24-06-2010, 09:40 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz kulture ponasanja.
Kultura se uopšteno odnosi na ljudsku kreativnu delatnost, i uključuje tako široka polja kao što su umetnost, zabava, društvo i religija. Različite definicije pojma kultura odražavaju brojnost teorija koje se bave razumevanjem i kriterijima vrednovanja ljudske delatnosti. Pojam potiče od latinskog colere, (čuvati, uzgajati, ili poštovati).
Mnogi ljudi danas koriste shvatanje "kulture" koje se razvilo u Europi tokom 18. i ranog 19. stoleća. To shvatanje kulture odražavalo je nejednakost unutar europskih društava i među europskim silama i njihovim kolonijama širom sveta. Ono izjednačuje "kulturu" s "civilizacijom" i suprostavlja oboje "prirodi". Prema tom mišljenju neke su zemlje civilizovanije od drugih kao što su i neki ljudi kulturniji od drugih. Stoga su neki kulturni teoretičari zapravo pokušali izbaciti popularnu ili masovnu kulturu iz definicije kulture.
Kultura se u praksi odnosi na elitna dobra i aktivnosti kao što su haute cuisine, visoka moda ili haute couture, muzejska umetnost i reč kulturan označava ljude koji znaju o tim aktivnostima. Neke socijalne kritike od 18. stoleća pa nadalje prihvataju kontrast između kulturnih i nekulturnih, ali naglašavaju da su rafiniranost i razrađenost kvarenje, a neprirodni razvoj onaj koji zakriva i izobličuje ljudsku suštinsku prirodu. Na račun toga, narodna pesma ljudi iz radne klase je iskreno izražavanje prirodnog načina života, dok je klasična pesma površna i dekadentna. Jednako, ljudi koji nisu sa Zapada često se vide kao 'plemeniti divljaci' koji žive autentičnim neokaljanim životima koji još uvek nisu složeni i iskvareni visoko raslojenim kapitalističkim sastavom Zapada.
Danas mnogi društveni naučnici odbacuju monadno shvaćanje kulture i suprotnost kulture i prirode. Oni priznaju da su neelitne kulture jednako kulturne kao elitne (i da su ljudi koji nisu sa Zapada jednako civilizovani) – oni su samo kulturni na različit način. Stoga, socijalni posmatrači kontrastiraju "visoku" kulturu elite s "popularnom" ili pop kulturom, koja označava dobra i aktivnosti namenjenih za proizvodnju i potrošnju neelitnih ljudi ili masa. Obe se kulture, visoka i niska, mogu videti i kao supkulture.
Popularna kultura je vernakularna (narodna) kultura koja preovladava u savremenom društvu. Sadržaj popularne kulture je postavljen velikim delom od strane industrija koje šire kulturalni materijal, kao npr. film, televizija i štampa. Ali popularna kultura se ne može opisati samo kao ukupan produkt ovih industrija, nego kao rezultat kontinuirane interakcije između ovih industrija i ljudi u društvu koji konzumiraju njihove produkte. Bennett razlikuje između 'primarne' i 'sekundarne' popularne kulture, gđe je prva masovna produkcija, a druga lokalna reprodukcija.
Uvod 2
Pojam kulture 4
Pojam popularne kulture 6
Teorije rascepa kulture 6
Revizija teorija rascepa 8
Primeri popularne kulture 10
Zaključak 11
Literatura 12
Kultura se uopšteno odnosi na ljudsku kreativnu delatnost, i uključuje tako široka polja kao što su umetnost, zabava, društvo i religija. Različite definicije pojma kultura odražavaju brojnost teorija koje se bave razumevanjem i kriterijima vrednovanja ljudske delatnosti. Pojam potiče od latinskog colere, (čuvati, uzgajati, ili poštovati).
Mnogi ljudi danas koriste shvatanje "kulture" koje se razvilo u Europi tokom 18. i ranog 19. stoleća. To shvatanje kulture odražavalo je nejednakost unutar europskih društava i među europskim silama i njihovim kolonijama širom sveta. Ono izjednačuje "kulturu" s "civilizacijom" i suprostavlja oboje "prirodi". Prema tom mišljenju neke su zemlje civilizovanije od drugih kao što su i neki ljudi kulturniji od drugih. Stoga su neki kulturni teoretičari zapravo pokušali izbaciti popularnu ili masovnu kulturu iz definicije kulture.
Kultura se u praksi odnosi na elitna dobra i aktivnosti kao što su haute cuisine, visoka moda ili haute couture, muzejska umetnost i reč kulturan označava ljude koji znaju o tim aktivnostima. Neke socijalne kritike od 18. stoleća pa nadalje prihvataju kontrast između kulturnih i nekulturnih, ali naglašavaju da su rafiniranost i razrađenost kvarenje, a neprirodni razvoj onaj koji zakriva i izobličuje ljudsku suštinsku prirodu. Na račun toga, narodna pesma ljudi iz radne klase je iskreno izražavanje prirodnog načina života, dok je klasična pesma površna i dekadentna. Jednako, ljudi koji nisu sa Zapada često se vide kao 'plemeniti divljaci' koji žive autentičnim neokaljanim životima koji još uvek nisu složeni i iskvareni visoko raslojenim kapitalističkim sastavom Zapada.
Danas mnogi društveni naučnici odbacuju monadno shvaćanje kulture i suprotnost kulture i prirode. Oni priznaju da su neelitne kulture jednako kulturne kao elitne (i da su ljudi koji nisu sa Zapada jednako civilizovani) – oni su samo kulturni na različit način. Stoga, socijalni posmatrači kontrastiraju "visoku" kulturu elite s "popularnom" ili pop kulturom, koja označava dobra i aktivnosti namenjenih za proizvodnju i potrošnju neelitnih ljudi ili masa. Obe se kulture, visoka i niska, mogu videti i kao supkulture.
Popularna kultura je vernakularna (narodna) kultura koja preovladava u savremenom društvu. Sadržaj popularne kulture je postavljen velikim delom od strane industrija koje šire kulturalni materijal, kao npr. film, televizija i štampa. Ali popularna kultura se ne može opisati samo kao ukupan produkt ovih industrija, nego kao rezultat kontinuirane interakcije između ovih industrija i ljudi u društvu koji konzumiraju njihove produkte. Bennett razlikuje između 'primarne' i 'sekundarne' popularne kulture, gđe je prva masovna produkcija, a druga lokalna reprodukcija.
Uvod 2
Pojam kulture 4
Pojam popularne kulture 6
Teorije rascepa kulture 6
Revizija teorija rascepa 8
Primeri popularne kulture 10
Zaključak 11
Literatura 12