29-08-2012, 10:28 AM
УВОД
Садржај
Војска и рат имали су значајну улогу у стварању и профилисању култа личности маршала Јосипа Броза Тита. Његов култ настао је у току рата. У почетку је био обавијен велом мистерије да би се на карају рата он приказивао као одлучни и непоколебљиви вођ, победник, спасилац и једина алтернатива. Митско је надограђивало реално још од првих гласина о њему. Још у току рата, у појави личности комунистичког вође „Тита“ спајало се неколико снажних митова: гласине о његовом руском пореклу, конспиративно име, неуобичајен изглед и понашање, специфична дистанца од сарадника. Све то га је одвајало од његове (народне) војске и средине, и на неки начин чинило га привлачнијим и интересантнијим за његове следбенике.
Ни дефинитивно везивање идентитета „Тита“ са именом и презименом професионалног комунистичког агента и руководиоца, хрватске националности, није поколебало његове (српске) присталице. Богдан Радица наишао је у Управи Београда 1945. на једног мајора Личанина који се овако изразио о свом врховном команданту: „Јесте, море, људина је то, иако је католик!“ У првим послератним чланцима, говорима, песмама и хвалоспевима постоји врло мало података из Титовог живота. Како је сам говорио „револуционари немају своју личну биографију...” Детаљи његове револуционарне прошлости представљали су само мали део у односу на похвале упућене на његов рачун. Делови његовог приватног живота углавном нису били познати ван уског партијског врха.
Двојица синова различитих узраста били су нескривени индикатори његове раније приватности. Титов син Жарко, који је дошао из Црвене армије с јесени 1944, био је виђан септембра 1945. године у Београду у „неком ноћном локалу који се тада нови отворио... увијек пијан и у друштву јефтиних дама! Није говорио „нашег“ језика него руски!“ „Миша –мали син друга Маршала“, виђен је 1946. године у Белом двору, код Тита.
Ни дефинитивно везивање идентитета „Тита“ са именом и презименом професионалног комунистичког агента и руководиоца, хрватске националности, није поколебало његове (српске) присталице. Богдан Радица наишао је у Управи Београда 1945. на једног мајора Личанина који се овако изразио о свом врховном команданту: „Јесте, море, људина је то, иако је католик!“ У првим послератним чланцима, говорима, песмама и хвалоспевима постоји врло мало података из Титовог живота. Како је сам говорио „револуционари немају своју личну биографију...” Детаљи његове револуционарне прошлости представљали су само мали део у односу на похвале упућене на његов рачун. Делови његовог приватног живота углавном нису били познати ван уског партијског врха.
Двојица синова различитих узраста били су нескривени индикатори његове раније приватности. Титов син Жарко, који је дошао из Црвене армије с јесени 1944, био је виђан септембра 1945. године у Београду у „неком ноћном локалу који се тада нови отворио... увијек пијан и у друштву јефтиних дама! Није говорио „нашег“ језика него руски!“ „Миша –мали син друга Маршала“, виђен је 1946. године у Белом двору, код Тита.
Садржај
УВОД 1
1.1 Титов радни дан и рутина после рата 2
1.2 Титов ауторитет у војсци 5
1.3 Титова одећа и униформе 9
1.4 Профилисање Титовог култа у војсци 11
1.5 Титова унутрашња и спољна политика 18
1.6 Голи оток 20
ЗАКЉУЧАК 23
ЛИТЕРАТУРА 25
1.1 Титов радни дан и рутина после рата 2
1.2 Титов ауторитет у војсци 5
1.3 Титова одећа и униформе 9
1.4 Профилисање Титовог култа у војсци 11
1.5 Титова унутрашња и спољна политика 18
1.6 Голи оток 20
ЗАКЉУЧАК 23
ЛИТЕРАТУРА 25