22-06-2010, 09:07 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.
У овом раду дата је компаративна анализа разних поступака ометања система преноса са фреквенцијским скакањем. Наведена су три основна начина ометања система са фреквенцијским скакањем: ометање укупног фреквентног подопсега који користи уређај са фреквенцијским скакањем, Гаусовим шумом, парцијално ометање фреквентног подопсега Гаусовим шумом и мулти-тонско ометање. Приказани су добијени резултати за сва три наведена начина ометања као и за најгори случај омета.
У другом делу приказан је поступак за идентификацију информационих канала и разврставање сигнала са фреквенцијским скакањем. Приказан је алгоритам за разврставање емисија са фреквенцијским скакањем на бази МУСИЦ методе. Код овог алгоритма процењује се смер доласка сваке спектралне компоненте из селектованог фреквенцијског подопсега. На основу овако добијених резултата могуће је одредити укупан фреквенцијски опсег који користи уређај са фреквенцијским скакањем, ширину хопа, број информационих канала. Ове параметре може користити ометач који би на основу добијених параметара од извиђачког система изабрао оптималну стратегију за ометање.
Резултати су добијени симулирањем различитих ситуација у програмском пакету МАТЛАБ 6.0.
ФРЕКВЕНЦИЈСКО СКАКАЊЕ
Међу бројним техникама преноса у проширеном спектру истакнуто место у савременим радио-комуникационим системима заузима техника фреквенцијског скакања (ФХ – Фрељуенцy Хоппинг). Она представља примену принципа фреквенцијске агилности, који је од раније присутан у радарским системима, на радио-комуникационе системе. Овај принцип подразумева да у току одржавања везе предајник и пријемник у одређеном ритму скоковито мењају своју радну учестаност, као што је приказано на слици 1. Са фт је означена тренутна радна учестаност предајника, а са фр тренутна радна учестаност пријемника.
Промене радних учестаности предајника и пријемника треба да се дешавају истовремено, по унапред договореном редоследу, који треба да буде тајна за све осим за њих. Узастопна промена фреквенције или скупа фреквенција управља се псеудослучајном секвенцом коју генерише псеудослучајни генератор (ПН). Ако је порука у облику МФСК сигнала тада се М фреквенција налази у скупу фреквенција које се мењају при сваком хопу. За друге облике информационе модулације мења се једна централна или носећа фреквенција при сваком хопу.
Сигнал са ФХ може да се посматра као секвенца модулисаних импулса са носећом фреквенцијом која скаче по псеудослучајном закону. Скакање се остварује унутар одређеног фреквенцијског опсега ЊСС, који садржи одређен број канала. Сваки канал се дефинише спектралним подопсегом чија је централна фреквенција једна од могућих носећих фреквенција, а ширина овог подопсега је толика да обухвати већину енергије импулса одговарајуће носеће фреквенције.
Модел радио-уређаја са ФХ
Блок дијаграм радио-уређаја са ФХ када постоји само једна носећа фреквенција приказана је на слици 2а. Дигитална информациона модулација, у овом случају назива се једноканална модулација. Дигитални подаци се после једноканалне модулације воде на мешач (множач) чији други улаз долази из фреквенцијског синтетизатора управљаног ПН секвенцом. Генератор такта генерише такт који одређује брзину генерисања ПН секвенце. На тај начин он одређује брзину скакања Рх. ПН секвенца дефинише редослед појављивања учестаности на излазу синтетизатора. Излазни степен има задатак да појача сигнал и изврши прилагођење на антену.
Пријемни део ФХ радио-уређаја са једноканалном модулацијом приказан је на слици 2б. Улазни степен врши прилагођење радио-уређаја на антену, широко-појасно филтрирање и појачавање улазног сигнала. Филтрирани и појачан сигнал се води на ФХ демодулатор где се врши његово мешање са сигналом из синтетизатора и ускопојасно филтрирање. На тај начин се врши транслација спектра сигнала са фреквенцијским скакањем на фиксну учестаност. Блок за кодну синхронизацију има задатак да усклади фазу ПН секвенце генерисане у пријемнику са фазом исте такве секвенце садржане у долазећем корисном сигналу. На излазу, класични демодулатор врши демодулацију сигнала.
Слика 2. Општи блок ФХ система са једноканалским информационим модулатором а) предајник, б) пријемник.
На слици 3. илустроване су промене фреквенције током времена за ФХ систем са једноканалском модулациојом. Временски интервал између скокова, укупан опсег скакања и ширина канала означени су са ТХ, ЊСС, Њб, респективно. Ако се фреквенција која се генерише у пријемном синтетизатору синхронише са фреквенцијом приманог сигнала, тада на излазу мешача имамо дехоповани сигнал са фиксном фреквенцијом. Пре демодулације, дехоповани сигнал се води на филтер пропусник опсега који одбацује енергију која се налази изван одговарајућег
У овом раду дата је компаративна анализа разних поступака ометања система преноса са фреквенцијским скакањем. Наведена су три основна начина ометања система са фреквенцијским скакањем: ометање укупног фреквентног подопсега који користи уређај са фреквенцијским скакањем, Гаусовим шумом, парцијално ометање фреквентног подопсега Гаусовим шумом и мулти-тонско ометање. Приказани су добијени резултати за сва три наведена начина ометања као и за најгори случај омета.
