29-06-2010, 12:08 AM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodne spedicije.
Po svojim objektivnim istraživanjima, u poslednje dve decenije obim značajnih, često drastičnih promena beleži kontinuirani rast. U svim tim procesima, pod snažnim dejstvom makroekonomskih uticaja, neophodna je svest o promenama. Političke i privredne promene u Istočnoj Evropi koje se reflektuju kroz formiranje novih država, promene političkog sistema, prelazak na tržišnu privredu i dr., podstaklo je članice Evropske unije (u daljem tekstu EU) na razmišljanje kako da se brzo i efikasno na najracionalniji način povežu međusobno, kao i sa ostalim zemljama, i time stvore mogućnost za brz prodor i njihov razvoj. Ovi procesi rapidno napreduju, imajući u vidu da i same organizacije usvajaju inteligentan svetski pristup u svom traganju za proizvodnim resursima, tako da se sve više potrošačka roba iznosi na tržište kao svetski proizvod.
U ovim procesima, interesovanje istraživača iz mnogih razvijenih organizacija su se okrenula ka rešavanju: problema interakcije između organizacija i njihovog okruženja i faktora koji utiču na strukturu organizacije, jer se shvatilo da poslovna i transportna logistička podrška dobijaju ključnu ulogu u sposobnostima organizacija da konkurišu na svojim odabranim tržištima kao most između proizvodnje i potrošnje.
Pored toga, procesi ekonomske integracije zahtevaju, pre svega, razvoj brzih, pouzdanih i kvalitetnih magistralnih i pratećih logističkih transportnih sistema, odnosno odgovarajući obim kvalitet i tranparentnost pružanja transportnih usluga korisnicima, kako u lokalnom okruženju, tako i između glavnih evropskih transportnih tržišta.
Distributeri u široj Evropskoj zajednici usmeravaju svoj razvoj u tri pravca:
• Panevropski, tj. pružajući usluge distribucije saobraćajnih usluga širom Evrope, odnosno između evropskih zemalja.
• Multidomestic, tj. pružajući tradicionalne usluge od domaće osnove do nekoliko evropskih zemalja.
• Eurolinkers, tj. pružajući internacionalnu mrežu za ograničen asortiman saobraćajnih usluga između glavnih saobraćajnih koridora.
2. Pan – evropska saobraćajna mreža i evropske integracije
2.1 Pan – evropske saobraćajne konferencije
Evropski projekat Panevropskih saobraćajnih koridora otpočet je 1991. na konferenciji u Pragu usled potrebe za integrisanjem postojeće Transevropske transportne mreže (TEN-T) sa transportnim mrežama zemalja van tadašnje Evropske Unije.
Na drugoj Panevropskoj konferenciji o saobraćaju održanoj u martu 1994. godine na Kritu, definisano je tada devet koridora, kao glavne saobraćajne trase između ondašnje Evropske unije i država u njenom okruženju – u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, sa idejom njihovog prioritetnog finansiranja tokom sledećih 10-15 godina.
Zaključci ove konferencije precizirani su i dopunjeni trećoj konferenciju u Helsinkiju, 1997. godine, kada je zahvaljujući kraju rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u mrežu Panevropskih koridora dodat je i deseti koridor (Panevropski koridor 10), koji prolazi kroz većinu bivših jugoslovenskih republika. (Zato se ovi koridori nekada nazivaju i „Kritski koridori“ ili „Helsinški koridori“.)
Devet koridora su železnični i drumski, a deseti (Koridor 7 – “Dunavski koridor”), je vodeni koridor – tok Dunava.
2.2 Pan – evropski saobraćajni koridori
Koridori su sa jednim izuzetkom bimodalni (drum, železnica, kombinovani transport) i često se opisuju kao šematske i logične drumsko-železničke veze između centara aktivnosti – često glavnih gradova, ali ponekad i sa vrlo preciznim odrednicama. Filozofija koridora prednost daje rezultatima, a ne sredstvima da se oni postignu.
