27-10-2009, 11:34 PM
Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari (ako dužnik ne ispuni obavezu) pre ostalih poverilaca.
Vrednost založnog prava je u tome što obezbeđuje založnom poveriocu mogućnost namirenja i onda kada se ostali, obični poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se ne mogu uopšte naplatiti, jer dužnik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze.
Lica u založnom pravu su:
zalogodavac – dužnik;
zalogoprimac – poverilac.
40. Vrste založnog prava
Založno pravo se deli na založno pravo na:
• pokretnim stvarima – ručna zaloga;
• nepokretnim stvarima – hipoteka.
Zalaganje pokretne stvari postiže se predajom založene stvari poveriocu u državinu. Nepokretne stvari se zalažu tako što se založno pravo upisuje u zemljišne ili druge javne knjige, a stvar ostaje i dalje u državini dužnika.
Druga podela založnog prava izvršena je prema načinu na koji nastaje založno pravo. Prema ovoj podeli založno pravo može biti:
• ugovorno založno pravo;
• sudsko založno pravo;
• zakonsko založno pravo.
Ugovorno založno pravo na pokretnim stvarima se najčešće osniva ugovorom. Ugovorom o zalozi obavezuje se dužnik ili treće lice (zalogodavac) da preda neku pokretnu stvar založnom poveriocu kako bi se ovaj mogao naplatiti iz njene vrednosti pre ostalih poverilaca ako mu potraživanje ne bude plaćeno o dospelosti, a založni poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po namirenju svog potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu. Osim ugovora potrebna je i predaja stvari.
Poverilac stiče založno pravo na pokretnoj stvari u trenutku kada mu dužnik preda stvar.
Ugovorno založno pravo na nepokretnim stvarima (ugovorna hipoteka) stiče se upisom u zemljišne knjige na osnovu ugovora.
Sudsko založno pravo na pokretnim stvarima stiče se popisom stvari u izvršnom postupku. Sudska zaloga nastaje u postupku izvršenja protiv dužnika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti, pa je poverilac na osnovu pravosnažne sudske odluke predložio prinudno izvršenje. Red prvenstva među među založnim pravima određuje se prema danu kada je popis izvršen. Sud može odrediti na predlog poverioca da se popisane stvari predaju na čuvanje samom poveriocu ili trećem licu. Ako je reč o čuvanju gotovog novca, hartija od vrednosti ili dragocenosti, stvari se stavljaju u sudski depozit.
Sudsko založno pravo na nepokretnim stvarima stiče se upisom u zemljišne knjige ili druge javne knjige. U izvršnom postupku prilikom uknjiženja sudskog založnog prava u zemljišnoj knjizi se (u teretni list) izrečno označava da je potraživanje izvršivo. Na osnovu toga poverilac može zahtevati prinudno izvršenje radi namirenja svog potraživanja protiv svakog trećeg lica koje stekne pravo svojine na nepokretnosti bez podizanja hipotekarne tužbe.
Zakonsko založno pravo zasniva se u trenutku kada nastanu činjenice predviđene zakonom. Za nastanak zakonskog založnog prava nije potrebna saglasnost dužnika, ono nastaje i u slučaju kad dužnik na to ne pristaje. Kad je reč o pokretnim stvarima, za zakonsko založno pravo nije potrebno da dužnik preda stvar založnom poveriocu u državinu. Zakonsko založno pravo na nepokretnostima se stiče u trenutku kada su ispunjeni zakonski uslovi, znači da se ne upisuje u zemljišne ili druge javne knjige. Zakonsko založno pravo ima pravo prvenstva u odnosu na ugovorno založno pravo. Slaba strana zakonskog založnog prava je u tome što treća lica ne mogu saznati za njegovo postojanje iz zemljišnih ili drugih javnih knjiga.
Društveno-političke zajednice (opštine) imaju zakonsko založno pravo na nepokretnostima poreskog obveznika radi obezbeđenja neisplaćenih poreza i doprinosa, koji se odnose na tu nepokretnost, dospelih za poslednjih godinu dana.
Zakonsko založno pravo predviđeno je i u privrednom pravu. Tako da zakonsko založno pravo imaju sledeći poverioci:
- prevozilac na stvarima koje su mu predate radi prevoza,
- skladištar na uskladištenoj robi,
- nalogoprimac na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po osnovu naloga, kao i na novčanim iznosima koje je naplatio za račun nalogodavca,
- komisionar na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu,
- trgovinski zastupnik na svotama koje je naplatio za nalogodavca, kao i na svim nalogodavčevim stvarima koje je u vezi ugovora primio od nalogodavca ili od nekog drugog i
- izvršilac kontrole u ugovoru o kontroli robe koja mu je predata na kontrolu.
