27-10-2009, 11:33 PM
Zajednička svojina je pravo svojine koje imaju dva ili više lica na istoj stvari, ali tako da ljihovi udeli nisu određeni, pa se njima ne može raspolagati dok traje režim zajedničke svojine.
Oblici zajedničke svojine su:
1) zajednička svojina bračnih drugova;
2) zajednička svojina članova porodične zajednice – imovina stečena radom u toku trajanja porodične zajednice je zajednička imovina svih članova porodične zajednice koji su učestvovali u njenom sticanju, a pod porodicnom Zakon o braku i porodičnim odnosima podrazumeva: bračne, odn. vanbračne drugove, njihovu decu i druge srodnike, koji žive zajedno i zajednički privređuju; zajedničkom imovinom članovi upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno; njihova prava na nepkretnostima koje su njihova zajednička svojina upisuju se u zemljišne i druge knjige na ima svih članova koji su radom učestvovali u sticanju, kao njihova zajednička svojina na neopredeljenim delovima; ako je kao vlasnik upisan samo jedan član porodične zajednice, smatra se da je to lice vlasnik sve dok se ne upiše zabeležba o pravu zajedničke svojine;
3) zajednička svojina sanaslednika na stvarima u zaostavštini – postoji od trenutka smrti ostavioca do donošenja rešenja o nasleđivanju, tj. do deobe zaostavštine; do deobe naslednici upravljaju i raspolažu nasledstvom zajednički i sporazumno; svaki naslednik može pre deobe preneti svoj nasledni deo, potpuno ili delimično, samo na sanaslednika (ugovor o prenosu naslednog dela mora biti sudski overen); ugovor naslednika sa licem koje nije naslednik o ustupanju naslednog dela punovažan je, ali na osnovu njega treći ne stupa na mesto naslednika, on obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi preda svoj deo saugovorniku; deobu nasledstva može zahtevati svaki naslednik, u svako doba samo ne u nevreme;
4) slučajevi zajedničke svojine kao akcesornog prava – u izvesnim slučajevima zajednička svojina na neopredeljenim delovima pojavljuje se kao akcesorno pravo, kojim se može raspolagati, ali samo istovremeno sa pravom svojine uz koje ide; u ovim slučajevima zajednička svojina je nepodeljena i nedeljiva (postoji sve dok postoji objekt na koji se odnosi).
31. Zajednička svojina bračnih drugova
Zajednička svojina bračnih drugova može biti: odvojena i zajednička imovina.
Odvojena imovina bračnih drugova
Odvojena svojina bračnog druga je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz njegove odvojene imovine, a zajednička svojina bračnih drugova je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz njihove zajedničke imovine.
Odvojenu imovinu bračnog druga sačinjavaju:
1) imovina koju je bračni drug imao u času zaključenja braka, bez obzira po kom dozvoljenom osnovu je stečena (npr. radom, nasleđem, poklonom, na lutriji);
2) imovina koju je bračni drug stekao u toku braka ali ne radom već nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja;
3) imovina koja pripada bračnom drugu na osnovu deobe zajedničke imovine izvršene u toku trajanja bračne zajednice ;
4) imovina stečena radom u toku braka ali pošto je nastupio trajan faktički prekid bračne zajednice;
5) imovina koju je žena unela u brak kao miraz;
6) plodovi sa stvari na kojima bračni drug ima posebnu svojinu, ukoliko nisu ostvareni radom bračnih drugova.
Svojom odvojenom imovinom bračni drug raspolaže i upravlja samostalno.
Zajednička imovina bračnih drugova
Prema zakonskoj definiciji, zajednička imovina je ona „koju su supruzi stekli radom u toku bračne zajednice“.
Zajednička imovina potiče od rada, odvojenog ili zajedničkog, bračnih drugova. Veza između rada i zajedničke imovine može biti neposredna (kad je u pitanju rad koji donosi zaradu) ili posredna, kad je u pitanju rad kojim se drugom bračnom drugu omogućuje ili olakšava sticanje zarade, ili mu se omogućava sticanje veće zarade (npr. jedan bračni drug radi u domaćinstvu). U zajedničku imovinu ulazi i ono što je stečeno igrom na sreću, osim ako je jedan bračni drug ulagao u ovu igru posebnu imovinu. U zajedničku imovinu ulaze i:
prihodi od zajedničke imovine, kako oni koji su rezultat rada, tako i oni koje imovina daje bez rada (npr. zakupnina, kirija, kamata);
prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom bračnih drugova;
stvari nabavljene iz zajedničke imovine (npr. naknada štete, suma osiguranja za oštećenu ili uništenu stvar koja je bila osigurana).
