24-06-2010, 09:52 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz kulture ponasanja.
Makoliko plenila svojom nestvarnom poeticnošcu, i makako zanosila svojim fantasmagoricnim oblicima, ovu umetnost cini niz fizioloških i tehnickih zakonitosti odražavajuci zadivljujucu ukupnost raznostranog covekovog angažmana. Polovinom XX veka (1948/53) tridestogodišnje iskustvo radio dramskog stvaralaštva razvijano u epohi sistema direktnih prenosa (1922/48) objedinjeno je tehnologijama snimljenog zvuka. Spajajuci i kreativno prožimajuci literaturu, glumu, režiju, muziku, sa tehnickim i tehnološkim stvaralaštvom, magnetofonska revolucija uspostavila je u telu mašine vaskoliki duh samosvojnog umetnickog bica - radiofoniju. Radio svoju umetnostne nudi ljudskom uvu bez geografskih ogranicenja vaskolikim prostorom Tesline galaksije bežicnog prenosa zvuka.
Tako da Beograd kada mu se doda radio pa dobijemo Radio Beograd postaje odrednica, adresa poslanja svim Srbima ma gde bili. Svuda i svima je karakteristika radiofonije. Za prirodu radija pa i za umetnost koju ona tvori zvukom su nepostojeci pojmovi uzak krug, ekskluzivno, manja grupa, elita, elitizam i sl. Radio antene vire iz stracara i najraskošnijih palata, vide se na krntijama koje se jedva krecu po drumovima i na najskupljim limuzinama. Radio je demokratizovao kulturu do te mere da je omogucio nepismenima da citaju a slepima da vide. Ako je pojam masovna kultura nastao van radija, kao što jeste, on u radiju dobija svog najznacajnijeg reprezenta.
Radio je odista i medij i medijum masovne kulture. Radio drama se radala u zadimljenim kafanama, preimenovanim u kabaree zbog jednog ili dva glumca koji su se acili, kreveljili i po malo pevuckali kuplete zagrevajuci gledaoce masnim vicevima. Repertoar takvih pozorišta bio je zgodan za radio zato što se mogao uzimati na parce, jer je bio i sacinjen od parcica bez cvrste dramaturšeke ili narativne celine. Uvek se moglo poceti i završiti nekakvim kupletom ili šalom. Radio slušalac je mogao da cuje ono što bi danas nazvali program uživo (termin potice iz prakse direktnih prenosa, pa iako je nakaradan, tacno odreduje odnos mikrofona prema pozorišnoj igri). Iz radio-aparata bi dopirali cas razgovetni a cas nerazgovetni glasovi glumaca kao i interpretativna tišina ispunjenja kašljanjem i meškoljenjem publike za vreme koje bi glumci izvodili neme radnje obicno, takozvane, fizicke gegove (duhovite obrte) što bi izazivalo pravu salvu smeha na osnovu cega bi radio-slušaoci mogli da pretpostave koliko je geg bio smešan, ali nikako ni šta su glumci pantomimski izveli pred ocima publike u sali.
SADRŽAJ
ISTORIJAT RADIJA 3
POČECI 4
CILJEVI PROJEKTA 5
Opšti cilj: 5
Posebni ciljevi: 5
REKAPITUALACIJA TROŠKOVA 5
KAKO JE POČELO 6
POČETAK 7
CILJEVI PROJEKTA 8
Opšti cilj: 8
Posebni ciljevi: 8
AKTIVNOSTI – NAČINI REALIZACIJE 9
1. Scenski nastupi: 9
2. Izrada Internet sadržaja: 9
Obrazovanje-povečanje informatičke pisemnoste: 9
NAČIN IZVOĐENJA 9
Scenski nastupi 10
Elektronske knjige (obrazovni i MM CD-ovi, Internet, obuke) 10
Obuke – povečanje informatičke pismenosti 11
Elektronske novine 11
NAGRADE IZVOĐAČIMA I UČESNICIMA 11
3. PO ČEMU SMO JEDINSTVENI 11
- Aktiviranje i angažovanje organizacije 13
- Osposobljavanje domaćina da se ukljući u druge aktivnosti. 13
PRIMERI - DOSAD URAĐENO 14
Predstave i promocije 14
Povečanje informatičke pismenosti 15
Primeri interaktivne nastave 16
Pregovori za nastupe u školama: 17
UČESNICI 17
Učesnici u projektima 17
Posetioci 17
Gosti u predstavama 17
O projektu predstava na radiju i TV 18
ZAHTEVI I ADMINISTRACIJA – primer 18
ADMINISTRACIJA 18
FINANSIJE 20
Donatori 20
Bilans stanja i uspeha u 2002. godini 20
LITERATURA 22
Makoliko plenila svojom nestvarnom poeticnošcu, i makako zanosila svojim fantasmagoricnim oblicima, ovu umetnost cini niz fizioloških i tehnickih zakonitosti odražavajuci zadivljujucu ukupnost raznostranog covekovog angažmana. Polovinom XX veka (1948/53) tridestogodišnje iskustvo radio dramskog stvaralaštva razvijano u epohi sistema direktnih prenosa (1922/48) objedinjeno je tehnologijama snimljenog zvuka. Spajajuci i kreativno prožimajuci literaturu, glumu, režiju, muziku, sa tehnickim i tehnološkim stvaralaštvom, magnetofonska revolucija uspostavila je u telu mašine vaskoliki duh samosvojnog umetnickog bica - radiofoniju. Radio svoju umetnostne nudi ljudskom uvu bez geografskih ogranicenja vaskolikim prostorom Tesline galaksije bežicnog prenosa zvuka.
