzanski poslovi ....................................................................................... 9
4.1 Berzanski posrednici ....................................................................................... 11
4.2 Karakter berzanskih roba ............................................................................... 12
4.3 Berzanske cene i način zaključivanja posla na berzi ...................................... 13
4.4 Berzanski kursevi ............................................................................................ 14
4.5 Berzanske uzanse ............................................................................................ 15
4.6 Robne berze ..................................................................................................... 16
4.7 Berzansko poslovanje hartijama od vrednosti ................................................. 18
4.8 Devizne berze - devizno tržište ........................................................................ 19
4.9 Berza usluga i osiguranje brodskog prostora ................................................... 20
5. Literatura ............................................................................................................. 21
Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. U užem smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu (spoljna) trgovina predstavlja "organizovanu razmenu dobara između pojedinih članova svetske privrede po načelima celishodnosti i ekonomičnosti". Ukratko trgovina se definiše kao organizovani i razvijeni vid robne razmene.
Podela trgovine na unutrašnju i spoljnu je više stvar konvencije, s obzirom da su funkcije trgovine veoma slične, ali postoje i razlike između nje i spoljne trgovine.
Sa ekonomske tačke gledišta unutrašnja i spoljna trgovina čine jedinstvenu trgovinsku delatnost koja u ciklusu proizvodnje obavlja prometnu funkciju kojom se završava celokupni proces proizvodnje i pretvaranje robe u novac.
Suštinske ekonomske razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultiraju iz mobilnosti i efikasnosti faktora proizvodnje i specifičnih uslova privređivanja u pojedinim zemljama. Razlike potenciraju i mere državne intervencije u spoljnotrgovinskim odnosima sa inostranstvom koje spoljnoj trgovini nameću drugačije ponašanje u realizaciji spoljnotrgovinskih transakcija od onih u unutrašnjoj trgovini. Razlike između unutrašnje i spoljne trgovine su i rezultat privredne individualnosti i podvojenosti između zemalja učesnica u spoljnoj trgovini. Ukratko razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultat su sledećih uticaja:
1. Razlika s obzirom na područje delovanja
Dok unutrašnja trgovina obuhvata delatnost prometa u okviru jedinstvenog ekonomskog i pravnog područja na kojem važe jedinstveni uslovi poslovanja spoljna trgovina obavlja promet između dvaju pravnih i fizičkih lica čije se sedište nalazi u raznim državama, odnosno carinskim područjima na kojima važe različiti ekonomski i pravni uslovi.
Kod spoljnotrgovinskog prometa koji se obavlja između dva carinska područja nije bitno ni neophodno da roba menja vlasnika već da je prešla državnu odnosno carinsku granicu. Prelaz robe preko carinske granice bitan je element za klasifikaciju prometa između država.
U savremenoj spoljnoj trgovini prelaz robe preko državne granice ne predstavlja uvek spoljnu trgovinu, s obzirom da se u integracionim grupacijama (Evropska zajednica - EC, Evropsko udruženje slobodne trgovine - EFTA, i dr.) ukidaju carinske i necarinske barijere, fiskalne i druge razlike, tako da nema razlike u trgovini između zemalja u odnosu na onu unutar pojedinih zemalja.
Obavljajući robni promet s rezidentima stranih zemalja nosilac spoljnotrgovinskog prometa susreće se u svakom poslu s različitom okolinom i postupcima poslovanja, koji se razlikuju od onih u unutrašnjoj trgovini. Sve to zahteva od nosilaca spoljnotrgovinskog posla da brižljivo ispituju i upoznaju faktore koji sačinjavaju trgovačke uslove i poslovnu psihologiju njegovih poslovnih partnera u svakoj stranoj zemlji s kojom ostvaruju spoljnotrgovinsku razmenu.
2. Klimatske razlike
Uticaj klime na realizaciju spoljnotrgovinskih poslova dolazi posebno do izražaja prilikom ispitivanja tržišta, transporta robe i pakovanja robe. Dobro poznavanje klimatskih uslova i uticaja klime na kvalitetnu realizaciju spoljnotrgovinske transakcije može sprečiti nastajanje raznovrsnih šteta i osigurati rentabilnost spoljnotrgovinskog posla.
