30-06-2010, 08:24 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.
Кипар заузима врло повољан географски положај те је због тога имао врло бурну прошлост. Наиме, увек је био занимљив већим цивилизацијама и државама због стратешке важности на Медитерану. Тако је било и у давној прошлости, али такође је тако и данас, па је Кипар кроз историју прелазио из руку једних освајача у руке других. Најстарија насеља која су пронађена на Кипру потичу још из неолита, отприлике периода од 7000. до 3900. године п. н. е. То су била насеља Кирокитија и Калавасос који се налазе у унутрашњости Кипра.У бронзаном добу овде ce досељавају Грци и са собом доносе утицај Микенске културе. Они граде и своје прве градове овде: Саламис (Кипар), Пафос, Курион и Китион. Отприлике у слично време овде и Феничани оснивају своје колоније, тако да су се већ тад почеле мешати културе на овом острву. Ускоро се на острву формира 10 краљевина које су неко време успевале одржавати самосталност. Али ипак око 1600. године п. н. е. Египат осваја ово острво. Но, након пада Египта, власт преузима Персија. А за све ово време Кипар је ипак био под највећим утицајем Грчке, вероватно из разлога што су Грци били и даље већински становници. 333. п. н. е. Александар Велики осваја острво и у саставу државе коју је он освојио Кипар остаје неких мало мање од 200 година, кад се јавља Римско царство као велика сила која наравно није могла промашити ово острво. У првом веку нове ере на Кипар стиже и хришћанство.У средњем веку, након распада Римског царства, Кипар остаје под влашћу Византије. Ускоро се на острву појављују и Арапи, који се ипак нису дуго задржали, нити оставили дубљи траг. 1191. године током Крсташких ратова, острво осваја енглески краљ Ричард Лављег Срца. Он је владао овим острвом само једну годину, након чега га је продао Темпларима, а они су острво продали француском војсковођи Гију Лузињану. Иако је владао само једну годину Ричард је почео изградњу града Лимасола. У ово време Кипар је био битна стратешка база крсташа. 1489. године власт над острвом преузима Млетачка република, а у Малој Азији се јавила нова велика сила - Османско Царство.
У лето 1570. турска флота под комадном Пијале Паше је превезла на острво око 60.000 војника, укључујући коњицу и артиљерију, под командом Лале Кара Мустафе паше. Турска војска се искрцала непримећена код Лимасола 2. јула 1570. и опсела Никозију. Град је заузет 9. септембра. Фамагуста се одржала до августа 1571.Са временом је Османско Царство све више слабило, па је на Берлинском конгресу, по посебном договору Велике Британије и Турске, одлучено да ће ова прва окупирати острво, што је ова ускоро и урадила без већих проблема. Турци су ово допустили у замену за то да Енглези стану на њихову страну у Турско-руском рату.
1.1 Два погледа на политичку прошлост и будућност Кипра – Енозис и Таксим
У двадесетом веку, пред почетак Првог светског рата Велика Британија анектира острво, које сада и службено постаје њихова колонија. Након предаје власти Великој Британији, велики број Турака напушта острво и сели се у
Кипар заузима врло повољан географски положај те је због тога имао врло бурну прошлост. Наиме, увек је био занимљив већим цивилизацијама и државама због стратешке важности на Медитерану. Тако је било и у давној прошлости, али такође је тако и данас, па је Кипар кроз историју прелазио из руку једних освајача у руке других. Најстарија насеља која су пронађена на Кипру потичу још из неолита, отприлике периода од 7000. до 3900. године п. н. е. То су била насеља Кирокитија и Калавасос који се налазе у унутрашњости Кипра.У бронзаном добу овде ce досељавају Грци и са собом доносе утицај Микенске културе. Они граде и своје прве градове овде: Саламис (Кипар), Пафос, Курион и Китион. Отприлике у слично време овде и Феничани оснивају своје колоније, тако да су се већ тад почеле мешати културе на овом острву. Ускоро се на острву формира 10 краљевина које су неко време успевале одржавати самосталност. Али ипак око 1600. године п. н. е. Египат осваја ово острво. Но, након пада Египта, власт преузима Персија. А за све ово време Кипар је ипак био под највећим утицајем Грчке, вероватно из разлога што су Грци били и даље већински становници. 333. п. н. е. Александар Велики осваја острво и у саставу државе коју је он освојио Кипар остаје неких мало мање од 200 година, кад се јавља Римско царство као велика сила која наравно није могла промашити ово острво. У првом веку нове ере на Кипар стиже и хришћанство.У средњем веку, након распада Римског царства, Кипар остаје под влашћу Византије. Ускоро се на острву појављују и Арапи, који се ипак нису дуго задржали, нити оставили дубљи траг. 1191. године током Крсташких ратова, острво осваја енглески краљ Ричард Лављег Срца. Он је владао овим острвом само једну годину, након чега га је продао Темпларима, а они су острво продали француском војсковођи Гију Лузињану. Иако је владао само једну годину Ричард је почео изградњу града Лимасола. У ово време Кипар је био битна стратешка база крсташа. 1489. године власт над острвом преузима Млетачка република, а у Малој Азији се јавила нова велика сила - Османско Царство.
У лето 1570. турска флота под комадном Пијале Паше је превезла на острво око 60.000 војника, укључујући коњицу и артиљерију, под командом Лале Кара Мустафе паше. Турска војска се искрцала непримећена код Лимасола 2. јула 1570. и опсела Никозију. Град је заузет 9. септембра. Фамагуста се одржала до августа 1571.Са временом је Османско Царство све више слабило, па је на Берлинском конгресу, по посебном договору Велике Британије и Турске, одлучено да ће ова прва окупирати острво, што је ова ускоро и урадила без већих проблема. Турци су ово допустили у замену за то да Енглези стану на њихову страну у Турско-руском рату.
1.1 Два погледа на политичку прошлост и будућност Кипра – Енозис и Таксим
У двадесетом веку, пред почетак Првог светског рата Велика Британија анектира острво, које сада и службено постаје њихова колонија. Након предаје власти Великој Британији, велики број Турака напушта острво и сели се у