28-06-2010, 03:06 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
MARKO KRALJEVIĆ I BRAT MU ANDRIJAŠ (bugarštica)
Dva mi sta siromaha dugo vrime drugovala,
lipo ti sta drugovala i lipo se dragovala,
lipo plince dilila i lipo se razdiljala,
i razdiliv se opet se sazivala.
Već mi nigda zarobiše tri junaka dobre konje,
dva siromaha,
Tere sta dva konjica mnogo lipo razdilila.
O tretjega ne mogoše junaci se pogoditi,
neg' li su se razgnivala i mnogo se sapsovala.
Ono to me ne bihu, družino, dva siromaha,
da jedno mi biše vitez Marko Kraljeviću,
vitez Marko Kraljeviću i brajen mu Andrijašu
mladi-vitezi.
Tuj si Marko potrže svitlu sablju pozlaćenu,
i udari Andrijaša brajena u srdašce.
On mi ranjen prionu za njegovu desnu ruku,
tere knezu Marku potihora besiđaše:
,,Jeda mi te mogu, mili brate, umoliti,
nemoj to mi vaditi sabljice iz srdašca,
mili brajene.
Dok ti ne naručim do dvi i do tri besidice.
-Kada dođeš, kneže Marko, k našoj majci junačkoj,
nemoj to joj, ja te molim, kriva dila učiniti,
i moj dil ćeš podati, kneže Marko, našoj majci,
zašto si ga nigda veće od mene ne dočeka.
Ak' li te bude mila majka uprašati,
viteže Marko:
„Što mi ti je, sinko, sabljica sva krvava?"
nemoj to joj, mili brate, istinu kazovati,
ni naju majku nikako zlovoljiti;
da reci to ovako našoj majci junačkoj:
„Susrete me, mila majko, jedan tihi jelenčac,
koji mi se ne hti s drumka ukloniti,
junačka majko,
ni on meni, mila majko, ni ja njemu.
I tuj stavši potrgoh moju sablju junačku
-i udarih tihoga jelenka u srdašce,
i kada ja pogleda onoga tiha jelenka,
gdi se htiše na drumu s dušicom razdiliti,
vide mi ga milo biše, kako mojega brajena,
tihoga jelenka,
MARKO KRALJEVIĆ I BRAT MU ANDRIJAŠ (bugarštica)
Dva mi sta siromaha dugo vrime drugovala,
lipo ti sta drugovala i lipo se dragovala,
lipo plince dilila i lipo se razdiljala,
i razdiliv se opet se sazivala.
Već mi nigda zarobiše tri junaka dobre konje,
dva siromaha,
Tere sta dva konjica mnogo lipo razdilila.
O tretjega ne mogoše junaci se pogoditi,
neg' li su se razgnivala i mnogo se sapsovala.
Ono to me ne bihu, družino, dva siromaha,
da jedno mi biše vitez Marko Kraljeviću,
vitez Marko Kraljeviću i brajen mu Andrijašu
mladi-vitezi.
Tuj si Marko potrže svitlu sablju pozlaćenu,
i udari Andrijaša brajena u srdašce.
On mi ranjen prionu za njegovu desnu ruku,
tere knezu Marku potihora besiđaše:
,,Jeda mi te mogu, mili brate, umoliti,
nemoj to mi vaditi sabljice iz srdašca,
mili brajene.
Dok ti ne naručim do dvi i do tri besidice.
-Kada dođeš, kneže Marko, k našoj majci junačkoj,
nemoj to joj, ja te molim, kriva dila učiniti,
i moj dil ćeš podati, kneže Marko, našoj majci,
zašto si ga nigda veće od mene ne dočeka.
Ak' li te bude mila majka uprašati,
viteže Marko:
„Što mi ti je, sinko, sabljica sva krvava?"
nemoj to joj, mili brate, istinu kazovati,
ni naju majku nikako zlovoljiti;
da reci to ovako našoj majci junačkoj:
„Susrete me, mila majko, jedan tihi jelenčac,
koji mi se ne hti s drumka ukloniti,
junačka majko,
ni on meni, mila majko, ni ja njemu.
I tuj stavši potrgoh moju sablju junačku
-i udarih tihoga jelenka u srdašce,
i kada ja pogleda onoga tiha jelenka,
gdi se htiše na drumu s dušicom razdiliti,
vide mi ga milo biše, kako mojega brajena,
tihoga jelenka,