41. Načela založnog prava
Načela založnog prava su:
1) načelo akcesornosti – označava da je založno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraživanja kao glavnog prava; njegovo postojanje zavisi od postojanja i punovažnosti prava potraživanja i prestaje u načelu sa njegovim prestankom;
2) načelo oficijelnosti – založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem; da bi mogao realizovati svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari, založni poverilac treba da se obrati sudu i da zatraži javnu prodaju;
3) načelo specijalnosti – založnim pravom se može obezbediti samo određeno potraživanje jednog poverioca i založno pravo može postojati samo na određenoj stvari, a ne na svim stvarima zalogodavca; i kod ručne zaloge i kod hipoteke;
4) načelo nedeljivosti – cela založena stvar obezbeđuje potraživanje sve dok ne bude u potpunosti namireno; poverilac zadržava založeno pravo ako dužnik delimično namiri potraživanje, sve dok se ne isplati ceo dug.
42. Ručna zaloga
Založno pravo na pokretnim stvarima naziva se ručna zaloga. Zalogodavac predaje pokretnu stvar u ruke založnom poveriocu za obezbeđivanje potraživanja, a ovaj se može naplatiti iz vrednosti založene stvari ako dužnik ne ispuni obavezu u trenutku dospelosti. Za postojanje ručne zaloge nije nepohodno da je pokretna stvar predata zalogoprimcu, dovoljno je da se ona ne nalazi u rukama zalogodavca. Moguće je da postoji ručna zaloga i u slučaju kada je stvar već nekome založena. Tada ručna zaloga nastaje u trenutku kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi da je zaključen ugovor o zalozi sa drugim poveriocem i naloži mu da po naplati svog potraživanja stvar preda drugom poveriocu. U trenutku zasnivanja drugog po redu založnog prava, založena stvar se nalazi u rukama prvog založnog poverioca i drugi poverilac drži založenu stvar posredstvom prvog poverioca. Posredno držanje založene stvari zasniva se na obaveštenju i nalogu koje je dao zalogodavac prvom poveriocu da stvar preda kada se naplati.
Ručna zaloga se zasniva:
1) ugovorom;
2) na osnovu sudske odluke;
3) na osnovu zakona.
Iz ugovora o zalozi nastaje obaveza za dužnika ili za treće lice da preda stvar zalogoprimcu. Zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi. Osnov (kauza) zalogodavčeve obaveze leži izvan ugovora o zalozi.
Objekt ručne zaloge može biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu. Može biti i suvlasnički udeo. U tom slučaju založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) zajedno sa ostalim suvlasnicima. Stvar mora biti određena. U zalogu se najčešće daju individulno određene i nepotrošne stvari.
lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad
Vrednost založnog prava je u tome što obezbeđuje založnom poveriocu mogućnost namirenja i onda kada se ostali, obični poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se ne mogu uopšte naplatiti, jer dužnik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze.
Lica u založnom pravu su:
zalogodavac – dužnik;
zalogoprimac – poverilac.
40. Vrste založnog prava
Založno pravo se deli na založno pravo na:
• pokretnim stvarima – ručna zaloga;
• nepokretnim stvarima – hipoteka.
Zalaganje pokretne stvari postiže se predajom založene stvari poveriocu u državinu. Nepokretne stvari se zalažu tako što se založno pravo upisuje u zemljišne ili druge javne knjige, a stvar ostaje i dalje u državini dužnika.
Druga podela založnog prava izvršena je prema načinu na koji nastaje založno pravo. Prema ovoj podeli založno pravo može biti:
• ugovorno založno pravo;
• sudsko založno pravo;
• zakonsko založno pravo.
Ugovorno založno pravo na pokretnim stvarima se najčešće osniva ugovorom. Ugovorom o zalozi obavezuje se dužnik ili treće lice (zalogodavac) da preda neku pokretnu stvar založnom poveriocu kako bi se ovaj mogao naplatiti iz njene vrednosti pre ostalih poverilaca ako mu potraživanje ne bude plaćeno o dospelosti, a založni poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po namirenju svog potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu. Osim ugovora potrebna je i predaja stvari.
Poverilac stiče založno pravo na pokretnoj stvari u trenutku kada mu dužnik preda stvar.
Ugovorno založno pravo na nepokretnim stvarima (ugovorna hipoteka) stiče se upisom u zemljišne knjige na osnovu ugovora.
Sudsko založno pravo na pokretnim stvarima stiče se popisom stvari u izvršnom postupku. Sudska zaloga nastaje u postupku izvršenja protiv dužnika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti, pa je poverilac na osnovu pravosnažne sudske odluke predložio prinudno izvršenje. Red prvenstva među među založnim pravima određuje se prema danu kada je popis izvršen. Sud može odrediti na predlog poverioca da se popisane stvari predaju na čuvanje samom poveriocu ili trećem licu. Ako je reč o čuvanju gotovog novca, hartija od vrednosti ili dragocenosti, stvari se stavljaju u sudski depozit.
