29-06-2010, 10:39 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.
Projekat postizanja mira i stabilnosti posle II svetskog rata bio je osnova evropskih integracija. Naravno, ne treba zanemariti činjenicu da je ideja evropskih integracija nastala mnogo ranije, kao i da je imala veoma raznorodnu strukturu u različitim istorijskim periodima.
Carinska Unija između Belgije, Holandije i Luksemburga planirana je 1944. godine u Londonu od strane Vlada ovih država koje su bile u egzilu. Njihovi planovi ostvareni su 1948. godine, kada je potpisana Carinska Konvencija Beneluksa. Bio je to svojevrsni putokaz za buduće planove.
Vinston Čerčil je svom govoru na Ciriškom univerzitetu 1946.godine izložio ideju o stvaranju „Sjedinjenih evropskih država”. Njegova ideja nije imala veliku upotrebnu vrednost, jer je bila nedovoljno jasna i nije predviđala članstvo u „Sjedinjenim evropskim državama” za Veliku Britaniju.
Životnost tih ideja u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata ogledala se i u magičnoj privlačnosti označenih ciljeva koje treba dostići, a to je produbljivanje integracionih procesa i proširivanje članstva. Iako je to na početku izgledalo gotovo nedostižno, velika funkcionalna vrednost te ideje je uvek i u svakom trenutku pobuđivala raznovrsne aktivnosti u pogledu dostizanja na taj način postavljenih ciljeva. Procesu integracija pomagala je i atmosfera visokog poverenja, nastala u obnovi ratom opustošene Evrope. Na samom početku sazrelo je uverenje da bi se jedino obnavljanjem privrednih kapaciteta i izgradnjom novih, mogao obezbediti ekonomski rast.
2 Dokumenti u periodu 1965.-1970.god.
2.1 MERGER ugovor
Ovaj ugovor potpisan je u aprilu 1965. godine, a stupio je na snagu 1. jula 1967. godine, jer je bilo neophodno prilagoditi institucije posle nakon ozbiljnih najava pristupanja novih članova. Objedinjavanje institucija nije donelo jedinstveno funkcionisanje zajednica. One su nastavile da funkcionisu paraleno, mada se ne bi moglo odreći izvesna crta zajedništva koja se ogledala u racionalanom projektovanju troškova, koordinirajućim aktivnostima i otkljanjanje suvišnog administriranja.
Desila se i jedna kvaltativna promena u tom smislu što ne stoji mogućnost da jednog člana Komisije bira Komisija (Visoka vlast), već oba biraju države članice.
Značajno je to što su se ovim ugovorom, pored jedinstvenih institucija: Parlamenta i Suda pravde, uspostavili i Jedinstveni savet i Komisija. Posle ovoga ugovora nastupio je značajan period koji se na neki način njime inauguriše, a to je sistem finasiranja Zajednice iz sopstvenih izvora, koji zamenjuje dotadašnji sistem državnih kontribucija. Time je Zajednica postala mnogo više nezavisna u fiskalnom smislu, ali i manje osetljiva na političke pritiske od strane država članica. Merger ugovor iz 1965. godine uspostavio je Komitet stalnih predstavnika država članica (COREPER)
Zemlje Benelukasa su podnele Memorandum još 1955. godine sa predlogom da se formira politička integarcija na osnovama ekonomske integracije. U ranim fazama to bi podrazumevalo uključivanje politike u saobraćajnoj infrastrukturi, koordinaciju aktivnosti u razvoju atomske energije i drugih resursa, kao i stvaranje zajedničkog tržišta.
Ugovor koji je uspostavio Evropsku ekonomsku zajednicu potpisan je Rimu 25. marta 1957. godine. Istoga dana potpisan je i Ugovor o Evropskoj zajednici za Atomsku enrgiju. 1967.godine ovaj Ugovor je preuzet u nadležnosti nove Evropske zajednice.Ugovor o evropskoj zoni slobodne trgovine potpisalo je 1960. godine sedam država i to: Velika Britanija, Austrija, Portugalija, Norveška, Švedska, Danska, Švajcarska. Naizgled, reč je bila o konkurentnoj organizaciji, međutim, obe su u periodu koji sledi nastojale da razviju relativno dobre i harmonične odnose u trgovini koji su dostigli svoju najvišu tačku u 1992. godini, kada je pospisan ugovor o formiranju Evropskog ekonomskog prostora. Osnovni cilj formiranja Zajednice bio je taj da se, kako to stoji u preambuli Ugovora, eleminišu barijere koje dele Evropu.