Globalni cilj je da se promovišu održivi, efikasni transportni sistemi, koji zadovoljavaju potrebe stanovnika u širem ekonomskom i društvenom prostoru, u pogledu bezbednosti i očuvanja društvene sredine, pomažući da se smanje regionalne razlike i omogući Evropi da uspešno konkuriše na svim tržištima, a posebno:
1. Uvod 3
2. Pan – evropska saobraćajna mreža i evropske
integracije 4
2.1 Pan – evrpske saobraćajne konferencije 4
2.2 Pan – evropski saobraćajni koridori 4
3. Pan – evropski saobraćajni koridor X 7
3.1 Prostorna raširenost 7
3.2 Drumska mreža 7
3.3 Železnička mreža 8
4. Značaj koridora X za Srbiju 9
4.1 Strateški ciljevi 9
4.2 Ekonomski interesi 9
4.3 Socijalni interesi 10
5. Zaključak 11
6. Literatura 12
Po svojim objektivnim istraživanjima, u poslednje dve decenije obim značajnih, često drastičnih promena beleži kontinuirani rast. U svim tim procesima, pod snažnim dejstvom makroekonomskih uticaja, neophodna je svest o promenama. Političke i privredne promene u Istočnoj Evropi koje se reflektuju kroz formiranje novih država, promene političkog sistema, prelazak na tržišnu privredu i dr., podstaklo je članice Evropske unije (u daljem tekstu EU) na razmišljanje kako da se brzo i efikasno na najracionalniji način povežu međusobno, kao i sa ostalim zemljama, i time stvore mogućnost za brz prodor i njihov razvoj. Ovi procesi rapidno napreduju, imajući u vidu da i same organizacije usvajaju inteligentan svetski pristup u svom traganju za proizvodnim resursima, tako da se sve više potrošačka roba iznosi na tržište kao svetski proizvod.
U ovim procesima, interesovanje istraživača iz mnogih razvijenih organizacija su se okrenula ka rešavanju: problema interakcije između organizacija i njihovog okruženja i faktora koji utiču na strukturu organizacije, jer se shvatilo da poslovna i transportna logistička podrška dobijaju ključnu ulogu u sposobnostima organizacija da konkurišu na svojim odabranim tržištima kao most između proizvodnje i potrošnje.
Pored toga, procesi ekonomske integracije zahtevaju, pre svega, razvoj brzih, pouzdanih i kvalitetnih magistralnih i pratećih logističkih transportnih sistema, odnosno odgovarajući obim kvalitet i tranparentnost pružanja transportnih usluga korisnicima, kako u lokalnom okruženju, tako i između glavnih evropskih transportnih tržišta.
Distributeri u široj Evropskoj zajednici usmeravaju svoj razvoj u tri pravca:
• Panevropski, tj. pružajući usluge distribucije saobraćajnih usluga širom Evrope, odnosno između evropskih zemalja.
• Multidomestic, tj. pružajući tradicionalne usluge od domaće osnove do nekoliko evropskih zemalja.
• Eurolinkers, tj. pružajući internacionalnu mrežu za ograničen asortiman saobraćajnih usluga između glavnih saobraćajnih koridora.
2. Pan – evropska saobraćajna mreža i evropske integracije
2.1 Pan – evropske saobraćajne konferencije
Evropski projekat Panevropskih saobraćajnih koridora otpočet je 1991. na konferenciji u Pragu usled potrebe za integrisanjem postojeće Transevropske transportne mreže (TEN-T) sa transportnim mrežama zemalja van tadašnje Evropske Unije.
Na drugoj Panevropskoj konferenciji o saobraćaju održanoj u martu 1994. godine na Kritu, definisano je tada devet koridora, kao glavne saobraćajne trase između ondašnje Evropske unije i država u njenom okruženju – u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, sa idejom njihovog prioritetnog finansiranja tokom sledećih 10-15 godina.
Zaključci ove konferencije precizirani su i dopunjeni trećoj konferenciju u Helsinkiju, 1997. godine, kada je zahvaljujući kraju rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u mrežu Panevropskih koridora dodat je i deseti koridor (Panevropski koridor 10), koji prolazi kroz većinu bivših jugoslovenskih republika. (Zato se ovi koridori nekada nazivaju i „Kritski koridori“ ili „Helsinški koridori“.)
Devet koridora su železnični i drumski, a deseti (Koridor 7 – “Dunavski koridor”), je vodeni koridor – tok Dunava.
2.2 Pan – evropski saobraćajni koridori
Koridori su sa jednim izuzetkom bimodalni (drum, železnica, kombinovani transport) i često se opisuju kao šematske i logične drumsko-železničke veze između centara aktivnosti – često glavnih gradova, ali ponekad i sa vrlo preciznim odrednicama. Filozofija koridora prednost daje rezultatima, a ne sredstvima da se oni postignu.
Globalni cilj je da se promovišu održivi, efikasni transportni sistemi, koji zadovoljavaju potrebe stanovnika u širem ekonomskom i društvenom prostoru, u pogledu bezbednosti i očuvanja društvene sredine, pomažući da se smanje regionalne razlike i omogući Evropi da uspešno konkuriše na svim tržištima, a posebno:
1. Uvod 3
2. Pan – evropska saobraćajna mreža i evropske
integracije 4
2.1 Pan – evrpske saobraćajne konferencije 4
2.2 Pan – evropski saobraćajni koridori 4
3. Pan – evropski saobraćajni koridor X 7
3.1 Prostorna raširenost 7
3.2 Drumska mreža 7
3.3 Železnička mreža 8
4. Značaj koridora X za Srbiju 9
4.1 Strateški ciljevi 9
4.2 Ekonomski interesi 9
4.3 Socijalni interesi 10
5. Zaključak 11
6. Literatura 12