Sudsko založno pravo na nepokretnim stvarima stiče se upisom u zemljišne knjige ili druge javne knjige. U izvršnom postupku prilikom uknjiženja sudskog založnog prava u zemljišnoj knjizi se (u teretni list) izrečno označava da je potraživanje izvršivo. Na osnovu toga poverilac može zahtevati prinudno izvršenje radi namirenja svog potraživanja protiv svakog trećeg lica koje stekne pravo svojine na nepokretnosti bez podizanja hipotekarne tužbe.
Zakonsko založno pravo zasniva se u trenutku kada nastanu činjenice predviđene zakonom. Za nastanak zakonskog založnog prava nije potrebna saglasnost dužnika, ono nastaje i u slučaju kad dužnik na to ne pristaje. Kad je reč o pokretnim stvarima, za zakonsko založno pravo nije potrebno da dužnik preda stvar založnom poveriocu u državinu. Zakonsko založno pravo na nepokretnostima se stiče u trenutku kada su ispunjeni zakonski uslovi, znači da se ne upisuje u zemljišne ili druge javne knjige. Zakonsko založno pravo ima pravo prvenstva u odnosu na ugovorno založno pravo. Slaba strana zakonskog založnog prava je u tome što treća lica ne mogu saznati za njegovo postojanje iz zemljišnih ili drugih javnih knjiga.
Društveno-političke zajednice (opštine) imaju zakonsko založno pravo na nepokretnostima poreskog obveznika radi obezbeđenja neisplaćenih poreza i doprinosa, koji se odnose na tu nepokretnost, dospelih za poslednjih godinu dana.
Zakonsko založno pravo predviđeno je i u privrednom pravu. Tako da zakonsko založno pravo imaju sledeći poverioci:
- prevozilac na stvarima koje su mu predate radi prevoza,
- skladištar na uskladištenoj robi,
- nalogoprimac na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po osnovu naloga, kao i na novčanim iznosima koje je naplatio za račun nalogodavca,
- komisionar na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu,
- trgovinski zastupnik na svotama koje je naplatio za nalogodavca, kao i na svim nalogodavčevim stvarima koje je u vezi ugovora primio od nalogodavca ili od nekog drugog i
- izvršilac kontrole u ugovoru o kontroli robe koja mu je predata na kontrolu.
41. Načela založnog prava
Načela založnog prava su:
1) načelo akcesornosti – označava da je založno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraživanja kao glavnog prava; njegovo postojanje zavisi od postojanja i punovažnosti prava potraživanja i prestaje u načelu sa njegovim prestankom;
2) načelo oficijelnosti – založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem; da bi mogao realizovati svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari, založni poverilac treba da se obrati sudu i da zatraži javnu prodaju;
3) načelo specijalnosti – založnim pravom se može obezbediti samo određeno potraživanje jednog poverioca i založno pravo može postojati samo na određenoj stvari, a ne na svim stvarima zalogodavca; i kod ručne zaloge i kod hipoteke;
4) načelo nedeljivosti – cela založena stvar obezbeđuje potraživanje sve dok ne bude u potpunosti namireno; poverilac zadržava založeno pravo ako dužnik delimično namiri potraživanje, sve dok se ne isplati ceo dug.
42. Ručna zaloga
Založno pravo na pokretnim stvarima naziva se ručna zaloga. Zalogodavac predaje pokretnu stvar u ruke založnom poveriocu za obezbeđivanje potraživanja, a ovaj se može naplatiti iz vrednosti založene stvari ako dužnik ne ispuni obavezu u trenutku dospelosti. Za postojanje ručne zaloge nije nepohodno da je pokretna stvar predata zalogoprimcu, dovoljno je da se ona ne nalazi u rukama zalogodavca. Moguće je da postoji ručna zaloga i u slučaju kada je stvar već nekome založena. Tada ručna zaloga nastaje u trenutku kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi da je zaključen ugovor o zalozi sa drugim poveriocem i naloži mu da po naplati svog potraživanja stvar preda drugom poveriocu. U trenutku zasnivanja drugog po redu založnog prava, založena stvar se nalazi u rukama prvog založnog poverioca i drugi poverilac drži založenu stvar posredstvom prvog poverioca. Posredno držanje založene stvari zasniva se na obaveštenju i nalogu koje je dao zalogodavac prvom poveriocu da stvar preda kada se naplati.
Ručna zaloga se zasniva:
1) ugovorom;
2) na osnovu sudske odluke;
3) na osnovu zakona.
Iz ugovora o zalozi nastaje obaveza za dužnika ili za treće lice da preda stvar zalogoprimcu. Zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi. Osnov (kauza) zalogodavčeve obaveze leži izvan ugovora o zalozi.
Objekt ručne zaloge može biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu. Može biti i suvlasnički udeo. U tom slučaju založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) zajedno sa ostalim suvlasnicima. Stvar mora biti određena. U zalogu se najčešće daju individulno određene i nepotrošne stvari.
lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad