01-07-2010, 11:52 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Put Alije Đerzeleza je prva Andrićeva pripovetka koja predstavlja nagli i neočekivani prelom, raskid sa stihovnom prozom Nemira i Ex ponta.
Kada je reč o kompoziciji, ova pripovetka predstavlja triptih. Prvi deo pripovetke – Đerzelez u hanu – objavljen je 1918. godine u časopisu „Književni jug”; drugi deo – Đerzelez na putu – objavljen je sledeće godine u istom časopisu, dok je pripovetka u celosti štampana 1920. godine, kada se pojavio i treći deo – Đerzelez u Sarajevu.
U središtu priče je drevni junak koji je stotinama godina živeo u narodnom predanju i usmenoj poeziji, pa se zbor toga postavlja pitanje istorijske i legendarne podloge pripovedanja. Poznavalje te ravni rasvetljuje stvaralački proces, omogućuje da se uoči šta je pripovedač preuzeo iz tradicije, gde je odstupao od nje, kada i zašto joj protivreči, šta dopisuje, šta i kako produbljuje i predstavlja u drugačijoj svetlosti.
U literaturi se navodi više istorijskih ličnosti koje su mogle poslužiti kao ishodište ovom epskom junaku. U pesmama Alija Đerzelez preuzima mnoge osobine od dugih epskih junaka. Njegov konj je, na primer, krilat, kao i Pegaz u grčkoj mitologiji ili konj vojvode Momčila u našoj tradiciji. Prema predanju, Đerzeleza je podojila vila i tako mu dala neviđenu snagu i na neki način mitski status. U mešanju različitih tradicija i vremena, on je postao i pobratim Kraljevića Marka, ali i sin jedne sarajevske udovice i deli-Radivoja, odnosno, Novaković Gruje – junaka iz nešto kasnijih hajdučkih vremena.
Možemo reći da ova Andrićeva pripovetka nagoveštava, zapravo, jedan značajan pravac stvaralačkog interesovanja za prošlost u novijoj književnosti...
Put Alije Đerzeleza je prva Andrićeva pripovetka koja predstavlja nagli i neočekivani prelom, raskid sa stihovnom prozom Nemira i Ex ponta.
Kada je reč o kompoziciji, ova pripovetka predstavlja triptih. Prvi deo pripovetke – Đerzelez u hanu – objavljen je 1918. godine u časopisu „Književni jug”; drugi deo – Đerzelez na putu – objavljen je sledeće godine u istom časopisu, dok je pripovetka u celosti štampana 1920. godine, kada se pojavio i treći deo – Đerzelez u Sarajevu.
U središtu priče je drevni junak koji je stotinama godina živeo u narodnom predanju i usmenoj poeziji, pa se zbor toga postavlja pitanje istorijske i legendarne podloge pripovedanja. Poznavalje te ravni rasvetljuje stvaralački proces, omogućuje da se uoči šta je pripovedač preuzeo iz tradicije, gde je odstupao od nje, kada i zašto joj protivreči, šta dopisuje, šta i kako produbljuje i predstavlja u drugačijoj svetlosti.
U literaturi se navodi više istorijskih ličnosti koje su mogle poslužiti kao ishodište ovom epskom junaku. U pesmama Alija Đerzelez preuzima mnoge osobine od dugih epskih junaka. Njegov konj je, na primer, krilat, kao i Pegaz u grčkoj mitologiji ili konj vojvode Momčila u našoj tradiciji. Prema predanju, Đerzeleza je podojila vila i tako mu dala neviđenu snagu i na neki način mitski status. U mešanju različitih tradicija i vremena, on je postao i pobratim Kraljevića Marka, ali i sin jedne sarajevske udovice i deli-Radivoja, odnosno, Novaković Gruje – junaka iz nešto kasnijih hajdučkih vremena.
Možemo reći da ova Andrićeva pripovetka nagoveštava, zapravo, jedan značajan pravac stvaralačkog interesovanja za prošlost u novijoj književnosti...