29-06-2010, 10:30 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.
Једноставним погледом на мапу, долази се до фрапантног податка - војно неутрална Србија окружена је земљама које су у НАТО-у или су на корак од Алијансе. Данас је драматично промењена и регионална структура оружаних снага - Бугарска је војно доминантна сила. А, на трусном Балкану Србија једино никад није ратовала с Румунијом.
2 Војна неутралност Србије
Питање је колико је Србија спремна за војну неутралност и шта она значи у промењеним регионалним односима. Из разговора с релевантним саговорницима, дошли смо и до закључка да евентуалан улазак у НАТО не би био скуп, да би тај процес трајао неколико година, али и да се на такав корак сигурно нећемо одлучити у скорије време. Такође, ни приступ Савезу не може да нам гарантује стопостотну безбедност и елиминише могућност конфликта с неком од суседних земаља чланица Алијансе.
Били ми неутрални, били у НАТО-у, не види се нека димензија сукобљености са суседима. Одлука о неутралности не значи непријатељство према њима. Напротив, она не искључује било какво савезништво с неком другом регионалном или светском војном силом. Србија жели да у безбедносном амбијенту сарађује са свим државама, па и с НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир.
Србија као неутрална теоријски и искуствено може да опстане у окружењу НАТО-а, наводећи Аустрију као пример.
У јавности се поставља лажна дилема да ли Србија жели или не жли у НАТО. А да није било самопроглашења независности Косова и Метохије, да ли бисмо уопште говорили о овој дилеми и неутралности? Сарадња с НАТО-ом је била толико интензивна до тада, чак боља него што је имају неке земље чланице. Тај рад је због Косова и Метохије замро с обе стране - подсећа Ковач наглашавајући да ниједна одлука није вечна и да је на политичарима и народу да у будућности преиспитају питање евентуалног учлањења у Алијансу.
3 Цена коштања неутралности
Наш саговорник наводи да неутралност више кошта и да захтева повећана финансијска напрезања државе за опремање војске.
Председник Атлантског савета Србије Владан Живуловић каже да Декларацију о неутралности не узима за озбиљно јер је парламент у време Шешеља и Милошевића усвојио декларацију која је још на снази - да се Србија прикључи Русији и Белорусији.
По НАТО стандарду, Србији је довољно 28.000-35.000 војника, што финансијски можемо да поднесемо. За неутралност треба изузетна техника. Швајцарска има стотинак авиона Ф-16, а ми четири мига-29, које углавном користимо за параде. Уласком у НАТО, имали бисмо мање издатке за наоружање.
Ушли - не ушли у НАТО, потребна су улагања, поготово за сложене борбене системе, који нису обнављани више од три деценије. И ако идемо у НАТО, мораћемо неким ванбуџетским издвајањима да решимо тај проблем, као неке суседне земље. Неке од њих морале су да обнове авијацију из ванбуџетских средстава, узеле су кредите за флоту и ПВО и враћаће их 10-15 година. Ствар је државе како ће да реши наш проблем, да ли кредитима, да ли од продаје непокретности, да ли од средстава од приватизације. Зато се не може очекивати да би Србија за улазак у НАТО издвајала више средстава него сада.Уласком у НАТО Србија добила повољније безбедносно окружење, партиципацију моћних држава у креирању њене безбедности, повећавала би своје војне капацитете и способности. Он подвлачи да није ствар ВС-а да се опредељује жели ли у Алијансу, као и да Војска има капацитете и кадровске способности да у потпуности партиципира у НАТО пакту, у складу с одлукама законодавне и извршне власти Републике Србије.
Али, ниједна организација, па ни НАТО, није гарант безбедности једне државе. Јесте да НАТО и свака чланица гарантује другој безбедност, али ниједна организација није вечита, све безбедносне организације имају свој век формирања, трајања, нестанка. Свака озбиљна безбедносна интеграција као што је НАТО развија механизме да не дође до конфронтација. Хипотетички, постоји могућност конфронтација, али мала је вероватноћа. Постоје антагонизми међу чланицама, али они никад не ескалирају до отворене сукобљености.
4 Улазак у НАТО
Заговарање новог рата против целог света; повратак Србије у деведесете; одустајање од европског пута; неминовност нове политичке и дипломатске изолације и економских и трговинских санкција; слање лоше поруке о Србији...То су само неке од оптужби на рачун Демократске странке Србије. Разлог је-усвајање новог Програма Странке у којем се спомиње опредељеност ДСС за будућом војном неутралношћу Србије.
Уколико је Србија-војно неутрална, то значи да Србија не жели да буде чланица НАТО. Иако су многи пожурили да назначе, како то и није питање за Србију, већ за НАТО-јер ће НАТО одлучивати да ли жели да нас прими у своје чланство или не, горе наведене изјаве заговорника будућег српског НАТО чланства, ипак говоре о великој нервози у њиховим редовима.
Неке од ових квалификација, на пример-да војном неутралношћу Србија објављује рат НАТО-у, или да се оваквим ставом враћамо у време изолације,
Садржај
1 Увод 3
2 Војна неутралност Србије 3
3 Цена коштања неутралности 3
4 Улазак у НАТО 4
5 Разлика ЕУ и НАТО 5
6 Безбедност или милитаризација 11
7 Закључак 15
8 Литература 16
Једноставним погледом на мапу, долази се до фрапантног податка - војно неутрална Србија окружена је земљама које су у НАТО-у или су на корак од Алијансе. Данас је драматично промењена и регионална структура оружаних снага - Бугарска је војно доминантна сила. А, на трусном Балкану Србија једино никад није ратовала с Румунијом.
2 Војна неутралност Србије
Питање је колико је Србија спремна за војну неутралност и шта она значи у промењеним регионалним односима. Из разговора с релевантним саговорницима, дошли смо и до закључка да евентуалан улазак у НАТО не би био скуп, да би тај процес трајао неколико година, али и да се на такав корак сигурно нећемо одлучити у скорије време. Такође, ни приступ Савезу не може да нам гарантује стопостотну безбедност и елиминише могућност конфликта с неком од суседних земаља чланица Алијансе.
Били ми неутрални, били у НАТО-у, не види се нека димензија сукобљености са суседима. Одлука о неутралности не значи непријатељство према њима. Напротив, она не искључује било какво савезништво с неком другом регионалном или светском војном силом. Србија жели да у безбедносном амбијенту сарађује са свим државама, па и с НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир.
Србија као неутрална теоријски и искуствено може да опстане у окружењу НАТО-а, наводећи Аустрију као пример.
У јавности се поставља лажна дилема да ли Србија жели или не жли у НАТО. А да није било самопроглашења независности Косова и Метохије, да ли бисмо уопште говорили о овој дилеми и неутралности? Сарадња с НАТО-ом је била толико интензивна до тада, чак боља него што је имају неке земље чланице. Тај рад је због Косова и Метохије замро с обе стране - подсећа Ковач наглашавајући да ниједна одлука није вечна и да је на политичарима и народу да у будућности преиспитају питање евентуалног учлањења у Алијансу.
3 Цена коштања неутралности
Наш саговорник наводи да неутралност више кошта и да захтева повећана финансијска напрезања државе за опремање војске.
Председник Атлантског савета Србије Владан Живуловић каже да Декларацију о неутралности не узима за озбиљно јер је парламент у време Шешеља и Милошевића усвојио декларацију која је још на снази - да се Србија прикључи Русији и Белорусији.
По НАТО стандарду, Србији је довољно 28.000-35.000 војника, што финансијски можемо да поднесемо. За неутралност треба изузетна техника. Швајцарска има стотинак авиона Ф-16, а ми четири мига-29, које углавном користимо за параде. Уласком у НАТО, имали бисмо мање издатке за наоружање.
Ушли - не ушли у НАТО, потребна су улагања, поготово за сложене борбене системе, који нису обнављани више од три деценије. И ако идемо у НАТО, мораћемо неким ванбуџетским издвајањима да решимо тај проблем, као неке суседне земље. Неке од њих морале су да обнове авијацију из ванбуџетских средстава, узеле су кредите за флоту и ПВО и враћаће их 10-15 година. Ствар је државе како ће да реши наш проблем, да ли кредитима, да ли од продаје непокретности, да ли од средстава од приватизације. Зато се не може очекивати да би Србија за улазак у НАТО издвајала више средстава него сада.Уласком у НАТО Србија добила повољније безбедносно окружење, партиципацију моћних држава у креирању њене безбедности, повећавала би своје војне капацитете и способности. Он подвлачи да није ствар ВС-а да се опредељује жели ли у Алијансу, као и да Војска има капацитете и кадровске способности да у потпуности партиципира у НАТО пакту, у складу с одлукама законодавне и извршне власти Републике Србије.
Али, ниједна организација, па ни НАТО, није гарант безбедности једне државе. Јесте да НАТО и свака чланица гарантује другој безбедност, али ниједна организација није вечита, све безбедносне организације имају свој век формирања, трајања, нестанка. Свака озбиљна безбедносна интеграција као што је НАТО развија механизме да не дође до конфронтација. Хипотетички, постоји могућност конфронтација, али мала је вероватноћа. Постоје антагонизми међу чланицама, али они никад не ескалирају до отворене сукобљености.
4 Улазак у НАТО
Заговарање новог рата против целог света; повратак Србије у деведесете; одустајање од европског пута; неминовност нове политичке и дипломатске изолације и економских и трговинских санкција; слање лоше поруке о Србији...То су само неке од оптужби на рачун Демократске странке Србије. Разлог је-усвајање новог Програма Странке у којем се спомиње опредељеност ДСС за будућом војном неутралношћу Србије.
Уколико је Србија-војно неутрална, то значи да Србија не жели да буде чланица НАТО. Иако су многи пожурили да назначе, како то и није питање за Србију, већ за НАТО-јер ће НАТО одлучивати да ли жели да нас прими у своје чланство или не, горе наведене изјаве заговорника будућег српског НАТО чланства, ипак говоре о великој нервози у њиховим редовима.
Неке од ових квалификација, на пример-да војном неутралношћу Србија објављује рат НАТО-у, или да се оваквим ставом враћамо у време изолације,
Садржај
1 Увод 3
2 Војна неутралност Србије 3
3 Цена коштања неутралности 3
4 Улазак у НАТО 4
5 Разлика ЕУ и НАТО 5
6 Безбедност или милитаризација 11
7 Закључак 15
8 Литература 16