02-07-2010, 02:28 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Razdoblje od 1944. do danas je i bogato i složeno; ono je izazovno i odnosom pisaca prema stvaranju i umetničkom predmetu. Čak i jedan opštiji prikaz ovog perioda mora da ukaže na promene i iskušenja, na značajne pojave i dela. Radost što se stvara na svom jeziku i uzbuđenje slobodom ubrzo je zamenjeno uključivanjem pisaca u žive tokove posleratne stvarnosti. Priča više nije dokument, istorijska evokacija, himna revoluciji. Bilo je nužno otvaranje prema drugačijim, hibridnijim i mozaičko-simboličkim formama, što će se snažnije ispoljiti u romanu za decu i poeziji. Promene u pripovetkama su najpre vidljive na tematskom, a potom i na formalnom planu gde se primećuje odupiranje faktografskom iskazivanju stvarnosti. Proširuje se i transformiše shvatanje realizma u književnosti i ističe potreba za samostalnošću, obezbeđivanjem estetskih vrednosti u umetničkom tekstu. To nije bilo ni jednostavno ni lako, posebno u makedonskoj književnosti gde su praznine bile ogromne; uz to, od pisaca se zahtevalo da budu i hroničari i tvorci nove stvarnosti.
Priče, kao i ostali vidovi makedonske literature, ima svoje specifičnosti. Nastala je dosta kasno. Prvi prozni tekstovi javljaju se pri kraju revolucije. Pisci se oglašavaju na svom maternjem jeziku. Od kraja rata razvoj ove literature teče kontinuirano. Osnovnu i presudnu ulogu odigrali su pisci prve generacije: Vančo Nikoleski, Boris Bojaciski, Vasil Kunoski, Slavko Janevski, Jordan Leov i Lazo Karovski. NJihove umetničke predstave, u početku bliske narodnom pripovedanju i poeziji, ispunjene realnim i fantastičnim motivima, plenile su pripovedačkom neposrednošću...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Simon Drakul – originalni autorski temperament 4
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 12
Razdoblje od 1944. do danas je i bogato i složeno; ono je izazovno i odnosom pisaca prema stvaranju i umetničkom predmetu. Čak i jedan opštiji prikaz ovog perioda mora da ukaže na promene i iskušenja, na značajne pojave i dela. Radost što se stvara na svom jeziku i uzbuđenje slobodom ubrzo je zamenjeno uključivanjem pisaca u žive tokove posleratne stvarnosti. Priča više nije dokument, istorijska evokacija, himna revoluciji. Bilo je nužno otvaranje prema drugačijim, hibridnijim i mozaičko-simboličkim formama, što će se snažnije ispoljiti u romanu za decu i poeziji. Promene u pripovetkama su najpre vidljive na tematskom, a potom i na formalnom planu gde se primećuje odupiranje faktografskom iskazivanju stvarnosti. Proširuje se i transformiše shvatanje realizma u književnosti i ističe potreba za samostalnošću, obezbeđivanjem estetskih vrednosti u umetničkom tekstu. To nije bilo ni jednostavno ni lako, posebno u makedonskoj književnosti gde su praznine bile ogromne; uz to, od pisaca se zahtevalo da budu i hroničari i tvorci nove stvarnosti.
Priče, kao i ostali vidovi makedonske literature, ima svoje specifičnosti. Nastala je dosta kasno. Prvi prozni tekstovi javljaju se pri kraju revolucije. Pisci se oglašavaju na svom maternjem jeziku. Od kraja rata razvoj ove literature teče kontinuirano. Osnovnu i presudnu ulogu odigrali su pisci prve generacije: Vančo Nikoleski, Boris Bojaciski, Vasil Kunoski, Slavko Janevski, Jordan Leov i Lazo Karovski. NJihove umetničke predstave, u početku bliske narodnom pripovedanju i poeziji, ispunjene realnim i fantastičnim motivima, plenile su pripovedačkom neposrednošću...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Simon Drakul – originalni autorski temperament 4
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 12