Subjekti zajedničke svojine (zajedničari) su bračni drugovi i to kako bračni drugovi iz punovažnog braka, tako i bračni drugovi iz nevažećeg braka.
U zajedničku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su stečene dok je postojala bračna zajednica. Na stvarima poklonjenim na ime oba bračna druga zasniva se susvojina. Nepokretnosti koje pripadaju bračnim drugovima kao zajedničarima, upisuju se u zemljišne knjige ili druge javne knjige, na ime oba bračna druga, kao njihova zajednička imovina na neopredeljenim delovima. Ako je kao vlasnik upisan samo jedan bračni drug, smatraće se kao da je upis izvršen na ime oba bračna druga, osim ako je do upisa došlo na osnovu pismenog ugovora zaključenog između bračnih drugova. A ako su bračni drugovi upisani kao suvlasnici na opredeljenim delovima, smatraće se da su na ovaj način izvršili deobu zajedničke imovine.
Raspolaganje zajedničkom imovinom
Zajedničkom imovinom, kao celinom, bračni drugovi upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno dok svojim neopredeljenim udelom u zajedničkoj imovini bračni drug ne može raspolagati niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (mogao bi svojim neopredeljenim udelom raspolagati samo putem testamenta). Ne može se raspolagati bez saglasnosti drugog bračnog druga.
Deoba
Deoba zajedničke imovine bračnih drugova može se tražiti za vreme braka i posle njegovog prestanka a pravo da traže deobu imaju: bračni drugovi, naslednici umrlog bračnog druga, kao i poverilac jednog bračnog druga ukoliko svoje potraživanje ne može da ostvari iz posebne imovine tog bračnog druga.
Deoba zajedničke imovine može da se izvrši sporazumno. Prilikom sporazumne deobe dozvoljeni su svi modaliteti koje pravo poznaje:
• pretvaranje režima zajedničke imovine (svojine) u režim susvojine, sa opredeljenim idealnim suvlasničkim udelom, kojima se može raspolagati;
• realna deoba, tako što će neke stvari pripasti u isključivu svojinu jednog bračnog druga, a druge u isključivu svojinu drugom bračnom drugu;
• ili tako što će sve stvari pripasti jednom bračnom drugu u isključivu svojinu, a drugi za svoj deo biti isplaćen u novcu.
Ako do sporazuma ne dođe, deobu sprovodi sud, a koliki je udeo svakog bračnog druga u zajedničkoj imovini se određuje prema njegovom doprinosu, procenjujući sve okolnosti. Vodiće se računa o ličnom dohotku i drugim prihodima svakog bračnog druga, ali i o pomoći jednog bračnog druga drugome, staranju o deci, o njihovom vođenju domaćih poslova, staranju i održavanju imovine i o drugim oblicima rada i saradnje u upravljanju, održavanju i povećanju zajedničke imovine.
Utvrđivanjem udela svakog bračnog druga u zajedničkoj imovini režim zajedničko susvojine pretvara se u režim susvojine. Suvlasnički udeo jednog bračnog druga se utvrđuje u istoj srazmeri (jedinstveno) za sve stvari. Veći suvlasnički udeo bračnog druga u pojedinoj stvari može se odrediti ako je ta stvar ekonomski samostalna u odnosu na ostale stvari u zajedničkoj imovini i pod uslovom da je bračni drug u sticanju te stvari u znatnijem obimu učestvovao prihodima od svoje posebne imovine.
U slučaju kada je udeo jednog bračnog druga u zajedničkoj imovini nesrazmerno manja od udela drugog bračnog druga, sud može na zahtev jednog ili drugog bračnog druga, uzimajući u obzir sve okolnosti, tom bračnom drugu dosuditi naknadu u novcu prema vrednosti njegovog dela.
Vrednost pojedinih stvari utvrđuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke a prema stanju stvari u momentu prestanka bračne zajednice.
Pri deobi zajedničke imovin svakom bračnom drugu uračunava se u deo ono što duguje zajedničkoj imovini, a izvesne stvari mu se (na njegov zahtev) dosuđuju u isključivu svojinu. Više od udela u zajedničkoj svojini (bez uračunavanja u njegov deo) dosuđuju se bračnom drugu u isključivu svojinu:
• stvari koje služe isključivo za njegovu ličnu upotrebu;
• stvari koje služe samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi, ako je dete povereno tom bračnom drugu.
Sticanje u vanbračnoj zajednici
Imovina stečena u vanbračnoj zajednici je zajednička imovina.