Zaslugom spoljne trgovine potrošači u oblastima u kojima je sezona tih proizvoda prošla dolaze do njih relativno brzo i jeftino i time u celosti podmiruju svoje potrebe tokom cele godine. Zapostavljanje klimatskih uticaja prilikom ugovaranja i izvršavanja spoljnotrgovinskog posla može prouzrokovati raznovrsne štete i gubitke koji nastaju zbog klimatskih uticaja na kvalitet robe i dostavu robe koja za određena klimatska područja ne odgovara.
3. Demografske razlike
Kvantitet i kvalitet potreba potrošača zavisi od strukture stanovništva, stepena ekonomske moći, kulturnog nivoa, navika u potrošnji i sl. Intenzitet uticaja ovih faktora je različit između zemalja s obzirom na različitost istorijskih i drugih uslova razvoja pojedinih zemalja. Postojeće demografske razlike između pojedinih zemalja ispoljavaju se u:
1. Razlikama u kupovnoj moći,
2. Razlikama u navikama i običajima,
3. Razlikama u društvenim i poslovnim običajima,
4. Razlikama u obrazovnom (kulturnom) nivou i kulturnim institucijama,
5. Razlikama u jeziku i sl.
4. Razlike u pravnim normama
Svaka država reguliše oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom vodeći računa o nacionalnim interesima. Odnosi između njenih rezidenata i rezidenata drugih zemalja regulišu se zaključivanjem međunarodnih multilateralnih i bilateralnih ugovora i usvajanjem međunarodnih konvencija koje se odnose na širu oblast međunarodnih ekonomskih transakcija. Na tome posebno radi Međunarodna trgovinska komora u Parizu, institucije Ujedinjenih nacija, kao što su Komisija Ujedinjenih nacija za pravo međunarodne trgovine (United Nations Commission on International Trade Law) ili Opšti sporazum o carinama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade) i dr.
5. Razlike u pogledu udaljenosti partnera
Fizička udaljenost spoljnotrgovinskog partnera nameće nosiocu spoljnotrgovinske razmene da dobro i detaljno upozna inostranog partnera , posebno njegovu kreditnu sposobnost, solidnost i likvidnost u poslovanju, kao i sve specifičnosti tržišta na kome deluje daleki spoljnotrgovinski partner. Udaljenost partnera obavezno prati i vremenska razlika o kojoj treba voditi računa posebno kada je reč o transportu i pslovnim kontaktima.
SADRŽAJ
1. Pojam spoljne trgovine ........................................................................................ 3
1.1 Razlike s obzirom na područje delovanja ....................................................... 3
1.2 Klimatske razlike ............................................................................................ 4
1.3 Demografske razlike ....................................................................................... 4
1.4 Razlike u pravnim normama .......................................................................... 4
1.5 Razlike u pogledu udaljenosti partnera ........................................................... 4
1.6 Razlike koje rezultiraju iz intenziteta intervencionizma pojedinih zemalja ... 5
2. Svetsko tržište ...................................................................................................... 5
3. Svetska cena ......................................................................................................... 7
3.1 Oblici svetske cene .......................................................................................... 8
4. Berze i berzanski poslovi ....................................................................................... 9
4.1 Berzanski posrednici ....................................................................................... 11
4.2 Karakter berzanskih roba ............................................................................... 12
4.3 Berzanske cene i način zaključivanja posla na berzi ...................................... 13
4.4 Berzanski kursevi ............................................................................................ 14
4.5 Berzanske uzanse ............................................................................................ 15
4.6 Robne berze ..................................................................................................... 16
4.7 Berzansko poslovanje hartijama od vrednosti ................................................. 18
4.8 Devizne berze - devizno tržište ........................................................................ 19
4.9 Berza usluga i osiguranje brodskog prostora ................................................... 20
5. Literatura ............................................................................................................. 21