04-07-2010, 06:39 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.
Međunarodne ekonomske integracije imaju dugu istoriju. Mada proces evropskih integracija grabi krupnim koracima napred i to svakodnevno, sama ideja o ovakvom obliku integracije nije nova. Potreba za zajedničkim sistemom odbrane, zajedničkom valutom, slobodnom trgovinom, i dr. postoji odavno. Motivi evropske integracije koji su došli do izražaja nakon završetka Drugog svetskog rata i smanjenja značaja evropskih sila, mogu se prikazati kroz sledeće karakteristike:
• Potreba za novim zajednštvom Evropa je trebalo da pruži novu mogućnost sticanja osećanja zajedništva kroz demokratski uređen sistem, kao alternativu odbačenoj nacionalističkoj vladavini.,
• Potreba za mirom :kako pojedinačne države nisu imale snage da spreče početak II Sv. rata, postojala je želja da Ujedinjena Evropa u tom pgledu ima više uspeha i da pruži zaštitu od ekspanzije komunizma.
• Potreba za mobilnošću kao posledica nemogućnosti kretanja ljudi, robe i kapitala.
• Potreba za privrednim blagostanjem Ujedinjena Evropa bi trebalo da stanovnike uvede u period ekonomske stabilnosti i prosperiteta.
• Potreba za zajedničkom moćizapadnoevropske države su se nadale da će političkim ujedinjenjem povratiti veliki deo moći koje su gubile u toku dva svetska rata.
Politika konkurencije EU je jedna od najsloženijih i najkontroverznijih politika EU, koja u svom usmerenju prema de facto jedinstvenom tržištu EU prevazilazi interese i politike firmi, interesnih grupa i zemalja članica. Takođe, politika konkurencije EU predstavlja ključni element koherentne i integrativne politike jačanja konkurentnosti evropske industrije i ostvarivanja ciljeva Lisabonske agende. Iako je predmet sve brojnijih ekonomskih razmatranja, njene osnove se nalaze u komunitarnom pravu zbog čega se moraju uvažavati ograničenja koje nameće njen legislative okvir. Danas, politika konkurencije EU je u procesu racionalizacija i modernizacije koji podrazumeva značajno ograničenje javnog intervencionizma i pomeranje njenog primarnog fokusa prema ekonomskoj logici i primeni na nacionalnom nivou.
Slobodno i jedinstveno tržište predstavlja osnov koncepta Evropske unije Preduslov da bi tržište moglo da funkcioniše kao slobodno i jedinstveno predstavlja postojanje zdrave i fer konkurencije. Komunitarno pravo konkurencije uređuje bazična pitanja funkcionisanja konkurencije na zajedničkom odnosno jedinstvenom tržištu Unije. Komunitarno pravo konkurencije, kao deo prava Evropske unije kojim se uređuju odnosi konkurencije na jedinstvenom (zajedničkom) tržištu Unije, obuhvata nekoliko celina u zavisnosti od toga na koji se način ugrožava sloboda konkurencije na jedinstvenom evropskom tržištu.Te celine predstavljaju restriktivna praksa i karteli, zloupotreba dominantnog položaja na tržištu i nadzor nad stvaranjem integracija, državna pomoć (subvencije), kao i državni monopoli. Načelno, komunitarno pravo konkurencije je veoma strogo, mada je načelna strogost ublažena velikim brojem predviđenih izuzetaka. U radu se analiziraju specifičnosti komunitarnog prava konkurencije, kako po osnovnim oblastima tako i po pravnim izvorima. Najznačajniji izvor komunitarnog prava konkurencije predstavlja Ugovor o osnivanju. Pored njegovih članova, koji predstavljaju temelj za uređenje svih najvažnijih pitanja konkurencije značajan pravni izvor u ovoj materiji predstavlja i sekundarno zakonodavstvo koje stvaraju organi Unije na osnovu ovlašćenja koje sadrži Ugovor o osnivanju.
1.1 Politika konkurencije
Politika konkurencije, kao jedna od politika EU, jasan je pokazatelj složenosti procesa u Uniji. Od velikog je značaja za istinsko funkcionisanje zajedničkog tržišta EU i ostvarivanje četiri slobode (protoka ljudi, robe, kapitala i usluga). Njen cilj jeste da dopirnese pospešivanju tržišne razmene i daljem izgrađivanju samog tržišta.
U pitanju je jedna od najrazvijenijih politika Zajednice – njeni pravni postulati, kao i njihova primena i razrada od strane pojedinih organa Unije, u osnovi sadrže ideju o izgradnji zajedničkog tržišta. Uz to, osnivački ugovori postavljaju i dodatne ciljeve, poput blagostanja stanovništva država članica, čime se mogu pravdati brojni izuzeci, odstupanja i široko raširena državna pomoć kroz razne vidove subvencija. Sprovođenje ove politike nalazi se prevashodno u nadležnosti Evropske Zajednice – konkretno Evropske Komisije, ali i u jurisdikciji anti-monopolskih tela država članica. Svi oni zajedno čine Evropsku mrežu za konkurenciju.
Osnov prava konkurencije se nalazi u odeljku VI Ugovora o Evropskoj Zajednici, koji sadrži konkretno poglavlje o pravilima konkurencije (čl. 81-89), ali i za konkurenciju isto tako bitna pravila o poreskom sistemu i približavanju zakonodavstava članica. Od značaja su takođe i pravila o zajedničkoj trgovinskoj politici sadržana u odeljku IX. U pitanju su samo osnovi politike konkurencije, koji svoju razradu dobijaju kroz delovanje Evropske Komisije – centralnog tela za politiku konkurencije, koji je istovremeno i predlagač akata Savetu; zatim, kroz delovanje Saveta Ministara – putem donošenja regulativa i direktiva; i, konačno, kroz delovanje Evropskog Suda Pravde, koji je svojim presudama omogućavao istinsku izgradnju zajedničkog tržišta (a, između ostalog, učinio i ono što Rimski ugovor nije – definisao konkurenciju kao "tržišnu utakmicu koja za cilj ima ostvarenje društvenog napretka, ali ne kao čistu, apsolutnu tržišnu utakmcicu i potpunu slobodu izbora na strani korisnika" ).
Konkurencija predstavlja jednu od najkorisnijih pojava u privrednom životu. NJene prednosti su višestruke i prosto se ne može zamisliti normalno odvijanje privrednog prometa, funkcionisanje tržišta i privrede uopšte, razvoj jednog društva i kvalitetno zadovoljenje potreba društvenog života bez postojanja konkurencije. Ona je ekonomski fenomen, predmet proučavanja ekonomske nauke, ali s obzirom da pravo određuje okvir u kom se ekonomska delatnost odvija i ekonomske pojave manifestuju, predmet je i pravnog regulisanja. Pravnim rešenjima se obezbeđuje da konkurencija zaživi, opstane i proizvede svoje pozitivne efekte. Pravna teorija daje veoma malo definicija konkurencije. Uglavnom je određuje kao neograničeno nadmetanje subjekata u privredi, koje funkcioniše na bazi lične slobode i ustanove individualne svojine, kako to čini Darvaš dr Ernest, ili rivalstvo radi osvajanja klijentele kako je definiše Roubier Paul. Ekonomski teoretičari vrše različite klasifikacije konkurencije, polazeći pri tom od nekih karakteristika ove pojave kao kriterijuma klasifikacije. Ne smatrajući da je ova klasifikacija potpuna, može se reći da su ovo neke od njenih vrsta:
• savršena konkurencija,
• nesavršena konkurencija,
• lojalna konkurencija,
• nelojalna konkurencija,
• apsolutna konkurencija,
1. relativna konkurencija,
Međunarodne ekonomske integracije imaju dugu istoriju. Mada proces evropskih integracija grabi krupnim koracima napred i to svakodnevno, sama ideja o ovakvom obliku integracije nije nova. Potreba za zajedničkim sistemom odbrane, zajedničkom valutom, slobodnom trgovinom, i dr. postoji odavno. Motivi evropske integracije koji su došli do izražaja nakon završetka Drugog svetskog rata i smanjenja značaja evropskih sila, mogu se prikazati kroz sledeće karakteristike:
• Potreba za novim zajednštvom Evropa je trebalo da pruži novu mogućnost sticanja osećanja zajedništva kroz demokratski uređen sistem, kao alternativu odbačenoj nacionalističkoj vladavini.,
• Potreba za mirom :kako pojedinačne države nisu imale snage da spreče početak II Sv. rata, postojala je želja da Ujedinjena Evropa u tom pgledu ima više uspeha i da pruži zaštitu od ekspanzije komunizma.
• Potreba za mobilnošću kao posledica nemogućnosti kretanja ljudi, robe i kapitala.
• Potreba za privrednim blagostanjem Ujedinjena Evropa bi trebalo da stanovnike uvede u period ekonomske stabilnosti i prosperiteta.
• Potreba za zajedničkom moćizapadnoevropske države su se nadale da će političkim ujedinjenjem povratiti veliki deo moći koje su gubile u toku dva svetska rata.
Politika konkurencije EU je jedna od najsloženijih i najkontroverznijih politika EU, koja u svom usmerenju prema de facto jedinstvenom tržištu EU prevazilazi interese i politike firmi, interesnih grupa i zemalja članica. Takođe, politika konkurencije EU predstavlja ključni element koherentne i integrativne politike jačanja konkurentnosti evropske industrije i ostvarivanja ciljeva Lisabonske agende. Iako je predmet sve brojnijih ekonomskih razmatranja, njene osnove se nalaze u komunitarnom pravu zbog čega se moraju uvažavati ograničenja koje nameće njen legislative okvir. Danas, politika konkurencije EU je u procesu racionalizacija i modernizacije koji podrazumeva značajno ograničenje javnog intervencionizma i pomeranje njenog primarnog fokusa prema ekonomskoj logici i primeni na nacionalnom nivou.
