04-07-2010, 06:40 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.
„Ovo je vreme krupnih kapitala i krupnih igrača sposobnih da emituju svoje interese, uticaje i moć celinom planetarnog prostora. Saglasno tom imperativu podstiču se i odvijaju procesi ujedinjavanja i integracija, ali i novih oblika osvajanja, potčinjavanja i dominacije„
Procesi globalizacije postali su nepovratna i glavna odrednica savremenog i nastajućeg sveta. Ne samo za male, već i za tzv. velike narode ovi procesi imaju odlučujući značaj. Pozitivna i negativna strana procesa globalizacije međusobno se prepliću: s jedne strane, oni oslobađaju neslućene mogućnosti razvoja, uvećavajući stara i stvarajući nova bogatstva, a s druge strane, otvaraju mogućnost i praksu novih sadržaja i oblika dominacije i podvlašćivanja, neravnopravnosti i nejednakosti u razvoju.
Nova slika sveta, iako u mnogo čemu tek u obrisima, postaje sve vidljivija, zamenjujući stare predstave o svetu koji nepovratno iščezava. Naravno, reč je o osnovnim tendencijama koje su umnogome prekrivene starim načelima i institucijama, katkad i uverenjima ljudi, da je sve isto kao što je uvek i bilo.
Sve u svemu, ipak se može poći od činjenice sve tešnje povezanosti i isprepletenosti lokalnih, nacionalnih, regionalnih i globalnih relacija u ekonomiji, politici, nauci i tehnologiji, u odnosima moći i bezbednosti, kulturnim uticajima i polju informacija. U tome prepoznajemo moć SAD kao preostale supersile, narastajuću snagu EU, ekonomsko-tehnološki značaj Japana, uspon Kine i obnovu Rusije. Svakako, i ne na poslednjem mestu, i moć nacionalno i transnacionalno organizovanih korporativnih sistema, koji po svojim tehnološko-ekonomskim kapacitetima i finansijskim rezultatima uveliko i po nekoliko puta prevazilaze ukupne proizvodno-tehnološke i ekonomsko-finansijske potencijale i efekte najvećeg broja nacija i država u ovom vremenu.
Definicija reči politika se bazira na osnovu istorije reči i ideja. Ona se pored toga u velikoj meri inspiriše prihvaćenim koncepcijama i rečnikom. U humanističkim naukama treba se prepustiti opštem mišljenju. Sociolozi su primetili direktno podudaranje između jezika i stvaranja prava. Isto to se odrazilo i na političke pojmove. Umesto različitih i spornih solucija, preovladava definicija koja je najviše prihvaćena. Naime izraz politika dolazi od grčke reči polis, politeia, poliktika, politike.
• polis: grad-država, grad, predel, skup građana koji obrazuju grad
• politeia: država, ustav, politički režim, republika, državljanstvo
• politika: neutralna množina od reči politikos, političke stvari, građanske stvari, sve što se odnosi na državu, ustav, politički režim, republiku, suverenitet.
• politike tehne: političko umeće
Kroz istoriju su se iskristalizovala četiri glavna značenja, odnosno definicije pojma "politika". To su:
• politika kao "umetnost vladanja";
• politika kao vođenje javnih poslova;
• politika kao sredstvo rešavanja sukoba;
• politika kao ostvarivanje vlasti, odnosno raspolaganje društvenim resursima.
Politika je način i manir donošenja odluka grupe ljudi. U širem smislu, pojam se odnosi na gotovo sve vrste uzajamnih dejstava u društvu, ona predstavlja i proces i metod sticanja i održavanja podrške javnosti odnosno sticanja političke moći. Nauka koja proučava političko ponašanje i istražuje metode sticanja i primene vlasti, nametanja volje jedne grupe drugoj, zove se politička nauka.
Politika u najširem smislu označava aktivnost kroz koju ljudi stvaraju, čuvaju, provode ili menjaju pravila po kojima žive. Kao takva označava prvenstveno društvenu aktivnost, koja je s jedne strane bitno vezana uz postojanje različitosti i konflikta, a s druge strane spremnosti na kompromis i konsenzus. Politika u pravilu nikada ne predstavlja ostvarenje, nego nastojanje da se ostvari razrešenje sukoba.