Tako da Beograd kada mu se doda radio pa dobijemo Radio Beograd postaje odrednica, adresa poslanja svim Srbima ma gde bili. Svuda i svima je karakteristika radiofonije. Za prirodu radija pa i za umetnost koju ona tvori zvukom su nepostojeci pojmovi uzak krug, ekskluzivno, manja grupa, elita, elitizam i sl. Radio antene vire iz stracara i najraskošnijih palata, vide se na krntijama koje se jedva krecu po drumovima i na najskupljim limuzinama. Radio je demokratizovao kulturu do te mere da je omogucio nepismenima da citaju a slepima da vide. Ako je pojam masovna kultura nastao van radija, kao što jeste, on u radiju dobija svog najznacajnijeg reprezenta.
Radio je odista i medij i medijum masovne kulture. Radio drama se radala u zadimljenim kafanama, preimenovanim u kabaree zbog jednog ili dva glumca koji su se acili, kreveljili i po malo pevuckali kuplete zagrevajuci gledaoce masnim vicevima. Repertoar takvih pozorišta bio je zgodan za radio zato što se mogao uzimati na parce, jer je bio i sacinjen od parcica bez cvrste dramaturšeke ili narativne celine. Uvek se moglo poceti i završiti nekakvim kupletom ili šalom. Radio slušalac je mogao da cuje ono što bi danas nazvali program uživo (termin potice iz prakse direktnih prenosa, pa iako je nakaradan, tacno odreduje odnos mikrofona prema pozorišnoj igri). Iz radio-aparata bi dopirali cas razgovetni a cas nerazgovetni glasovi glumaca kao i interpretativna tišina ispunjenja kašljanjem i meškoljenjem publike za vreme koje bi glumci izvodili neme radnje obicno, takozvane, fizicke gegove (duhovite obrte) što bi izazivalo pravu salvu smeha na osnovu cega bi radio-slušaoci mogli da pretpostave koliko je geg bio smešan, ali nikako ni šta su glumci pantomimski izveli pred ocima publike u sali.
SADRŽAJ
ISTORIJAT RADIJA 3
POČECI 4
CILJEVI PROJEKTA 5
Opšti cilj: 5
Posebni ciljevi: 5
REKAPITUALACIJA TROŠKOVA 5
KAKO JE POČELO 6
POČETAK 7
CILJEVI PROJEKTA 8
Opšti cilj: 8
Posebni ciljevi: 8
AKTIVNOSTI – NAČINI REALIZACIJE 9
1. Scenski nastupi: 9
2. Izrada Internet sadržaja: 9
Obrazovanje-povečanje informatičke pisemnoste: 9
NAČIN IZVOĐENJA 9
Scenski nastupi 10
Elektronske knjige (obrazovni i MM CD-ovi, Internet, obuke) 10
Obuke – povečanje informatičke pismenosti 11
Elektronske novine 11
NAGRADE IZVOĐAČIMA I UČESNICIMA 11
3. PO ČEMU SMO JEDINSTVENI 11
- Aktiviranje i angažovanje organizacije 13
- Osposobljavanje domaćina da se ukljući u druge aktivnosti. 13
PRIMERI - DOSAD URAĐENO 14
Predstave i promocije 14
Povečanje informatičke pismenosti 15
Primeri interaktivne nastave 16
Pregovori za nastupe u školama: 17
UČESNICI 17
Učesnici u projektima 17
Posetioci 17
Gosti u predstavama 17
O projektu predstava na radiju i TV 18
ZAHTEVI I ADMINISTRACIJA – primer 18
ADMINISTRACIJA 18
FINANSIJE 20
Donatori 20
Bilans stanja i uspeha u 2002. godini 20
LITERATURA 22