02-07-2010, 02:57 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Вук Стефановић Караџић (1787-1864) родио се у Тршићу код Лознице. Основу писмености стекао је у манастиру Троноши и постао један од ретких писмених људи у том крају. „Покушао је да се и даље школује, али због немирних времена и устанка у Србији“¹ то није успео. У почетку је био писар, учителј, а вршио је и разне чиновничке дужности.
После слома Првог српског устанка Вук је, нарушеног здравља, заједно са другим избеглицама напустио Србију и отишао у Беч. Овај догађај био је пресудан за његов даљи живот и рад. У Бечу се срео са Словенцем Јернејом Копитарем и по његовом наговору почео да скупља народне усмене песме и да саставља граматику народног језика. Годину дана по угушењу Устанка (1814) у Бечу су изашле прве Вукове књиге: Мала простонародна славеносербска пјеснарица и Писменица сербскога језика. Касније су издата проширена и побољшана изданја ових дела и то: Народна србска пјеснарица (1815) са више песама, као и усавршено издање Писменице заједно са Српским рјечником, поднасловом Српска граматика (1818).
Пошто је Мала простонародна славеносербска пјеснарица била добро прихваћена, Вук је наставио да систематски бележи народне песме на терену. То је најпре радио сам, а потом уз помоћ његових бројних сарадника. Збирка народних песама из разних крајева Србије које је Вук забележио објављене су под насловом Српске народне пјесме, које чине четири књиге. Осим песама сакупљао је и друге народне умотворине и објавио књигу народних пословица (1836) и народних приповедака (1821, 1853), а уз прво издање приповедака дао је и краћу збирку народних загонетки ...
Вук Стефановић Караџић (1787-1864) родио се у Тршићу код Лознице. Основу писмености стекао је у манастиру Троноши и постао један од ретких писмених људи у том крају. „Покушао је да се и даље школује, али због немирних времена и устанка у Србији“¹ то није успео. У почетку је био писар, учителј, а вршио је и разне чиновничке дужности.
После слома Првог српског устанка Вук је, нарушеног здравља, заједно са другим избеглицама напустио Србију и отишао у Беч. Овај догађај био је пресудан за његов даљи живот и рад. У Бечу се срео са Словенцем Јернејом Копитарем и по његовом наговору почео да скупља народне усмене песме и да саставља граматику народног језика. Годину дана по угушењу Устанка (1814) у Бечу су изашле прве Вукове књиге: Мала простонародна славеносербска пјеснарица и Писменица сербскога језика. Касније су издата проширена и побољшана изданја ових дела и то: Народна србска пјеснарица (1815) са више песама, као и усавршено издање Писменице заједно са Српским рјечником, поднасловом Српска граматика (1818).
Пошто је Мала простонародна славеносербска пјеснарица била добро прихваћена, Вук је наставио да систематски бележи народне песме на терену. То је најпре радио сам, а потом уз помоћ његових бројних сарадника. Збирка народних песама из разних крајева Србије које је Вук забележио објављене су под насловом Српске народне пјесме, које чине четири књиге. Осим песама сакупљао је и друге народне умотворине и објавио књигу народних пословица (1836) и народних приповедака (1821, 1853), а уз прво издање приповедака дао је и краћу збирку народних загонетки ...