21-06-2010, 11:42 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.
Почетком деведесетих година XX века у свету, пре свега у Европи, десиле су се огромне политичке промене. Дотадашње ривалство између Истока и Запада, које је делило континет на две идеолошки супродстаљене стране, престало је да постоји. Наиме, под утицајем унутрашњих тензија, распада се СССР који је био лидер социјалистичког Истока, што отвара пут осталим државама Источног блока да се ослободе социјализма. Попут домина, једна по једна, бивше социјалистичке земље одбацују дотадашњи тоталитарни систем, и започињу пут ка демократији. У таквим условима распада се и Варшавски савез, што означава крај хладног рата. Напетост која је постојала у Европи полако се стишава и почиње се размишљање о уједињењеу Европе, и Источне и Западне. Врхунац промена које су се шириле Континентом представља уједињење Немачке, односно рушење Берлинског зида кои је предстаљао симбол времена сукоба и подељености. То је означло коначну победу капиталистичког Запада и либералних идеја. Мислило се да ће овакав завршетак крвавог двадесетог века, који је обележен са два светска рата, атомском бомбом, хладним ратом и милионима погинулих, означити почетак мирног двадесет и првог. Неки су чак пожурили, попут Фукујаме, да објаве крај историје. Оптимизам је убрзо спласнуо после ратова у бившој Југославији, СССР-у, као и сукоби на Блиском Истоку и све већим тероризмом који је све више узимао маха. Запад, а пре свега САД, почели су да попримају у логу светског полицајца у решавању криза широм света, а које су понекад сами и стварали. Како више није постојао СССР, као против тежа, САД је те кризе решавала у своју корист, често нудећи двоструке аршине и силу уместо права ...
Почетком деведесетих година XX века у свету, пре свега у Европи, десиле су се огромне политичке промене. Дотадашње ривалство између Истока и Запада, које је делило континет на две идеолошки супродстаљене стране, престало је да постоји. Наиме, под утицајем унутрашњих тензија, распада се СССР који је био лидер социјалистичког Истока, што отвара пут осталим државама Источног блока да се ослободе социјализма. Попут домина, једна по једна, бивше социјалистичке земље одбацују дотадашњи тоталитарни систем, и започињу пут ка демократији. У таквим условима распада се и Варшавски савез, што означава крај хладног рата. Напетост која је постојала у Европи полако се стишава и почиње се размишљање о уједињењеу Европе, и Источне и Западне. Врхунац промена које су се шириле Континентом представља уједињење Немачке, односно рушење Берлинског зида кои је предстаљао симбол времена сукоба и подељености. То је означло коначну победу капиталистичког Запада и либералних идеја. Мислило се да ће овакав завршетак крвавог двадесетог века, који је обележен са два светска рата, атомском бомбом, хладним ратом и милионима погинулих, означити почетак мирног двадесет и првог. Неки су чак пожурили, попут Фукујаме, да објаве крај историје. Оптимизам је убрзо спласнуо после ратова у бившој Југославији, СССР-у, као и сукоби на Блиском Истоку и све већим тероризмом који је све више узимао маха. Запад, а пре свега САД, почели су да попримају у логу светског полицајца у решавању криза широм света, а које су понекад сами и стварали. Како више није постојао СССР, као против тежа, САД је те кризе решавала у своју корист, често нудећи двоструке аршине и силу уместо права ...