U slučaju deobe imovine u vanbračnoj zajednici primenjuju se pravila kao za deobu zajedničke imovine bračnih drugova.
lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad
Oblici zajedničke svojine su:
1) zajednička svojina bračnih drugova;
2) zajednička svojina članova porodične zajednice – imovina stečena radom u toku trajanja porodične zajednice je zajednička imovina svih članova porodične zajednice koji su učestvovali u njenom sticanju, a pod porodicnom Zakon o braku i porodičnim odnosima podrazumeva: bračne, odn. vanbračne drugove, njihovu decu i druge srodnike, koji žive zajedno i zajednički privređuju; zajedničkom imovinom članovi upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno; njihova prava na nepkretnostima koje su njihova zajednička svojina upisuju se u zemljišne i druge knjige na ima svih članova koji su radom učestvovali u sticanju, kao njihova zajednička svojina na neopredeljenim delovima; ako je kao vlasnik upisan samo jedan član porodične zajednice, smatra se da je to lice vlasnik sve dok se ne upiše zabeležba o pravu zajedničke svojine;
3) zajednička svojina sanaslednika na stvarima u zaostavštini – postoji od trenutka smrti ostavioca do donošenja rešenja o nasleđivanju, tj. do deobe zaostavštine; do deobe naslednici upravljaju i raspolažu nasledstvom zajednički i sporazumno; svaki naslednik može pre deobe preneti svoj nasledni deo, potpuno ili delimično, samo na sanaslednika (ugovor o prenosu naslednog dela mora biti sudski overen); ugovor naslednika sa licem koje nije naslednik o ustupanju naslednog dela punovažan je, ali na osnovu njega treći ne stupa na mesto naslednika, on obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi preda svoj deo saugovorniku; deobu nasledstva može zahtevati svaki naslednik, u svako doba samo ne u nevreme;
4) slučajevi zajedničke svojine kao akcesornog prava – u izvesnim slučajevima zajednička svojina na neopredeljenim delovima pojavljuje se kao akcesorno pravo, kojim se može raspolagati, ali samo istovremeno sa pravom svojine uz koje ide; u ovim slučajevima zajednička svojina je nepodeljena i nedeljiva (postoji sve dok postoji objekt na koji se odnosi).
31. Zajednička svojina bračnih drugova
Zajednička svojina bračnih drugova može biti: odvojena i zajednička imovina.
Odvojena imovina bračnih drugova
Odvojena svojina bračnog druga je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz njegove odvojene imovine, a zajednička svojina bračnih drugova je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz njihove zajedničke imovine.
Odvojenu imovinu bračnog druga sačinjavaju:
1) imovina koju je bračni drug imao u času zaključenja braka, bez obzira po kom dozvoljenom osnovu je stečena (npr. radom, nasleđem, poklonom, na lutriji);
2) imovina koju je bračni drug stekao u toku braka ali ne radom već nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja;
3) imovina koja pripada bračnom drugu na osnovu deobe zajedničke imovine izvršene u toku trajanja bračne zajednice ;
4) imovina stečena radom u toku braka ali pošto je nastupio trajan faktički prekid bračne zajednice;
5) imovina koju je žena unela u brak kao miraz;
6) plodovi sa stvari na kojima bračni drug ima posebnu svojinu, ukoliko nisu ostvareni radom bračnih drugova.
Svojom odvojenom imovinom bračni drug raspolaže i upravlja samostalno.
Zajednička imovina bračnih drugova
Prema zakonskoj definiciji, zajednička imovina je ona „koju su supruzi stekli radom u toku bračne zajednice“.
Zajednička imovina potiče od rada, odvojenog ili zajedničkog, bračnih drugova. Veza između rada i zajedničke imovine može biti neposredna (kad je u pitanju rad koji donosi zaradu) ili posredna, kad je u pitanju rad kojim se drugom bračnom drugu omogućuje ili olakšava sticanje zarade, ili mu se omogućava sticanje veće zarade (npr. jedan bračni drug radi u domaćinstvu). U zajedničku imovinu ulazi i ono što je stečeno igrom na sreću, osim ako je jedan bračni drug ulagao u ovu igru posebnu imovinu. U zajedničku imovinu ulaze i:
prihodi od zajedničke imovine, kako oni koji su rezultat rada, tako i oni koje imovina daje bez rada (npr. zakupnina, kirija, kamata);
prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom bračnih drugova;
stvari nabavljene iz zajedničke imovine (npr. naknada štete, suma osiguranja za oštećenu ili uništenu stvar koja je bila osigurana).
