Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Frederik Šopen
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
UVOD

Kroz istoriju su pojam muzike pokušali da definišu mnogi teoretičari, filozofi, leksikografi, kompozitori i sami muzičari, nastojeći pronaći univerzalan i odgovarajući opis pojma muzike.
Reč muzika potiče od grčke reči mousikê, koja je izvedena od reči mousa (muza), a svetom se proširila kroz latinski oblik musica, i najčešće služi da opiše ugodne eufonijske zvukove.
Jedna od mogućih definicija muzike jeste da je muzika umetnost stvaranja i kombinovanja zvukova koji, prema određenim zakonima fizike, fiziološke reakcije i formalnih konvencija, izražavaju i izazivaju osećajni i emotivni stimulus preko slušnog aparata.

Prema pravilu, zvuk se može stvarati ljudskim glasom (pevanje) ili predmetima - instrumentima koji, iskorišćavajući akustičke fenomene, uzrokuju slušni doživljaj i emotivno iskustvo na način kako je to zamislio umetnik - stvaralac. Značenje pojma ipak nije univerzalno definisano i bilo je predmetom mnogih naučnih polemika kroz historiju.
Muzika se može kvalifikovati na više načina, a u zavisnosti od ritma, instrumenata na kojima se izvodi, prilike kojom se izvodi i dr.
Postoje sledeći muzički žanrovi:
- pop muzika,
- rok muzika,
- tehno muzika,
- klasična muzika,
- izvorna muzika i dr.
Ozbiljna muzika ili klasična muzika je pravac u muzici, koji se na svoj način razlikuje od drugih, kao recimo zabavnih ili narodnih muzičkih pravaca.
Klasična muzika zahvaljuje svoje ime takozvanom "Klasičnom periodu" ili "Bečkoj klasici" koji se je oblikovao između 1770. - 1820. godine. U ovom vremenu je polifonija barokne muzike izmenjena sa jednostavnom harmonijom, brzim menjanjem tempa i jakim kontrastima između basa i soprana.
Klasična muzika obuhvata vrlo široku lepezu muzičkog, umetničkog stvaranja. U oblast klasične muzike spadaju: kamerna muzika, koncertna ili kocertantna muzika (za jedan, dva ili više solističkih instrumenata i orkestar), simfonijska muzika, oratorijumska (vokalno - instrumetnalna muzika), za vokalne soliste, hor i orkestar, operska muzika.

S A D R Ž A J

UVOD 2
1.1 Frederik Šopen 3
1.2 Život i stvaralaštvo 7
1.3 Delo Frederika Šopena 15
ZAKLJUČAK 23
LITERATURA 24
Referentni URL