Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Pojam umetnosti i razlike tumačenja pojma umetnosti kroz istoriju
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
UVOD – Pojam umetnosti

Svet oko sebe upoznajemo čulima, sliku sveta dobijamo preko utisaka, a umetnost je stvaranje novog sveta. Umetnost je duhovna delatnost koja stvara konkretne tvorevine prožete njegovim saznanjem o svetu, koristeći se maštom i oblikovanjem. U doživljaju umetničkog dela učestvuju emocije i misao i stvaraju estetski doživljaj. I nauka i umetnost imaju kao zajednički crtu - spoznavanje sveta. Nauka svoje postavke izlaže preko apstraktnih pojmova i služi se logičkim mišljenjem, te se shvata razumom. Umetnost svoje postavke izlaže kao čulno konkretne slike (predstave), koje sadrže emocije umetnika, a doživljavaju se čulima. U svom najširem značenju umetnost predstavlja fizičku ekspresiju kreativnosti ili imaginacije, ali i mnogo više od toga. Umetnost i njen svet, u savremenom društvu, ne čini samo ono što vidimo, čujemo, čitamo, opipavamo, ono što percipiramo kao umetnički objekt, nego i ceo jedan "nevidljivi" svet znanja o umetnosti, o njenoj istoriji, jeziku, brzim i aktuelnim kretanjima. Umetnost, takođe, konkretno opstaje u društveno-istorijskom životu i kao splet institucija, gde spadaju akademije, izdavači, knjižare, galerije, muzeji, pozorišta, operske kuće, itd.

Reč umetnost prevod je latinske reči "ars", a ona grčke reči "techne". Ipak, ovi termini nisu značili uvek potpuno isto, što je oznaka za današnji pojam "umetnosti", jer se tokom vremena smisao ovog izraza menjao. U antičkoj Grčkoj, Rimu, srednjem veku i u renesansi pojam umetnosti je bio širi nego danas – umetnošću se smatralo svako umeće, veština i umešnost proizvođenja stvari, i to prema poznatim pravilima, sa jasnom određenom ne samo estetskom nego i praktičnom svrhom. Pojam umetnosti je tada obuhvatao i određene nauke i zanate, čisto privrednog karaktera. Umetnost je specifična ljudska delatnost čije se značenje konstituiše u složenom komunikacijskom procesu između umetnika, umetničkog dela i publike. Muzika, pozorište, igra, dizajn, televizija, filmovi, poezija, proza, slike, fotografije, itd, predstavljaju bazične oblike estetskih komunikacija u svakom društvu.

Sadržaj

UVOD – Pojam umetnosti 3
1 Umetničko delo i društvena uslovljenost umetnosti 5
2 Neka tumačenja umetnosti kroz istoriju 9
2.1 Antika 9
2.2 Teorije recepcije umetnosti 11
2.3 Marksistička teorija umetnosti 15
2.4 Adorno 18
ZAKLJUČAK – Ka modernom tumačenju umetnosti 20
LITERATURA 22
Referentni URL