01-07-2010, 11:50 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
БЕЛЕШКЕ О ПИСЦУ
Иво Андрић рођен је 10.Октобра 1892. године у Дацу поред Травника. Детињство је провео у Вишеграду, где је завршио основну школу.Гимназију је завршио у Сарајеву 1911. године, а на Филозофском факултету студирао је словенске књизевности и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу где је дипломирао, а после Првог светског рата 1924. године и докторирао са дисертацијом из области културне историје са темом “Развој духовног зивота у Босни под утицајем турске владавине“.После Првог светског рата ступа у дипломатску службу, путује у Рим, Грац, Букурешт, Мадрид, Женеву...
За време Другог светског рата борави у Београду и бави се искључиво књижевним радом, не објављујући нова и не дозвољавајући прештампавање својих старих дела.Дуго година био је председник Савеза књижевника Југославије.Био је редован члан Српсе академије наука и уметности и дописни члан академије у Загребу и Љубљани. 1956.године Савез књижевника Југославије и Савез издавача Југославије додељује му Повељу за зивотно дело, а 1961.године добија Нобелову награду за књижевност...
... Између 1924. и 1930. године излазе приповетке, од 1945-1962. године приповетке и есеји 1954. године „Проклета авлија“,1963. године сабрана дела. 1964.године постаје почасни доктор Краковског универзитета.
Као гимназијалац и студент био је припадник покрета „Млада Босна“, а Први светски рат провео је у заточениству годину дана и интернацији сто се одразило на његово здравље, и све то даје својеврстан печат његовом духу и дели: отуђеност, неподношљива усамљеност, беспомоћност, малодушност, депресија, патња и бол. Како је то било дубоко и искрено стање његове младалачке свести није изненађујуће сто се то осећа.
У његовим најпознатијим делима, Андрић никад тога није успео да се ослободи, али је поред свега веровао у човека и позитиван исход човекове судбине. Уметност је сматрао за најбољи и најпоузданији пут којим човек треба да пође да би објаснио себи и другима разлику између добра и зла, среће и несреће, лепоте и лажног сјаја. Још два елемента доминирају његовим стваралаштвом-пејзаж и међуљутски однос, са чим млади Андрић долази у додир још у Вишеграду и шта је увек, ма где се налазио, пажљиво проучавао...
БЕЛЕШКЕ О ПИСЦУ
Иво Андрић рођен је 10.Октобра 1892. године у Дацу поред Травника. Детињство је провео у Вишеграду, где је завршио основну школу.Гимназију је завршио у Сарајеву 1911. године, а на Филозофском факултету студирао је словенске књизевности и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу где је дипломирао, а после Првог светског рата 1924. године и докторирао са дисертацијом из области културне историје са темом “Развој духовног зивота у Босни под утицајем турске владавине“.После Првог светског рата ступа у дипломатску службу, путује у Рим, Грац, Букурешт, Мадрид, Женеву...
За време Другог светског рата борави у Београду и бави се искључиво књижевним радом, не објављујући нова и не дозвољавајући прештампавање својих старих дела.Дуго година био је председник Савеза књижевника Југославије.Био је редован члан Српсе академије наука и уметности и дописни члан академије у Загребу и Љубљани. 1956.године Савез књижевника Југославије и Савез издавача Југославије додељује му Повељу за зивотно дело, а 1961.године добија Нобелову награду за књижевност...
... Између 1924. и 1930. године излазе приповетке, од 1945-1962. године приповетке и есеји 1954. године „Проклета авлија“,1963. године сабрана дела. 1964.године постаје почасни доктор Краковског универзитета.
Као гимназијалац и студент био је припадник покрета „Млада Босна“, а Први светски рат провео је у заточениству годину дана и интернацији сто се одразило на његово здравље, и све то даје својеврстан печат његовом духу и дели: отуђеност, неподношљива усамљеност, беспомоћност, малодушност, депресија, патња и бол. Како је то било дубоко и искрено стање његове младалачке свести није изненађујуће сто се то осећа.
У његовим најпознатијим делима, Андрић никад тога није успео да се ослободи, али је поред свега веровао у човека и позитиван исход човекове судбине. Уметност је сматрао за најбољи и најпоузданији пут којим човек треба да пође да би објаснио себи и другима разлику између добра и зла, среће и несреће, лепоте и лажног сјаја. Још два елемента доминирају његовим стваралаштвом-пејзаж и међуљутски однос, са чим млади Андрић долази у додир још у Вишеграду и шта је увек, ма где се налазио, пажљиво проучавао...