02-07-2010, 07:21 PM
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz biologije.
Nervni sistem obezbeđuje usaglašavanje organizma životinje sa spoljašnjom sredinom kroz stalne i brze reakcije na promene u toj sredini i koordinaciju delovanja organizma kao celine.
Nervni sistem je u osnovi izgrađen od neurona (nervnih ćelija) i glavne funkcije nervnog sistema upravo obavljaju neuroni. Oni mogu pratiti promene u spoljašnjoj sredini (draži, stimulusi) i kao odgovor na njih generisati i prenositi informaciju u vidu brzog talasa depolarizacije ćelijske membrane (nervni impuls) do efektornih ćelija. Nastanak i evolucija neurona su vezani za upotrebu potencijala svih ćelija da kontrolišu koncentracije jona sa dve strane plazma membrane. Verovatno je jedinstvena karakteristika neurona njihov končast oblik, koji omogućava prenošenje signala na relativno velike udaljenosti.
U filogenetski primitivnom stanju, nervni sistemi su blisko asocirani sa epidermom životinja, i najčešće locirani upravo u njegovoj osnovi. Ova pozicija oslikava njihovo zajedničko embriološko poreklo. Postoji nekoliko osnovnih tipova nervnog sistema kod životinja: difuzan, vrpčast, lestvičast, ganglioneran, cevast.
Kičmenjaci poseduju cevast nervni sistem koji se sastoji od dva dela:
• perifernog nervnog sistema (PNS),
• centralnog nervnog sistema (CNS).
RADNI DEO
Perfiredni nervni sistem (PNS)
Periferni nervni sistem obuhvata sprovodne puteve između čula i nervnih centara s jedne strane i između centara i efektornih organa s druge strane.
U njegov sastav ulaze:
• nervi - snopovi nervnih vlakana; nervi mogu biti senzitivni ili motorni, mada je većina nerava mešovita (sadrže oba tipa vlakana);
• ganglije - skupovi nervnih ćelija koji leže van CNS.
Periferni nervni sistem se sastoji od:
• cerebrospinalnog i
• vegetativnog (autonomnog) nervnog sistema.
Cerebrospinalni nervni sistem
Njime se obezbeđuje povezanost organizma sa spoljašnjom sredinom i nalazi se pod uticajem naše volje. Ovaj deo nervnog sistema sačinjavaju:
1.glaveni ili moždani nervi i
2. spinalni nervi
Moždani nervi
Moždani ili lobanjski nervi (nervi craniales) su delovi perifernog nervnog sistema koji polaze od odgovarajućih jedara u moždanom stablu.
Kod kičmenjaka se broj ovih nerava kreće od 11 do 13 parova i to tako što:
• gmizavci, ptice i sisari imaju 13 pari koji se obeležavaju počev od nultog (0.), terminalnog nerva pa do XII, podjezičnog nerva;
• kolouste, ribe i vodozemci imaju 11 pari moždanih nerava; u odnosu na prethodno navedene grupe kičmenjaka, nedostaju im poslednja dva para: XI i XII;
• čovek ima 12 pari; nema 0. nerv
Moždani nervi čoveka
Od odgovarajućih jedara u moždanom stablu polazi kod čoveka 12 pari moždanih nerava, koji su prema redosledu izbijanja obeleženi su brojevima od I - XII.
Nervni sistem obezbeđuje usaglašavanje organizma životinje sa spoljašnjom sredinom kroz stalne i brze reakcije na promene u toj sredini i koordinaciju delovanja organizma kao celine.
Nervni sistem je u osnovi izgrađen od neurona (nervnih ćelija) i glavne funkcije nervnog sistema upravo obavljaju neuroni. Oni mogu pratiti promene u spoljašnjoj sredini (draži, stimulusi) i kao odgovor na njih generisati i prenositi informaciju u vidu brzog talasa depolarizacije ćelijske membrane (nervni impuls) do efektornih ćelija. Nastanak i evolucija neurona su vezani za upotrebu potencijala svih ćelija da kontrolišu koncentracije jona sa dve strane plazma membrane. Verovatno je jedinstvena karakteristika neurona njihov končast oblik, koji omogućava prenošenje signala na relativno velike udaljenosti.
U filogenetski primitivnom stanju, nervni sistemi su blisko asocirani sa epidermom životinja, i najčešće locirani upravo u njegovoj osnovi. Ova pozicija oslikava njihovo zajedničko embriološko poreklo. Postoji nekoliko osnovnih tipova nervnog sistema kod životinja: difuzan, vrpčast, lestvičast, ganglioneran, cevast.
Kičmenjaci poseduju cevast nervni sistem koji se sastoji od dva dela:
• perifernog nervnog sistema (PNS),
• centralnog nervnog sistema (CNS).
RADNI DEO
Perfiredni nervni sistem (PNS)
Periferni nervni sistem obuhvata sprovodne puteve između čula i nervnih centara s jedne strane i između centara i efektornih organa s druge strane.
U njegov sastav ulaze:
• nervi - snopovi nervnih vlakana; nervi mogu biti senzitivni ili motorni, mada je većina nerava mešovita (sadrže oba tipa vlakana);
• ganglije - skupovi nervnih ćelija koji leže van CNS.
Periferni nervni sistem se sastoji od:
• cerebrospinalnog i
• vegetativnog (autonomnog) nervnog sistema.
Cerebrospinalni nervni sistem
Njime se obezbeđuje povezanost organizma sa spoljašnjom sredinom i nalazi se pod uticajem naše volje. Ovaj deo nervnog sistema sačinjavaju:
1.glaveni ili moždani nervi i
2. spinalni nervi
Moždani nervi
Moždani ili lobanjski nervi (nervi craniales) su delovi perifernog nervnog sistema koji polaze od odgovarajućih jedara u moždanom stablu.
Kod kičmenjaka se broj ovih nerava kreće od 11 do 13 parova i to tako što:
• gmizavci, ptice i sisari imaju 13 pari koji se obeležavaju počev od nultog (0.), terminalnog nerva pa do XII, podjezičnog nerva;
• kolouste, ribe i vodozemci imaju 11 pari moždanih nerava; u odnosu na prethodno navedene grupe kičmenjaka, nedostaju im poslednja dva para: XI i XII;
• čovek ima 12 pari; nema 0. nerv
Moždani nervi čoveka
Od odgovarajućih jedara u moždanom stablu polazi kod čoveka 12 pari moždanih nerava, koji su prema redosledu izbijanja obeleženi su brojevima od I - XII.