29-08-2012, 10:26 AM
УВОД
Садржај
1829. год. по одредбама Једренског Мира, склопљеног 2. септембра, Порта се, међу осталим, обавезала да изврши обавезе Акерманске конвенције, и то у року од месец дана. Наглашено је поново, да се Србији морају вратити и оних шест нахија, које је Карађорђе био освојио и држао, а које нису ушле у састав Милошеве државе. То су биле нахије: крајинска, црноречка, параћинска, крушевачка, старовлашка и јадарска.
Једренски Мир претставља један од најважнијих датума српске историје XIX века. Њим је стварно обезбеђена самоуправа Србије и осигуран њезин међународни положај. Њим је уједно утврђен стварни и правни континуитет између Првог и Другог Устанка, између оног што је Карађорђе засновао и што је Милош остварио. Османско царство је издало Србима тражени хатишериф о самоуправи у њиховој земљи. Тај хатишериф објављен је свечано у Београду на дан Св. Андрије Првозваног, 1830. год. То је био датум кад су Срби 1806. год. били заузели београдску варош. У исто време издат је и берат, којим је кнезу Милошу признато наследно кнежевско достојанство у његовој породици. Србија је тим актима постала европска држава, са својом династијом, под турским суверенитетом и руском заштитом. Тако је после више векова обновљена српска држава на оном истом подручју, на ком се угасила стара српска деспотовина.
Кнез Милош је 1833. год. постигао свој последњи већи успех у Србији. По хатишерифу од 1830. год. Турци су били дужни да врате Србији шест, напред поменутих, нахија. После дугих преговора дошло је у мају 1833. до споразума. Србији је припојено шест тражених нахија и она је тако знатно, скоро за целу једну трећину свог дотадашњег поседа, била повећана и појачана.
Једренски Мир претставља један од најважнијих датума српске историје XIX века. Њим је стварно обезбеђена самоуправа Србије и осигуран њезин међународни положај. Њим је уједно утврђен стварни и правни континуитет између Првог и Другог Устанка, између оног што је Карађорђе засновао и што је Милош остварио. Османско царство је издало Србима тражени хатишериф о самоуправи у њиховој земљи. Тај хатишериф објављен је свечано у Београду на дан Св. Андрије Првозваног, 1830. год. То је био датум кад су Срби 1806. год. били заузели београдску варош. У исто време издат је и берат, којим је кнезу Милошу признато наследно кнежевско достојанство у његовој породици. Србија је тим актима постала европска држава, са својом династијом, под турским суверенитетом и руском заштитом. Тако је после више векова обновљена српска држава на оном истом подручју, на ком се угасила стара српска деспотовина.
Кнез Милош је 1833. год. постигао свој последњи већи успех у Србији. По хатишерифу од 1830. год. Турци су били дужни да врате Србији шест, напред поменутих, нахија. После дугих преговора дошло је у мају 1833. до споразума. Србији је припојено шест тражених нахија и она је тако знатно, скоро за целу једну трећину свог дотадашњег поседа, била повећана и појачана.
Садржај
УВОД 1
1.1 Први и Други српски устанак и Srbija do 1830 3
1.2 Законско уређење у Србији до 1835 4
1.3 Сретењски устав 1835 6
1.4 Устав из 1838 9
1.5 Улога Јеврема Обреновића 11
ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА 16
1.1 Први и Други српски устанак и Srbija do 1830 3
1.2 Законско уређење у Србији до 1835 4
1.3 Сретењски устав 1835 6
1.4 Устав из 1838 9
1.5 Улога Јеврема Обреновића 11
ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА 16