Član 2 Ugovora nalagao je da se stvori zajedničko tržište sa harmoničnim razvojem zajedničkog tržišta, povećanjem ekonomske stabilnosti i povećanje životnog standarada i što je moguće veće saradnje između država članica. Takođe, u Ugovoru je predviđeno uspostavljanje zajedničke carinske politike u vidu carinske unije, zajedničke komercijalne politike i progresivnog eleminisanja barijera za slobodno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga.Predviđena je harmonizacija nacionalnih zakonodavstava kako bi se ostvarilo zajednicko tržište. Na početku se insitriralo da se harmonizuju, pre svega, zakonodavna politika u poljoprivredi, trgovini i razvoju. Neophodno je bilo stvoriti uslove za slobodno kretanje roba, lica, kapitala i usluga. Sam ugovor zamišljen je kao ugovor okvirnog tipa u kome se insistira na ostvarivanju vrlo široke zakonodavne delatniosti. Iako je u osnovi takvih stremljenja bila ekonomska kategorija udruživanja, podtekst je ukazivao na nameru da se stvori osnova za političko ujedinjavanje. Interesi na tom planu bili su poduradni kod svih članica Zajednice.
Institucije su preuzete od strane Evropske zajednice za ugalj i čelik. Pri tom je umesto Visoke vlasti ustanovljena Komisija. Njen položaj je, u odnosu na Visoku vlast, izmenjen u tom smislu što se insistiralo na njenoj većoj nezavisnosti u odnosu na u odnosu na vlasti država članica. Njene nadležnosti bile su takođe uže u odnosu na Visoku vlast. Najvažniju ulogu u sistemu institucija imao je Savet ministara. Time se suštinski ograničavala nadnacionalna komponenta vlasti Komisije i afirmisala međuvladina dimenzija saradnje.
Međunarodno pravni subjektivitet poseduju sve tri zajednice. One mogu sticati prava i obaveze, mogu biti staranka pred Sudom. U tom slučaju zastupa ih Komisija. Poseduju kapacitet zaključivanja međunarodnih ugovora. Karakter tih ugovora koje mogu zaključivati je dvostruk i to :
1) ugovori u kojima je samo Zajednica stranka,
2) ugovori u kojima su i države članice zajedno sa Zajednicom staranke ugovora.
Evropska zajednica za atomsku energiju nastala je na osnovama saglasnosti država članica o potrebi razvoja zajedničke politike u atomskoj energiji. Tu vrstu saradnje nalagalo je i racionalno postupanje u odnosu na troškove u ovoj oblasti. Takođe je trebalo uobličiti standarde u proizvodnji i način formiranja zajedničkih preduzeća. Naravno, radilo se, u principu, o mirnodopskoj nameni korišćenja nuklearne energije.
Formiranje ove tri zajednice bilo je, uistinu, korak napred u dinamiziranju procesa inetrgaracija, ali je sa stanovišta nadnacinalne strukture nadležnosti radi se o izvesnoj crti orgraničenja. Sistem formiran Rimskim ugovorima pokazivao je nedostake u tom smislu što su postojali zajednički i posebni organi. Od formiranja zajednice za ugalj i čelik zajednički su bili Sud i Parlament. Ostali organi bili su posebni za sve Zajednice. To je
Sadržaj
1 Uvod 3
1.1 Nastanak Evropske Unije 3
2 Dokumenti u periodu 1965.-1970.god. 3
2.1 MERGER ugovor 3
2.2 Luksemburški kompromis 5
2.3 Ugovor o zajedničkoj carinskoj tarifi 6
2.3.1 Carinski kodeks 6
3 Zaključak 8
4 Literatura 10
Projekat postizanja mira i stabilnosti posle II svetskog rata bio je osnova evropskih integracija. Naravno, ne treba zanemariti činjenicu da je ideja evropskih integracija nastala mnogo ranije, kao i da je imala veoma raznorodnu strukturu u različitim istorijskim periodima.
Carinska Unija između Belgije, Holandije i Luksemburga planirana je 1944. godine u Londonu od strane Vlada ovih država koje su bile u egzilu. Njihovi planovi ostvareni su 1948. godine, kada je potpisana Carinska Konvencija Beneluksa. Bio je to svojevrsni putokaz za buduće planove.
Vinston Čerčil je svom govoru na Ciriškom univerzitetu 1946.godine izložio ideju o stvaranju „Sjedinjenih evropskih država”. Njegova ideja nije imala veliku upotrebnu vrednost, jer je bila nedovoljno jasna i nije predviđala članstvo u „Sjedinjenim evropskim državama” za Veliku Britaniju.
Životnost tih ideja u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata ogledala se i u magičnoj privlačnosti označenih ciljeva koje treba dostići, a to je produbljivanje integracionih procesa i proširivanje članstva. Iako je to na početku izgledalo gotovo nedostižno, velika funkcionalna vrednost te ideje je uvek i u svakom trenutku pobuđivala raznovrsne aktivnosti u pogledu dostizanja na taj način postavljenih ciljeva. Procesu integracija pomagala je i atmosfera visokog poverenja, nastala u obnovi ratom opustošene Evrope. Na samom početku sazrelo je uverenje da bi se jedino obnavljanjem privrednih kapaciteta i izgradnjom novih, mogao obezbediti ekonomski rast.
2 Dokumenti u periodu 1965.-1970.god.
2.1 MERGER ugovor
Ovaj ugovor potpisan je u aprilu 1965. godine, a stupio je na snagu 1. jula 1967. godine, jer je bilo neophodno prilagoditi institucije posle nakon ozbiljnih najava pristupanja novih članova. Objedinjavanje institucija nije donelo jedinstveno funkcionisanje zajednica. One su nastavile da funkcionisu paraleno, mada se ne bi moglo odreći izvesna crta zajedništva koja se ogledala u racionalanom projektovanju troškova, koordinirajućim aktivnostima i otkljanjanje suvišnog administriranja.
Desila se i jedna kvaltativna promena u tom smislu što ne stoji mogućnost da jednog člana Komisije bira Komisija (Visoka vlast), već oba biraju države članice.
Značajno je to što su se ovim ugovorom, pored jedinstvenih institucija: Parlamenta i Suda pravde, uspostavili i Jedinstveni savet i Komisija. Posle ovoga ugovora nastupio je značajan period koji se na neki način njime inauguriše, a to je sistem finasiranja Zajednice iz sopstvenih izvora, koji zamenjuje dotadašnji sistem državnih kontribucija. Time je Zajednica postala mnogo više nezavisna u fiskalnom smislu, ali i manje osetljiva na političke pritiske od strane država članica. Merger ugovor iz 1965. godine uspostavio je Komitet stalnih predstavnika država članica (COREPER)
Zemlje Benelukasa su podnele Memorandum još 1955. godine sa predlogom da se formira politička integarcija na osnovama ekonomske integracije. U ranim fazama to bi podrazumevalo uključivanje politike u saobraćajnoj infrastrukturi, koordinaciju aktivnosti u razvoju atomske energije i drugih resursa, kao i stvaranje zajedničkog tržišta.
Ugovor koji je uspostavio Evropsku ekonomsku zajednicu potpisan je Rimu 25. marta 1957. godine. Istoga dana potpisan je i Ugovor o Evropskoj zajednici za Atomsku enrgiju. 1967.godine ovaj Ugovor je preuzet u nadležnosti nove Evropske zajednice.Ugovor o evropskoj zoni slobodne trgovine potpisalo je 1960. godine sedam država i to: Velika Britanija, Austrija, Portugalija, Norveška, Švedska, Danska, Švajcarska. Naizgled, reč je bila o konkurentnoj organizaciji, međutim, obe su u periodu koji sledi nastojale da razviju relativno dobre i harmonične odnose u trgovini koji su dostigli svoju najvišu tačku u 1992. godini, kada je pospisan ugovor o formiranju Evropskog ekonomskog prostora. Osnovni cilj formiranja Zajednice bio je taj da se, kako to stoji u preambuli Ugovora, eleminišu barijere koje dele Evropu.
Član 2 Ugovora nalagao je da se stvori zajedničko tržište sa harmoničnim razvojem zajedničkog tržišta, povećanjem ekonomske stabilnosti i povećanje životnog standarada i što je moguće veće saradnje između država članica. Takođe, u Ugovoru je predviđeno uspostavljanje zajedničke carinske politike u vidu carinske unije, zajedničke komercijalne politike i progresivnog eleminisanja barijera za slobodno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga.Predviđena je harmonizacija nacionalnih zakonodavstava kako bi se ostvarilo zajednicko tržište. Na početku se insitriralo da se harmonizuju, pre svega, zakonodavna politika u poljoprivredi, trgovini i razvoju. Neophodno je bilo stvoriti uslove za slobodno kretanje roba, lica, kapitala i usluga. Sam ugovor zamišljen je kao ugovor okvirnog tipa u kome se insistira na ostvarivanju vrlo široke zakonodavne delatniosti. Iako je u osnovi takvih stremljenja bila ekonomska kategorija udruživanja, podtekst je ukazivao na nameru da se stvori osnova za političko ujedinjavanje. Interesi na tom planu bili su poduradni kod svih članica Zajednice.
Institucije su preuzete od strane Evropske zajednice za ugalj i čelik. Pri tom je umesto Visoke vlasti ustanovljena Komisija. Njen položaj je, u odnosu na Visoku vlast, izmenjen u tom smislu što se insistiralo na njenoj većoj nezavisnosti u odnosu na u odnosu na vlasti država članica. Njene nadležnosti bile su takođe uže u odnosu na Visoku vlast. Najvažniju ulogu u sistemu institucija imao je Savet ministara. Time se suštinski ograničavala nadnacionalna komponenta vlasti Komisije i afirmisala međuvladina dimenzija saradnje.
Međunarodno pravni subjektivitet poseduju sve tri zajednice. One mogu sticati prava i obaveze, mogu biti staranka pred Sudom. U tom slučaju zastupa ih Komisija. Poseduju kapacitet zaključivanja međunarodnih ugovora. Karakter tih ugovora koje mogu zaključivati je dvostruk i to :
1) ugovori u kojima je samo Zajednica stranka,
2) ugovori u kojima su i države članice zajedno sa Zajednicom staranke ugovora.
Evropska zajednica za atomsku energiju nastala je na osnovama saglasnosti država članica o potrebi razvoja zajedničke politike u atomskoj energiji. Tu vrstu saradnje nalagalo je i racionalno postupanje u odnosu na troškove u ovoj oblasti. Takođe je trebalo uobličiti standarde u proizvodnji i način formiranja zajedničkih preduzeća. Naravno, radilo se, u principu, o mirnodopskoj nameni korišćenja nuklearne energije.
Formiranje ove tri zajednice bilo je, uistinu, korak napred u dinamiziranju procesa inetrgaracija, ali je sa stanovišta nadnacinalne strukture nadležnosti radi se o izvesnoj crti orgraničenja. Sistem formiran Rimskim ugovorima pokazivao je nedostake u tom smislu što su postojali zajednički i posebni organi. Od formiranja zajednice za ugalj i čelik zajednički su bili Sud i Parlament. Ostali organi bili su posebni za sve Zajednice. To je
Sadržaj
1 Uvod 3
1.1 Nastanak Evropske Unije 3
2 Dokumenti u periodu 1965.-1970.god. 3
2.1 MERGER ugovor 3
2.2 Luksemburški kompromis 5
2.3 Ugovor o zajedničkoj carinskoj tarifi 6
2.3.1 Carinski kodeks 6
3 Zaključak 8
4 Literatura 10