„Ovo je vreme krupnih kapitala i krupnih igrača sposobnih da emituju svoje interese, uticaje i moć celinom planetarnog prostora. Saglasno tom imperativu podstiču se i odvijaju procesi ujedinjavanja i integracija, ali i novih oblika osvajanja, potčinjavanja i dominacije„
Procesi globalizacije postali su nepovratna i glavna odrednica savremenog i nastajućeg sveta. Ne samo za male, već i za tzv. velike narode ovi procesi imaju odlučujući značaj. Pozitivna i negativna strana procesa globalizacije međusobno se prepliću: s jedne strane, oni oslobađaju neslućene mogućnosti razvoja, uvećavajući stara i stvarajući nova bogatstva, a s druge strane, otvaraju mogućnost i praksu novih sadržaja i oblika dominacije i podvlašćivanja, neravnopravnosti i nejednakosti u razvoju.
Nova slika sveta, iako u mnogo čemu tek u obrisima, postaje sve vidljivija, zamenjujući stare predstave o svetu koji nepovratno iščezava. Naravno, reč je o osnovnim tendencijama koje su umnogome prekrivene starim načelima i institucijama, katkad i uverenjima ljudi, da je sve isto kao što je uvek i bilo.
Sve u svemu, ipak se može poći od činjenice sve tešnje povezanosti i isprepletenosti lokalnih, nacionalnih, regionalnih i globalnih relacija u ekonomiji, politici, nauci i tehnologiji, u odnosima moći i bezbednosti, kulturnim uticajima i polju informacija. U tome prepoznajemo moć SAD kao preostale supersile, narastajuću snagu EU, ekonomsko-tehnološki značaj Japana, uspon Kine i obnovu Rusije. Svakako, i ne na poslednjem mestu, i moć nacionalno i transnacionalno organizovanih korporativnih sistema, koji po svojim tehnološko-ekonomskim kapacitetima i finansijskim rezultatima uveliko i po nekoliko puta prevazilaze ukupne proizvodno-tehnološke i ekonomsko-finansijske potencijale i efekte najvećeg broja nacija i država u ovom vremenu.
Definicija reči politika se bazira na osnovu istorije reči i ideja. Ona se pored toga u velikoj meri inspiriše prihvaćenim koncepcijama i rečnikom. U humanističkim naukama treba se prepustiti opštem mišljenju. Sociolozi su primetili direktno podudaranje između jezika i stvaranja prava. Isto to se odrazilo i na političke pojmove. Umesto različitih i spornih solucija, preovladava definicija koja je najviše prihvaćena. Naime izraz politika dolazi od grčke reči polis, politeia, poliktika, politike.
• polis: grad-država, grad, predel, skup građana koji obrazuju grad
• politeia: država, ustav, politički režim, republika, državljanstvo
• politika: neutralna množina od reči politikos, političke stvari, građanske stvari, sve što se odnosi na državu, ustav, politički režim, republiku, suverenitet.
• politike tehne: političko umeće
Kroz istoriju su se iskristalizovala četiri glavna značenja, odnosno definicije pojma "politika". To su:
• politika kao "umetnost vladanja";
• politika kao vođenje javnih poslova;
• politika kao sredstvo rešavanja sukoba;
• politika kao ostvarivanje vlasti, odnosno raspolaganje društvenim resursima.
Politika je način i manir donošenja odluka grupe ljudi. U širem smislu, pojam se odnosi na gotovo sve vrste uzajamnih dejstava u društvu, ona predstavlja i proces i metod sticanja i održavanja podrške javnosti odnosno sticanja političke moći. Nauka koja proučava političko ponašanje i istražuje metode sticanja i primene vlasti, nametanja volje jedne grupe drugoj, zove se politička nauka.
Politika u najširem smislu označava aktivnost kroz koju ljudi stvaraju, čuvaju, provode ili menjaju pravila po kojima žive. Kao takva označava prvenstveno društvenu aktivnost, koja je s jedne strane bitno vezana uz postojanje različitosti i konflikta, a s druge strane spremnosti na kompromis i konsenzus. Politika u pravilu nikada ne predstavlja ostvarenje, nego nastojanje da se ostvari razrešenje sukoba.