Slobodno i jedinstveno tržište predstavlja osnov koncepta Evropske unije Preduslov da bi tržište moglo da funkcioniše kao slobodno i jedinstveno predstavlja postojanje zdrave i fer konkurencije. Komunitarno pravo konkurencije uređuje bazična pitanja funkcionisanja konkurencije na zajedničkom odnosno jedinstvenom tržištu Unije. Komunitarno pravo konkurencije, kao deo prava Evropske unije kojim se uređuju odnosi konkurencije na jedinstvenom (zajedničkom) tržištu Unije, obuhvata nekoliko celina u zavisnosti od toga na koji se način ugrožava sloboda konkurencije na jedinstvenom evropskom tržištu.Te celine predstavljaju restriktivna praksa i karteli, zloupotreba dominantnog položaja na tržištu i nadzor nad stvaranjem integracija, državna pomoć (subvencije), kao i državni monopoli. Načelno, komunitarno pravo konkurencije je veoma strogo, mada je načelna strogost ublažena velikim brojem predviđenih izuzetaka. U radu se analiziraju specifičnosti komunitarnog prava konkurencije, kako po osnovnim oblastima tako i po pravnim izvorima. Najznačajniji izvor komunitarnog prava konkurencije predstavlja Ugovor o osnivanju. Pored njegovih članova, koji predstavljaju temelj za uređenje svih najvažnijih pitanja konkurencije značajan pravni izvor u ovoj materiji predstavlja i sekundarno zakonodavstvo koje stvaraju organi Unije na osnovu ovlašćenja koje sadrži Ugovor o osnivanju.
1.1 Politika konkurencije
Politika konkurencije, kao jedna od politika EU, jasan je pokazatelj složenosti procesa u Uniji. Od velikog je značaja za istinsko funkcionisanje zajedničkog tržišta EU i ostvarivanje četiri slobode (protoka ljudi, robe, kapitala i usluga). Njen cilj jeste da dopirnese pospešivanju tržišne razmene i daljem izgrađivanju samog tržišta.
U pitanju je jedna od najrazvijenijih politika Zajednice – njeni pravni postulati, kao i njihova primena i razrada od strane pojedinih organa Unije, u osnovi sadrže ideju o izgradnji zajedničkog tržišta. Uz to, osnivački ugovori postavljaju i dodatne ciljeve, poput blagostanja stanovništva država članica, čime se mogu pravdati brojni izuzeci, odstupanja i široko raširena državna pomoć kroz razne vidove subvencija. Sprovođenje ove politike nalazi se prevashodno u nadležnosti Evropske Zajednice – konkretno Evropske Komisije, ali i u jurisdikciji anti-monopolskih tela država članica. Svi oni zajedno čine Evropsku mrežu za konkurenciju.
Osnov prava konkurencije se nalazi u odeljku VI Ugovora o Evropskoj Zajednici, koji sadrži konkretno poglavlje o pravilima konkurencije (čl. 81-89), ali i za konkurenciju isto tako bitna pravila o poreskom sistemu i približavanju zakonodavstava članica. Od značaja su takođe i pravila o zajedničkoj trgovinskoj politici sadržana u odeljku IX. U pitanju su samo osnovi politike konkurencije, koji svoju razradu dobijaju kroz delovanje Evropske Komisije – centralnog tela za politiku konkurencije, koji je istovremeno i predlagač akata Savetu; zatim, kroz delovanje Saveta Ministara – putem donošenja regulativa i direktiva; i, konačno, kroz delovanje Evropskog Suda Pravde, koji je svojim presudama omogućavao istinsku izgradnju zajedničkog tržišta (a, između ostalog, učinio i ono što Rimski ugovor nije – definisao konkurenciju kao "tržišnu utakmicu koja za cilj ima ostvarenje društvenog napretka, ali ne kao čistu, apsolutnu tržišnu utakmcicu i potpunu slobodu izbora na strani korisnika" ).
Konkurencija predstavlja jednu od najkorisnijih pojava u privrednom životu. NJene prednosti su višestruke i prosto se ne može zamisliti normalno odvijanje privrednog prometa, funkcionisanje tržišta i privrede uopšte, razvoj jednog društva i kvalitetno zadovoljenje potreba društvenog života bez postojanja konkurencije. Ona je ekonomski fenomen, predmet proučavanja ekonomske nauke, ali s obzirom da pravo određuje okvir u kom se ekonomska delatnost odvija i ekonomske pojave manifestuju, predmet je i pravnog regulisanja. Pravnim rešenjima se obezbeđuje da konkurencija zaživi, opstane i proizvede svoje pozitivne efekte. Pravna teorija daje veoma malo definicija konkurencije. Uglavnom je određuje kao neograničeno nadmetanje subjekata u privredi, koje funkcioniše na bazi lične slobode i ustanove individualne svojine, kako to čini Darvaš dr Ernest, ili rivalstvo radi osvajanja klijentele kako je definiše Roubier Paul. Ekonomski teoretičari vrše različite klasifikacije konkurencije, polazeći pri tom od nekih karakteristika ove pojave kao kriterijuma klasifikacije. Ne smatrajući da je ova klasifikacija potpuna, može se reći da su ovo neke od njenih vrsta:
• savršena konkurencija,
• nesavršena konkurencija,
• lojalna konkurencija,
• nelojalna konkurencija,
• apsolutna konkurencija,
1. relativna konkurencija,