02-07-2010, 02:39 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Srpska narodna muzika
Istorijski razvoj srpske narodne muzike
Proučavanja srpske narodne muzike posmatrano istorijski, problematski i metodološki daju sliku postupnog i logičnog razvitka. Za poslednjih stotinu godina može se uoćiti nekoliko hronoloških faza koje imaju posebna obeležja, formirajući put srpske muzičke etnografije do srpske etnomuzikologije.
Nacionalno buđenje i političko oslobođenje Srbije od turske vlasti, uticaj ideja evropskog kulturnog preokreta u 19. veku i prisustvo žive i bogate narodne muzičke tradicije, probudili su interesovanje srpskih muzičara toga vremena za narodnu muziku i podstakli ih da svoju pažnju usmere ka njenom prikupljanju i beleženju. Tako su u prvoj polovini 19. veka ugledale svetlost dana prve štampane zbirke narodnih melodija iz pera Francišeka Mireckog, Emanuila Kolarovića, Alojza Kalauza i drugih.
Mirecki je zapisao šest melodija različitog sadržaja koje mu je pevao Vuk Stefanović Karadžić. One su kao dodatak objavljenje u Vukovoj drugoj knjizi srpskih narodnih pesama što nam ukazuje da je Vuk već tada bio svestan teške deljivosti poetskog teksta od njegove melodije.
Emanuil Kolarović rodom iz Karlovaca takođe je prikupio oko stotinu narodnih melodija od kojih je 10 objavljeno u Letopisu Matice srpske. Ostale na žalost nisu ni objavljene ni sačuvane.
Takođe, su poznate i vredne zbirke od 43 pesme koje je u tom periodu prikupio Alojz Kalauz. Pod naslovom Srbski napevi objavljene su u Beču godine 1850. i 1852. sa njegovim predgovorom na srpskom, francuskom i nemačkom jeziku.
Daleko opsežniji i ozbiljniji rad pripada delu Kornelija Stankovića koji je pored svoje kompozitorske i pijanističke delatnosti u više navrata beležio srpske narodne melodije obilazeći srpske terene po Vojvodini i Srbiji. Poznato je da je između 1861. i 1863. godine beležio narodne melodije koje je sam sobom u narodu čuo u Šapcu, Loznici, Valjevu, Čačku, Užicu i Kragujevcu. Od ovog i ranije prikupljenog materijala objavio je tri zbirke: štampane u Beču: Srbske narodne pesme udešene za pevanje i klavir i Srbske narodne pesme...
S A D R Ž A J
1 UVOD 3
2 Srpska narodna muzika 4
2.1 Istorijski razvoj srpske narodne muzike 4
2.2 Šta i kad srpski narod peva 6
2.2.1 Pesme uz rad 7
2.2.1.1 Sejanje žita 7
2.2.1.2 Žetva 7
2.2.1.3 Čobanske pesme 8
2.2.1.4 Sedeljačke pesme 8
2.2.1.5 Rabadžijske pesme 8
2.2.1.6 Uspavanke 8
2.2.2 Pesme uz praznovanja i svečanosti 9
2.2.2.1 Koleda 9
2.2.2.2 Lazaričke pesme 9
2.2.2.3 Đurđevdanske pesme 9
2.2.2.4 Kraljice 10
2.2.2.5 Dodole 10
2.2.2.6 Krstonoše 10
2.2.2.7 Rođenje 10
2.2.2.8 Svadba 10
2.2.2.9 Ispratnica 11
2.2.2.10 Smrt 11
2.2.2.11 Slava 11
2.3 Kako srpski narod peva 11
2.3.1 Pevanje na glas 12
2.3.2 Pevanje na bas 13
2.3.3 Tonski odnosi u srpskoj narodnoj muzici 13
2.3.4 Ritam u srpskoj narodnoj muzici 14
2.3.5 Melopoetski oblici i njihovo uzajamno dejstvovanje u srpskoj narodnoj muzici 14
3 ZAKLJUČAK 15
4 LITERATURA 16
Srpska narodna muzika
Istorijski razvoj srpske narodne muzike
Proučavanja srpske narodne muzike posmatrano istorijski, problematski i metodološki daju sliku postupnog i logičnog razvitka. Za poslednjih stotinu godina može se uoćiti nekoliko hronoloških faza koje imaju posebna obeležja, formirajući put srpske muzičke etnografije do srpske etnomuzikologije.