Subjekti zajedničke svojine (zajedničari) su bračni drugovi i to kako bračni drugovi iz punovažnog braka, tako i bračni drugovi iz nevažećeg braka.
U zajedničku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su stečene dok je postojala bračna zajednica. Na stvarima poklonjenim na ime oba bračna druga zasniva se susvojina. Nepokretnosti koje pripadaju bračnim drugovima kao zajedničarima, upisuju se u zemljišne knjige ili druge javne knjige, na ime oba bračna druga, kao njihova zajednička imovina na neopredeljenim delovima. Ako je kao vlasnik upisan samo jedan bračni drug, smatraće se kao da je upis izvršen na ime oba bračna druga, osim ako je do upisa došlo na osnovu pismenog ugovora zaključenog između bračnih drugova. A ako su bračni drugovi upisani kao suvlasnici na opredeljenim delovima, smatraće se da su na ovaj način izvršili deobu zajedničke imovine.
Raspolaganje zajedničkom imovinom
Zajedničkom imovinom, kao celinom, bračni drugovi upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno dok svojim neopredeljenim udelom u zajedničkoj imovini bračni drug ne može raspolagati niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (mogao bi svojim neopredeljenim udelom raspolagati samo putem testamenta). Ne može se raspolagati bez saglasnosti drugog bračnog druga.
Deoba
Deoba zajedničke imovine bračnih drugova može se tražiti za vreme braka i posle njegovog prestanka a pravo da traže deobu imaju: bračni drugovi, naslednici umrlog bračnog druga, kao i poverilac jednog bračnog druga ukoliko svoje potraživanje ne može da ostvari iz posebne imovine tog bračnog druga.
Deoba zajedničke imovine može da se izvrši sporazumno. Prilikom sporazumne deobe dozvoljeni su svi modaliteti koje pravo poznaje:
• pretvaranje režima zajedničke imovine (svojine) u režim susvojine, sa opredeljenim idealnim suvlasničkim udelom, kojima se može raspolagati;
• realna deoba, tako što će neke stvari pripasti u isključivu svojinu jednog bračnog druga, a druge u isključivu svojinu drugom bračnom drugu;
• ili tako što će sve stvari pripasti jednom bračnom drugu u isključivu svojinu, a drugi za svoj deo biti isplaćen u novcu.
Ako do sporazuma ne dođe, deobu sprovodi sud, a koliki je udeo svakog bračnog druga u zajedničkoj imovini se određuje prema njegovom doprinosu, procenjujući sve okolnosti. Vodiće se računa o ličnom dohotku i drugim prihodima svakog bračnog druga, ali i o pomoći jednog bračnog druga drugome, staranju o deci, o njihovom vođenju domaćih poslova, staranju i održavanju imovine i o drugim oblicima rada i saradnje u upravljanju, održavanju i povećanju zajedničke imovine.
Utvrđivanjem udela svakog bračnog druga u zajedničkoj imovini režim zajedničko susvojine pretvara se u režim susvojine. Suvlasnički udeo jednog bračnog druga se utvrđuje u istoj srazmeri (jedinstveno) za sve stvari. Veći suvlasnički udeo bračnog druga u pojedinoj stvari može se odrediti ako je ta stvar ekonomski samostalna u odnosu na ostale stvari u zajedničkoj imovini i pod uslovom da je bračni drug u sticanju te stvari u znatnijem obimu učestvovao prihodima od svoje posebne imovine.
U slučaju kada je udeo jednog bračnog druga u zajedničkoj imovini nesrazmerno manja od udela drugog bračnog druga, sud može na zahtev jednog ili drugog bračnog druga, uzimajući u obzir sve okolnosti, tom bračnom drugu dosuditi naknadu u novcu prema vrednosti njegovog dela.
Vrednost pojedinih stvari utvrđuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke a prema stanju stvari u momentu prestanka bračne zajednice.
Pri deobi zajedničke imovin svakom bračnom drugu uračunava se u deo ono što duguje zajedničkoj imovini, a izvesne stvari mu se (na njegov zahtev) dosuđuju u isključivu svojinu. Više od udela u zajedničkoj svojini (bez uračunavanja u njegov deo) dosuđuju se bračnom drugu u isključivu svojinu:
• stvari koje služe isključivo za njegovu ličnu upotrebu;
• stvari koje služe samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi, ako je dete povereno tom bračnom drugu.
Sticanje u vanbračnoj zajednici
Imovina stečena u vanbračnoj zajednici je zajednička imovina.
U slučaju deobe imovine u vanbračnoj zajednici primenjuju se pravila kao za deobu zajedničke imovine bračnih drugova.
lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad