29-06-2010, 10:20 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.
Proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine i priznanje Kosova kao države od strane 46 država koje je usledilo u proteklih 6 meseci, uvelo je Srbiju u međunarodni spor sa tim državama. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova javile su se brojne razlike među koalicionim partnerima u tadašnjoj vladi Srbije o načinima diplomatske borbe i odgovarajućeg odgovora na jednostrane akte država koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu i uspostavili diplomatske odnose sa Kosovom. Politička i stručna javnost se mobilisala i nastao je niz predloga o tome kako bi Srbija trebala da se ponaša nakon priznavanja Kosova od strane nekih država. Prvi korak odnosio se na kvalitet budućih diplomatskih odnosa: neke političke stranke predlagale su "halštajnovski" odgovor; druge su se zalagale za povlačenje šefova diplomatskih misija u Beograd i spuštanje nivoa diplomatskih odnosa na otpravnike poslova. U vladajućoj koaliciji postignut je konsenzus za drugi predlog.
Sledeći logični korak bio je angažovanje Međunarodnog suda pravde u Hagu (u daljem tekstu: MSP). Ovde konsenzus nije postignut. Dilema se odnosila da li pred MSP treba pokrenuti tužbe protiv onih država koje priznaju Kosovo ili samo zatražiti savetodavno mišljenje MSP . Pravnička debata rešena je političkom odlukom nakon pobede političke opcije koja se zalagala da Srbija treba da pokrene postupak za davanje savetodavnog mišljenja pred MSP na prevremenim izborima u Srbiji.
Cilj mog seminarskog rada bio je da detaljnije opišem ovu pravno-tehničku proceduru, da opišem diplomatske aktivnosti koje su neophodne da bi ona uspela i da opišem značaj eventualne pozitivne sudske odluke za našu dalju spoljnu politiku. Ipak, u toku same izrade seminarskog rada usled novonastale situacije hladnoratovske hipokrizije izazvane priznavanjem nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije koje veoma bitno menja spoljnopolitičke šanse i mogućnosti Srbije u okviru diplomatske borbe, ušao sam u svetsko političko pitanje broj 1 u ovom trenutku, te sam u skladu sa tim pokušao i da odgovorim na taj izazov jer izgleda da će mišljenje MSP o slučaju nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova predstavljati poslednji pokušaj odbrane međunarodnog prava zasnovanog na Povelji Ujedinjenih Nacija (u daljem tekstu UN).
1. OSNOVNE TEORIJSKE POSTAVKE MEĐUNARODNOG PRAVA OD ZNAČAJA ZA SLUČAJ “KOSOVO”
1.1. Pojam i vrste međunarodnih sporova
MSP je u slučaju „Mavrommatis“ (Grčka protiv Velike Britanije) pokušao da definiše međunarodnopravni spor: „neslaganje u pogledu prava i činjenica, sukob pravnih stanovišta ili interesa između dva subjekta.” Statut MSP, u čl. 36, stav 2, određuje pojam pravnog spora: a) tumačenje ugovora b) svako pitanje međunarodnog prava c) postojanje bilo koje činjenice koja bi, ako se utvrdi, predstavljala kršenje neke međunarodne obaveze d) priroda ili veličina dužne naknade zbog kršenja neke međunarodne obaveze.
Svaki spor u međunarodnom pravu ima svoje pravne i političke aspekte, te je najprisutnija u međunarodnom pravu njihova podela na pravne i političke. Za ovu vrstu razlikovanja sporova je svakako značajnije ukazati na političke aspekte spora kada se njime ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost. Ovakvi sporovi, koji predstavljaju pretnju ili povredu najviših vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom, pripadaju isključivoj nadležnosti Saveta bezbednosti UN (u daljem tekstu SB UN), na osnovu glave VII Povelje UN. SB UN je slobodan u pogledu kvalifikacije da li neki spor ugrožava međunarodni mir i bezbednost. Sporovi koji pripadaju toj grupi, što je potvrdila i praksa SB UN, jesu međunarodni oružani sukobi . Iako se može činiti da svaki spor dospe pred SB UN (inicijativa može poteći od samog SB UN, od strana u sporu ili od država članica UN kada smatraju da takav spor ugrožava međunarodni mir i bezbednost), i dalje postoji veliki broj sporova koji zahtevaju mirno rešavanje, a koji ne ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost i nisu od interesa za SB UN, a strane u sporu mogu slobodno odlučiti o načinu mirnog rešavanje pravnih aspekata spora.
1.2. Pravo na samoopredeljenje i ustanova priznanja država
Međunarodno pravo ne sadrži definiciju države bez obzira na pokušaje činjene u tom pravcu u okviru UN. Teorija međunarodnog prava stavlja akcenat na kriterijume državnosti, tj. da bi se jedna jedinka mogla smatrati državom potrebno je da poseduje: postojano stanovništvo, utvrđenu teritoriju i suverenu vlast. Naravno, praksa demantuje ovakvo teorijsko gledište jer su države nastajale iako nisu ispunjavale neki od prethodno navedenih kriterijuma, a političke odluke velikih sila krucijalno su odredile broj država u savremenom svetu .
Poseban značaj za nastanak velikog broja država u 20. veku imalo je načelo prava naroda na samopredeljenje promovisano u Povelji UN. U udžbeniku Međunarodno javno pravo Smilja Avramov i Milanko Kreća definišu pravo na samopredeljenje kao: „pravo naroda pod tuđinskom vlašću na formiranje nezavisne države ili sticanje statusa koji bi bio izraz slobodne volje naroda.“ (Avramov, S. I Kreća, M., Međunarodno javno pravo , Sl.Glasnik, Beograd, 2006.)
Povelja UN garantuje svim svojim članovima teritorijalni integritet i političku nezavisnost; ona zabranjuje nasilno menjanje teritorijalnog statusa, ali da bi zadovoljila i izašla u susret težnjama naroda koji usled istorijskih okolnosti i uslova nisu do sada bili u mogućnosti da stvore svoju državu, proklamuje kao jedan od svojih ciljeva razvijanje prijateljskih odnosa između naroda, zasnovanih na „poštovanju načela samoopredeljenja i ravnopravnosti naroda“. U čl.55. Povelje pominje se načelo samoopredeljenja kao jedan od uslova stabilnosti i blagostanja u svetu.
U nauci preovladava mišljenje da je načelo samoopredeljenja kroz Povelju UN preraslo u univerzalno pravno pravilo. Međutim, ni u sistemu UN nije oformljen mehanizam za njegovu primenu, tako da samoopredeljenje i danas u praksi izaziva niz teškoća, a često dovodi i do oružanih sukoba. Generalna skupština UN (u daljem tekstu GS UN) pokušala je, ali bez nekog vidnog uspeha, da popuni pravne praznine kroz usvajanje dodatnih rezolucija .
Proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine i priznanje Kosova kao države od strane 46 država koje je usledilo u proteklih 6 meseci, uvelo je Srbiju u međunarodni spor sa tim državama. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova javile su se brojne razlike među koalicionim partnerima u tadašnjoj vladi Srbije o načinima diplomatske borbe i odgovarajućeg odgovora na jednostrane akte država koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu i uspostavili diplomatske odnose sa Kosovom. Politička i stručna javnost se mobilisala i nastao je niz predloga o tome kako bi Srbija trebala da se ponaša nakon priznavanja Kosova od strane nekih država. Prvi korak odnosio se na kvalitet budućih diplomatskih odnosa: neke političke stranke predlagale su "halštajnovski" odgovor; druge su se zalagale za povlačenje šefova diplomatskih misija u Beograd i spuštanje nivoa diplomatskih odnosa na otpravnike poslova. U vladajućoj koaliciji postignut je konsenzus za drugi predlog.
Sledeći logični korak bio je angažovanje Međunarodnog suda pravde u Hagu (u daljem tekstu: MSP). Ovde konsenzus nije postignut. Dilema se odnosila da li pred MSP treba pokrenuti tužbe protiv onih država koje priznaju Kosovo ili samo zatražiti savetodavno mišljenje MSP . Pravnička debata rešena je političkom odlukom nakon pobede političke opcije koja se zalagala da Srbija treba da pokrene postupak za davanje savetodavnog mišljenja pred MSP na prevremenim izborima u Srbiji.
Cilj mog seminarskog rada bio je da detaljnije opišem ovu pravno-tehničku proceduru, da opišem diplomatske aktivnosti koje su neophodne da bi ona uspela i da opišem značaj eventualne pozitivne sudske odluke za našu dalju spoljnu politiku. Ipak, u toku same izrade seminarskog rada usled novonastale situacije hladnoratovske hipokrizije izazvane priznavanjem nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije koje veoma bitno menja spoljnopolitičke šanse i mogućnosti Srbije u okviru diplomatske borbe, ušao sam u svetsko političko pitanje broj 1 u ovom trenutku, te sam u skladu sa tim pokušao i da odgovorim na taj izazov jer izgleda da će mišljenje MSP o slučaju nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova predstavljati poslednji pokušaj odbrane međunarodnog prava zasnovanog na Povelji Ujedinjenih Nacija (u daljem tekstu UN).
1. OSNOVNE TEORIJSKE POSTAVKE MEĐUNARODNOG PRAVA OD ZNAČAJA ZA SLUČAJ “KOSOVO”
1.1. Pojam i vrste međunarodnih sporova
MSP je u slučaju „Mavrommatis“ (Grčka protiv Velike Britanije) pokušao da definiše međunarodnopravni spor: „neslaganje u pogledu prava i činjenica, sukob pravnih stanovišta ili interesa između dva subjekta.” Statut MSP, u čl. 36, stav 2, određuje pojam pravnog spora: a) tumačenje ugovora b) svako pitanje međunarodnog prava c) postojanje bilo koje činjenice koja bi, ako se utvrdi, predstavljala kršenje neke međunarodne obaveze d) priroda ili veličina dužne naknade zbog kršenja neke međunarodne obaveze.
Svaki spor u međunarodnom pravu ima svoje pravne i političke aspekte, te je najprisutnija u međunarodnom pravu njihova podela na pravne i političke. Za ovu vrstu razlikovanja sporova je svakako značajnije ukazati na političke aspekte spora kada se njime ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost. Ovakvi sporovi, koji predstavljaju pretnju ili povredu najviših vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom, pripadaju isključivoj nadležnosti Saveta bezbednosti UN (u daljem tekstu SB UN), na osnovu glave VII Povelje UN. SB UN je slobodan u pogledu kvalifikacije da li neki spor ugrožava međunarodni mir i bezbednost. Sporovi koji pripadaju toj grupi, što je potvrdila i praksa SB UN, jesu međunarodni oružani sukobi . Iako se može činiti da svaki spor dospe pred SB UN (inicijativa može poteći od samog SB UN, od strana u sporu ili od država članica UN kada smatraju da takav spor ugrožava međunarodni mir i bezbednost), i dalje postoji veliki broj sporova koji zahtevaju mirno rešavanje, a koji ne ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost i nisu od interesa za SB UN, a strane u sporu mogu slobodno odlučiti o načinu mirnog rešavanje pravnih aspekata spora.
1.2. Pravo na samoopredeljenje i ustanova priznanja država
Međunarodno pravo ne sadrži definiciju države bez obzira na pokušaje činjene u tom pravcu u okviru UN. Teorija međunarodnog prava stavlja akcenat na kriterijume državnosti, tj. da bi se jedna jedinka mogla smatrati državom potrebno je da poseduje: postojano stanovništvo, utvrđenu teritoriju i suverenu vlast. Naravno, praksa demantuje ovakvo teorijsko gledište jer su države nastajale iako nisu ispunjavale neki od prethodno navedenih kriterijuma, a političke odluke velikih sila krucijalno su odredile broj država u savremenom svetu .
Poseban značaj za nastanak velikog broja država u 20. veku imalo je načelo prava naroda na samopredeljenje promovisano u Povelji UN. U udžbeniku Međunarodno javno pravo Smilja Avramov i Milanko Kreća definišu pravo na samopredeljenje kao: „pravo naroda pod tuđinskom vlašću na formiranje nezavisne države ili sticanje statusa koji bi bio izraz slobodne volje naroda.“ (Avramov, S. I Kreća, M., Međunarodno javno pravo , Sl.Glasnik, Beograd, 2006.)
Povelja UN garantuje svim svojim članovima teritorijalni integritet i političku nezavisnost; ona zabranjuje nasilno menjanje teritorijalnog statusa, ali da bi zadovoljila i izašla u susret težnjama naroda koji usled istorijskih okolnosti i uslova nisu do sada bili u mogućnosti da stvore svoju državu, proklamuje kao jedan od svojih ciljeva razvijanje prijateljskih odnosa između naroda, zasnovanih na „poštovanju načela samoopredeljenja i ravnopravnosti naroda“. U čl.55. Povelje pominje se načelo samoopredeljenja kao jedan od uslova stabilnosti i blagostanja u svetu.
U nauci preovladava mišljenje da je načelo samoopredeljenja kroz Povelju UN preraslo u univerzalno pravno pravilo. Međutim, ni u sistemu UN nije oformljen mehanizam za njegovu primenu, tako da samoopredeljenje i danas u praksi izaziva niz teškoća, a često dovodi i do oružanih sukoba. Generalna skupština UN (u daljem tekstu GS UN) pokušala je, ali bez nekog vidnog uspeha, da popuni pravne praznine kroz usvajanje dodatnih rezolucija .