Nacionalno buđenje i političko oslobođenje Srbije od turske vlasti, uticaj ideja evropskog kulturnog preokreta u 19. veku i prisustvo žive i bogate narodne muzičke tradicije, probudili su interesovanje srpskih muzičara toga vremena za narodnu muziku i podstakli ih da svoju pažnju usmere ka njenom prikupljanju i beleženju. Tako su u prvoj polovini 19. veka ugledale svetlost dana prve štampane zbirke narodnih melodija iz pera Francišeka Mireckog, Emanuila Kolarovića, Alojza Kalauza i drugih.
Mirecki je zapisao šest melodija različitog sadržaja koje mu je pevao Vuk Stefanović Karadžić. One su kao dodatak objavljenje u Vukovoj drugoj knjizi srpskih narodnih pesama što nam ukazuje da je Vuk već tada bio svestan teške deljivosti poetskog teksta od njegove melodije.
Emanuil Kolarović rodom iz Karlovaca takođe je prikupio oko stotinu narodnih melodija od kojih je 10 objavljeno u Letopisu Matice srpske. Ostale na žalost nisu ni objavljene ni sačuvane.
Takođe, su poznate i vredne zbirke od 43 pesme koje je u tom periodu prikupio Alojz Kalauz. Pod naslovom Srbski napevi objavljene su u Beču godine 1850. i 1852. sa njegovim predgovorom na srpskom, francuskom i nemačkom jeziku.
Daleko opsežniji i ozbiljniji rad pripada delu Kornelija Stankovića koji je pored svoje kompozitorske i pijanističke delatnosti u više navrata beležio srpske narodne melodije obilazeći srpske terene po Vojvodini i Srbiji. Poznato je da je između 1861. i 1863. godine beležio narodne melodije koje je sam sobom u narodu čuo u Šapcu, Loznici, Valjevu, Čačku, Užicu i Kragujevcu. Od ovog i ranije prikupljenog materijala objavio je tri zbirke: štampane u Beču: Srbske narodne pesme udešene za pevanje i klavir i Srbske narodne pesme...
S A D R Ž A J
1 UVOD 3
2 Srpska narodna muzika 4
2.1 Istorijski razvoj srpske narodne muzike 4
2.2 Šta i kad srpski narod peva 6
2.2.1 Pesme uz rad 7
2.2.1.1 Sejanje žita 7
2.2.1.2 Žetva 7
2.2.1.3 Čobanske pesme 8
2.2.1.4 Sedeljačke pesme 8
2.2.1.5 Rabadžijske pesme 8
2.2.1.6 Uspavanke 8
2.2.2 Pesme uz praznovanja i svečanosti 9
2.2.2.1 Koleda 9
2.2.2.2 Lazaričke pesme 9
2.2.2.3 Đurđevdanske pesme 9
2.2.2.4 Kraljice 10
2.2.2.5 Dodole 10
2.2.2.6 Krstonoše 10
2.2.2.7 Rođenje 10
2.2.2.8 Svadba 10
2.2.2.9 Ispratnica 11
2.2.2.10 Smrt 11
2.2.2.11 Slava 11
2.3 Kako srpski narod peva 11
2.3.1 Pevanje na glas 12
2.3.2 Pevanje na bas 13
2.3.3 Tonski odnosi u srpskoj narodnoj muzici 13
2.3.4 Ritam u srpskoj narodnoj muzici 14
2.3.5 Melopoetski oblici i njihovo uzajamno dejstvovanje u srpskoj narodnoj muzici 14
3 ZAKLJUČAK 15
4 LITERATURA 16