У другом делу приказан је поступак за идентификацију информационих канала и разврставање сигнала са фреквенцијским скакањем. Приказан је алгоритам за разврставање емисија са фреквенцијским скакањем на бази МУСИЦ методе. Код овог алгоритма процењује се смер доласка сваке спектралне компоненте из селектованог фреквенцијског подопсега. На основу овако добијених резултата могуће је одредити укупан фреквенцијски опсег који користи уређај са фреквенцијским скакањем, ширину хопа, број информационих канала. Ове параметре може користити ометач који би на основу добијених параметара од извиђачког система изабрао оптималну стратегију за ометање.
Резултати су добијени симулирањем различитих ситуација у програмском пакету МАТЛАБ 6.0.
ФРЕКВЕНЦИЈСКО СКАКАЊЕ
Међу бројним техникама преноса у проширеном спектру истакнуто место у савременим радио-комуникационим системима заузима техника фреквенцијског скакања (ФХ – Фрељуенцy Хоппинг). Она представља примену принципа фреквенцијске агилности, који је од раније присутан у радарским системима, на радио-комуникационе системе. Овај принцип подразумева да у току одржавања везе предајник и пријемник у одређеном ритму скоковито мењају своју радну учестаност, као што је приказано на слици 1. Са фт је означена тренутна радна учестаност предајника, а са фр тренутна радна учестаност пријемника.
Промене радних учестаности предајника и пријемника треба да се дешавају истовремено, по унапред договореном редоследу, који треба да буде тајна за све осим за њих. Узастопна промена фреквенције или скупа фреквенција управља се псеудослучајном секвенцом коју генерише псеудослучајни генератор (ПН). Ако је порука у облику МФСК сигнала тада се М фреквенција налази у скупу фреквенција које се мењају при сваком хопу. За друге облике информационе модулације мења се једна централна или носећа фреквенција при сваком хопу.
Сигнал са ФХ може да се посматра као секвенца модулисаних импулса са носећом фреквенцијом која скаче по псеудослучајном закону. Скакање се остварује унутар одређеног фреквенцијског опсега ЊСС, који садржи одређен број канала. Сваки канал се дефинише спектралним подопсегом чија је централна фреквенција једна од могућих носећих фреквенција, а ширина овог подопсега је толика да обухвати већину енергије импулса одговарајуће носеће фреквенције.
Модел радио-уређаја са ФХ
Блок дијаграм радио-уређаја са ФХ када постоји само једна носећа фреквенција приказана је на слици 2а. Дигитална информациона модулација, у овом случају назива се једноканална модулација. Дигитални подаци се после једноканалне модулације воде на мешач (множач) чији други улаз долази из фреквенцијског синтетизатора управљаног ПН секвенцом. Генератор такта генерише такт који одређује брзину генерисања ПН секвенце. На тај начин он одређује брзину скакања Рх. ПН секвенца дефинише редослед појављивања учестаности на излазу синтетизатора. Излазни степен има задатак да појача сигнал и изврши прилагођење на антену.
Пријемни део ФХ радио-уређаја са једноканалном модулацијом приказан је на слици 2б. Улазни степен врши прилагођење радио-уређаја на антену, широко-појасно филтрирање и појачавање улазног сигнала. Филтрирани и појачан сигнал се води на ФХ демодулатор где се врши његово мешање са сигналом из синтетизатора и ускопојасно филтрирање. На тај начин се врши транслација спектра сигнала са фреквенцијским скакањем на фиксну учестаност. Блок за кодну синхронизацију има задатак да усклади фазу ПН секвенце генерисане у пријемнику са фазом исте такве секвенце садржане у долазећем корисном сигналу. На излазу, класични демодулатор врши демодулацију сигнала.
Слика 2. Општи блок ФХ система са једноканалским информационим модулатором а) предајник, б) пријемник.
На слици 3. илустроване су промене фреквенције током времена за ФХ систем са једноканалском модулациојом. Временски интервал између скокова, укупан опсег скакања и ширина канала означени су са ТХ, ЊСС, Њб, респективно. Ако се фреквенција која се генерише у пријемном синтетизатору синхронише са фреквенцијом приманог сигнала, тада на излазу мешача имамо дехоповани сигнал са фиксном фреквенцијом. Пре демодулације, дехоповани сигнал се води на филтер пропусник опсега који одбацује енергију која се налази изван одговарајућег